04:20 15 Decembar 2018
Slušajte Sputnik
    Kampanja za referendum u Makedoniji

    Ne može referendum toliko da propadne koliko Makedonija mora u NATO

    © Sputnik / Oleg Ivanov
    Region
    Preuzmite kraći link
    Sandra Čerin
    1255

    U nedelju, 30. septembra, već oko 20 časova biće jasno da li je intenzivna referendumska kampanja vladajuće koalicije u Makedoniji, na čelu sa premijerom Zoranom Zaevom, koja je građane Makedonije trebalo da ubedi da izađu na referendum i glasaju „za“ ulazak te zemlje u NATO i EU i za prihvatanje sporazuma Makedonije i Grčke, dala rezultate.

    Da bi referendum o promeni imena Makedonije uspeo potrebno je da na birališta izađe 50 odsto plus jedan, odnosno oko 903.000 građana, od kojih većina mora da se izjasni za sporazum Skoplja i Atine.

    Prof. dr Nano Ružin, univerzitetski profesor i bivši ambasador Makedonije u NATO-u, za Sputnjik kaže:

    „Za mene je optimistički scenario da izađe više od 900.000 glasača u Makedoniji, koji bi na izvestan način ispunili cenzus. Međutim, treba biti realan i ukoliko VMRO-DPMNE stvarno bojkotuje ovaj referendum, onda su mali izgledi da će cenzus biti ostvaren. Naime, analizirajući izjave njihovih vodećih političara, koji, iako su kazali da će ostaviti pravo svim građanima i njihovim simpatizerima da se sami izjasne, ipak su sa druge strane u velikoj kampanji kako bi referendum propao. Međutim, za Makedoniju će biti vrlo značajno ako izađe i 700 ili 800 hiljada, od kojih bi 600.000 reklo — da. U tom slučaju referendum bi uspeo i to bi bio veoma dobar signal za poslanike u Parlamentu“, objašnjava Ružin.

    Da će Vlada teško obezbediti ispunjenje cenzusa predviđenog Ustavom Republike Makedonije smatra i prof. dr Židas Daskalovski, sa Univerziteta Kliment Ohridski.

    „Mislim da će velika većina Makedonaca koji u nedelju izađu na referendum glasati ’za‘, ali trend anketa javnog mnjenja ukazuje da će izlaznost biti oko 40 odsto. Dakle, oni koji se protive sporazumu i referendumskom pitanju bojkotovaće referendum. Međutim, premijer Zaev i šef diplomatije Dimitrov rekli su da će u Sobranju nastaviti postupak ustavnih promena, tako da očekujem da će za njih referendum biti uspešan čak i ako izađe samo 40 odsto građana“, napominje Daskalovski za Sputnjik i dodaje da je veliko pitanje da li će biti sve regularno i da li će Vlada pokušati da na neki način utiče na rezultat referenduma, kako bi se uvećala izlaznost.

    Na pitanje kakve bi posledice po Makedoniju bile ako referendum propadne, kao i da li bi NATO nastavio sa uključenjem Makedonije u Alijansu uprkos tome što su građani rekli „ne“, prof. Nano Ružin podseća da je ovaj referendum konsultativan. On dodaje da postoji još jedna velika šansa — da se poslanici u okviru Parlamenta izjasne i sa dvotrećinskom većinom donesu odluku o prihvatanju dogovora sa Grčkom.

    „Ne znam tačno, ali mislim da postoji dobar deo poslanika VMRO-DPMNE koji bi možda i glasali ’za‘, tako da bi se ispunila kvota od 80 poslanika koji bi glasali za promenu Ustava Republike Makedonije. Sa druge strane, ukoliko do toga ne bi došlo, odnosno kada bi propali i referendum i glasanje u Parlamentu, to svakako ne bi bilo najbolje ni za makedonske političare, ni za Makedoniju. Setimo se da je državu nedavno posetila politička elita poput kancelarke Merkelove, generalnog sekretara NATO-a Stoltenberga, američkog državnog sekretara Matisa, koji su dali podršku. Zato mislim da bi se, ako sve propadne, stvorio negativni ’fid bek‘, jer bi se oduševljenje pretvorilo u veliko razočarenje, a Makedonija bi bila izolovana. Naravno, u tom pogledu ne postoje sankcije, ali ne bi postojalo nikakvo raspoloženje ni u NATO-u ni u EU da se produži put Makedonije u evroatlantskim integracijama“, primećuje Ružin.

    Ni prof. Židas Daskalovski ne isključuje mogućnost da se ustavne promene sprovedu u Sobranju i napominje da postoje pritisci na članove koalicije VMRO-DPMNE da promene mišljenje i glasaju za promene. Na pitanje da li će ulazak u NATO Makedoniji biti garant unutrašnjeg mira i zaštite od „velikoalbanskih“ aspiracija, Daskalovski kaže da to niko ne može da garantuje.

    „Te ’velikoalbanske‘ aspiracije su već, na neki način, potvrđene zakonom o upotrebi albanskog jezika koji predsednik Ivanov nije potpisao i koji nije na snazi. U principu postoji ta Tiranska platforma za koju se zalažu sve albanske partije u Sobranju i koju će verovatno Vlada nastaviti da sprovodi. Dakle, te albanske aspiracije mogu biti sprovedene u Makedoniji na legalan način, bez nepotrebnih konflikata i nekakvih deklaracija o autonomiji određenih albanskih regija u Makedoniji“, napominje Daskalovski.

    Profesor Ružin, međutim, strahuje da bi neuspeh referenduma na unutrašnjem planu mogao da dovede do poremećaja međuetničkih odnosa, jer su mahom svi Albanci za NATO.

    „Čak je bilo izjava nekih albanskih lidera da se u slučaju neuspeha sporazuma sa Grčkom pomišlja i na neku federalizaciju, kako bi oni išli u smislu pripajanja prema albanskoj zajednici koja je više za NATO nego ova makedonska. Ipak, mislim da takve podele ne postoje, jer smo mi posle Ohridskog dogovora iz 2001. godine našli neki model multietnicizma. To je jedan originalan model funkcionisanja, s jedne strane forsirajući evroatlantske integracije, a sa druge strane održavajući dobre odnose i sa Rusijom i sa Srbijom, koja nam je jedna od najbližih suseda, kao i sa ostalim državama. Zato verujem da Makedonija može da produži na miran način prema ovim integracijama“, zaključuje Ružin za Sputnjik.

    Tagovi:
    Makedonija, referendum, Region
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga