08:43 22 Oktobar 2020
Slušajte Sputnik
    Region
    Preuzmite kraći link
    1042
    Pratite nas

    Sećanje na Jasenovac opterećeno je konfliktnim ratnim nasleđem Drugog svetskog rata, koje predstavlja nepremostivu prepreku odlučnom suočavanju savremenog hrvatskog društva s vlastitom prošlošću, navodi se u analizi u novom broju hrvatskog stručnog časopisa „Polemos“.

    Hina prenosi da autorka analize Andriana Benčić, kustoskinja u Javnoj ustanovi Spomen-područja Jasenovac, iznosi tvrdnju da je „konfliktno ratno nasleđe Jasenovca bazirano na politici selektivnog sećanja (bivšeg) jugoslovenskog režima, koja je isticala Jasenovac, a prećutkivala masovne zločine poput Blajburga i Križnog puta“.

    Prema Benčićevoj, „to nasleđe rezultiralo je manipulacijom brojem žrtava Jasenovca i deo je ’ratova sećanja‘ na jugoistoku Evrope koji traju od Drugog svetskog rata“. Ona je ocenila da se „to nasleđe bitno razlikuje od konfliktnih sećanja na ratove u Zapadnoj Evropi“.

    „U tom pristupu, koji je dominantan u jugoistočnoj Evropi, potpuno je izostavljen spomen na civilne žrtve međuetničkog nasilja, među kojima su bile mnoge žrtve ustaškog krvoprolića, koje su prenaglašene, i partizanskog krvoprolića, koje su prećutane“, ocenila je Benčićeva.

    Ona je iznela tvrdnju da „nakon raspada socijalističke Jugoslavije, u Hrvatskoj nije došlo do procesa suočavanja s prošlošću, nego je usledio novi agresorski rat, sa čijom su neizbežnom ratnom propagandom ponovno prizvani u sećanje dugo vremena utišavani narativi iz prošlosti“.

    „Tako, umesto da postane mesto mira i mogućeg pomirenja, Jasenovac ostaje najizraženiji simbol konfliktnog nasleđa Drugog svetskog rata i posleratnog perioda“, navela je Benčićeva, prenosi Tanjug.

    Tagovi:
    kustos, partizani, ustaše, Blajburg, Jasenovac, SFRJ, Austrija, Hrvatska
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga