21:57 13 Novembar 2018
Slušajte Sputnik
    Srpsko groblje u Bratuncu, blizu Srebrenice

    Javna rasprava u Hrvatskoj: Traže uklanjanje srpskih spomenika i grobalja

    © AFP 2018 / ANDREJ ISAKOVIC
    Region
    Preuzmite kraći link
    3287

    U Hrvatskoj je u toku javna rasprava o Zakonu o grobljima, na osnovu koje se očekuje odluka o tome da se iz Hrvatske uklone spomenici sa natpisima koji propagiraju ideje na kojima se temeljila „oružana agresija na Hrvatsku“, kao i natpisi kojima se „veliča sama agresija ili velikosrpstvo“, piše „Večernji“.

    List navodi da se planira da zakon bude usvojen do polovine naredne godine, kao i da nadležni očekuju da će svi nadgrobni spomenici sa „neprihvatljivim porukama“ biti uklonjeni do kraja 2020. godine.

    Kako se navodi, na spomenike koji navodno veličaju „velikosrpsku agresiju“ već duže vreme upozoravaju udruženja hrvatskih branitelja, koja ih smatraju uvredom za žrtve, a najčešće se pominje spomenik Vukašinu Šoškoćaninu u Borovom Selu, na kome se između ostalog navodi: „I sada gledam Borovo rođeno moje selo, braću, sestre i srpske borce moje, bitke biju žestoko, ponosno dižu čelo i srpske zastave visoko i tvrdo na srpskoj zemlji stoje.“

    Takvi spomenici se uglavnom nalaze na grobljima u sklopu porodičnih grobnica ili mauzoleja, navodi portal „Dnevnik“. Vukašin Šoškoćanin, kako se navodi, vođa pobune u Borovom selu, osuđen je na 20 godina zatvora, a kasnije aboliran i na mesnom groblju ima spomenik.

    Hrvatski zakoni se ne bave se precizno ovom problematikom, ali za ustavne stručnjake stvar je jasna — ovakvi spomenici su zabranjeni čak i na javnim površinama, kao što su groblja, i na nadgrobnim pločama, prenosi Tanjug.

    Član 39 hrvatskog Ustava kaže da je zabranjeno i kažnjivo svako pozivanje ili podsticanje na rat ili upotrebu nasilja, na nacionalnu, rasnu ili versku mržnju ili bilo koji oblik netrpeljivosti, piše „Telegraf“.

    Vukovarski dogradonačelnik, koji predstavlja srpsku manjinu, Srđan Milaković smatra da se takvi spomenici ne mogu izjednačavati s onim što se događalo u Drugom svetskom ratu.

    „Vremenski, politički kontekst nije isti, posledice nisu iste i nije isto definitivno vremensko razdoblje koje je od tada prošlo da bismo mogli rasuđivati uopšte šta to za koga znači i šta je stvarno objektivno stanje“, kaže Milaković.

    U dokumentu, koji je nadležno Ministarstvo uputilo na javnu raspravu, navodi se da je reč o sprovođenju preporuka Veća za suočavanje s posledicama vladavine nedemokratskih režima, a povod za osnivanje tog veća bila je spomen-ploča za poginule pripadnike HOS-a s natpisom „Za dom spremni“, ali je još nejasno šta će se dogoditi s delom preporuka koje se odnose na taj ustaški pozdrav.

    Tagovi:
    javna rasprava, groblja, Za dom spremni, spomenici, Hrvatska
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga