08:53 08 Avgust 2020
Slušajte Sputnik
    Region
    Preuzmite kraći link
    0 80
    Pratite nas

    Predsednik Srpskog narodnog veća Milorad Pupovac rekao je da u Hrvatskoj ima mesta samo za desničare za razliku od vremena antifašističke borbe kada je bilo mesta za sve.

    „Nekada je bilo mesta za sve i za socijaliste i za liberale i za konzervativce. Danas svedočimo da se to sužava i da treba biti mesta samo za one jedne, samo za desne. I što dalje, to sve desnije“, poručio je Pupovac na antifašističkom skupu u Srbu povodom 77 godina od Dana ustanka protiv fašizma u Hrvatskoj.

    On kaže da se dugo govorilo da su ti ustanici ustali protiv države, a oni su ustali protiv zla koje je ta država počela provoditi samim proglašenjem.

    „Počele su masovne egzekucije u Gudovcu, Glini, Banskom Grabovcu i u drugim mestima. A onda Jadovno, pa u ovde okolnim selima nekoliko stotina ljudi, žena i dece“, rekao je Pupovac i dodao da je tadašnja država donela rasne zakone, zabranila ćirilicu i Pravoslavnu crkvu, ubijeni su vodeći hrvatski intelektualci…

    Uz poziv da se tokom minuta ćutnje prisutni prisete nedužnih Hrvata i Srba koji su stradali u Srbu 1941. godine, Pupovac je rekao da su se okupili da bi branili vrednosti antifašističke republike, prenose hrvatski mediji.

    „Mnogi kad govore o antifašizmu neće spomenuti danas ni Srbe, ni Srb, ni partizane, ni Tita za kojeg ima mesta u Evropi, ali ne u Hrvatskoj. Ima mesta kod onih koje je porazio“, rekao je Pupovac.

    Na obeležavanju u podnožju spomenika ustanku bivši predsednik Hrvatske Stjepan Mesić rekao je da je taj ustanak jedan od najčasnijih događaja u istoriji Hrvatske.

    Predsednik Saveza antifašističkih boraca i antifašista Hrvatske Franjo Habulin rekao je da okupljeni slave početak poraza okupatora i njihovih kvislinga.

    „Ustaška država nije bila hrvatska država, nego država terora“, rekao je Habulin.

    Obeležavanje Dana ustanka naroda Hrvatske održano je u Srbu u organizaciji SNV-a, Saveza antifašističkih boraca i Antifašista opštine Gračac.

    Nakon sedmica izloženosti ustaškoj represiji, stanovništvo ličkog kraja 27. jula 1941. godine odlučilo je da podigne ustanak. Ustanak je buknuo koordinisano, s obe strane gornjeg toka Une, na teritoriji jugoistočne Like i jugozapadne Bosne.

    Iz SNV-a navode da se do raspada Jugoslavije taj datum obeležavao kao dan početka antifašističkog ustanka u Hrvatskoj.

    „Iako više nije državni praznik, danas se on obeležava u slavu antifašističke borbe kao reakcija na sistemsku represiju za vreme NDH“, saopštio je SNV.

    U bivšoj Jugoslaviji 27. jul zvanično se slavio kao Dan ustanka naroda Hrvatske, a nakon osamostaljenja Hrvatske taj je praznik ukinut. Državni praznik je Dan antifašističke borbe, koji se slavi 22. juna u spomen na osnivanje Prvog sisačkog partizanskog odreda i početka organizovane antifašističke borbe u Hrvatskoj.

    Kao i prethodnih godina, kontraskup je najavila vanparlamentarna Autohtona hrvatska stranka prava (A-HSP), a u Srbu je bio i predsednik te partije Dražen Keleminec.

    U Srbu su jake policijske snage legitimisale sve koji ulaze u to mesto.

    RTRS

    Tagovi:
    Milorad Pupovac
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga