09:27 12 Decembar 2018
Slušajte Sputnik
    Evrozona

    Kako je Crna Gora postala zavisna otkako je nezavisna

    © Foto : Pixabay
    Region
    Preuzmite kraći link
    Nebojša Popović
    0 393

    Javni dug Crne Gore, u koji spadaju obaveze države i opština, od sticanja nezavisnosti 2006. godine do danas povećao se za dvije i po milijarde evra ili četiri i po puta.

    Prema poslednjim podacima Ministarstva finansija ukupan javni dug države je na kraju juna iznosio 3,23 milijarde evra, odnosno 70 odsto BDP-a. Poređenja radi, u godini kada je izglasana nezavisnost Crne Gore javni dug je iznosio „samo“ 701 miliona evra, odnosno 38,8 odsto BDP-a.

    Ekspanzija zaduživanja Crne Gore na međunarodnim tržištima naročito je intenzivirana od 2009. godine. S obzirom da je ogroman udio crnogorskog javnog duga suštinski spoljni dug, jer ga drže strane banke i investitori, prema tumačenju mnogih analitičara, iako formalno nezavisna država od 2006. godine, Crna Gora je svoju zavisnost od stranaca u poslednjoj deceniji višestruko uvećala.

    Ekspert za finansije i nezavisni poslanik u Skupštini Crne Gore Aleksandar Damjanović smatra da je visok nivo javnog duga posledica prije svega „pogrešnog ekonomskog modela koji se kao takav kreira od monetarnog i ekonomskog osamostaljenja Crne Gore već poslednjih dvadesetak godina".

    U razgovoru za Sputnjik on kaže da su vlasti u Crnoj Gori umjesto odgovornog upravljanja javnim finansijama, koje uključuje i politiku upravljanja javnim dugom, na djelu sprovele neodgovorno i nepromišljeno zaduživanje koje je ugrozilo ekonomsku perspektivu prije svega mlade populacije, dok su istovremeno stvorene ogromne regionalne i socijalne razlike među građanima Crne Gore.

    „Prosto rečeno, crnogorska vlast je proljećno zaduživanje od 300 do 500 miliona evra svake godine koristila i koristi za finansiranje sve glomaznije, ali i sve nekvalitetnije administracije u javnom sektoru, od koje je veliki dio politički zapošljen da bi zauzvrat glasao za tu istu vlast. Umjesto finansiranja javnog sektora iz poreza i doprinosa, javne finansije se finansiraju upravo rastom spoljnog i unutrašnjeg duga. Ova vlast je perfidno izračunala da će uredno plaćanje poreza, naknada, koncesija, kao i suzbijanje sive ekonomije i kriminala i širenje poreske osnovice imati za posledicu ljutnju upravo onih poreskih obveznika koji izbjegavaju plaćanje poreza i duga državi i koji u zamjenu za to daju svoj glas“, objašnjava Damjanović stanje u Crnoj Gori u kojoj se glasom za vladajuću stranku na izborima „kupuje pravo“ da se ne izmiruju obaveze prema državi.

    Imajući u vidu sadašnji nivo javnog duga u odnosu na visinu BDP-a, kao i sve aktuelne trendove crnogorske ekonomije, Damjanović smatra da Crna Gora u narednim godinama može jedino da očekuje dalji rast javnog duga, pa predviđa da neće biti iznenađenje ako za par godina iznos duga u procentima bude na nivou BDP-a.

    „Naravno, uvijek se čini da postoji neko dno, ali to ne mora da bude tako brzo. Dok god u dijelu međunarodne zajednice bude postojala podrška takozvanoj ’stabilokratiji‘ u Crnoj Gori, biće otvoreni i kanali finansiranja od strane javnih i privatnih međunarodnih finansijskih institucija. Dok ta vrata budu otvorena, crnogorska vlast će se i dalje besomučno zaduživati. To što na međunarodnom planu ispunjava sve naloge (i one koji su protiv držanih interesa same Crne Gore), zvanična Podgorica će naplaćivati otvorenim vratima kod međunarodnih kreditora, što će dug samo uvećavati. Kad u jednom momentu ta politička podrška nestane, onda će biti veoma lako crnogorsku ekonomiju destabilizovati i spolja i iznutra, a o tome naravno ova vlast ne vodi računa“, zaključuje Damjanović.

    Tagovi:
    ekonomija, Crna Gora
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga