21:27 14 Decembar 2018
Slušajte Sputnik
    Tramvaj u Zagrebu.

    Hrvatska prodaje i izdaje srpsku imovinu

    CC0 / pixabay
    Region
    Preuzmite kraći link
    1019

    Ministarstvo državne imovine Hrvatske objavilo je pre tri dana javni poziv kojim daje u zakup odmarališta i druge nekretnine na Jadranu, a na koje Srbija polaže pravo prema Sporazumu o sukcesiji — (Aneks G).

    Na spisku je 15 nekretnina, odmarališta i pratećih objekata na primorju Hrvatske, čiji su vlasnici preduzeća iz Srbije i Bosne i Hercegovine, a u zakup se daju na 30 godina.

    Na listi se nalaze nekretnine poput bivšeg odmarališta „Robne kuće Beograd“, „Pionir Sombor“, Hotel „Novi Sad“…

    Ovaj poziv usledio je samo desetak dana nakon što je hrvatsko ministarstvo objavilo prodaju nekadašnjeg vojnog odmarališta u Baškim vodama, gde je kao vlasnik u zemljišnim knjigama u Makarskoj upisano Ministarstvo odbrane Srbije, pravni naslednik Ministarstva odbrane SFRJ.

    Istovremeno, tada je objavljeno da se u zakup na 30 godina daju još četiri objekta čiji je vlasnik Srbija.

    Praktično, u pitanju su primene izmena i dopuna Zakona o upravljanju državnom imovinom, koje je Hrvatski sabor usvojio u maju ove godine i koje resornom hrvatskom ministarstvu omogućavaju da upravlja nekretninama i da stavlja u funkciju i one nekretnine za koje nisu rešeni imovinsko-pravni odnosi.

    I pre nego što je usvojen u Saboru, ovaj zakon je izazvao veliko nezadovoljstvo u Srbiji i Bosni i Hercegovini jer će to, kako je shvaćeno, u praksi značiti da državnu imovinu pravnih lica iz drugih republika bivše SFRJ Hrvatska može dati na upravljanje trećim osobama na rok od 30 godina.

    Predsednik Udruženja „Oteta imovina“, u koje je uključeno 28 firmi među kojima su i neke firme iz BiH, Zoran Ristić navodi da Hrvatska odbija da vrati srpsku imovinu jer je smatra hrvatskom imovinom, budući da su hrvatske vlasti 1992. donele uredbu po kojoj je sva srpska imovina prešla u vlasništvo Republike Hrvatske.

    „Oni kažu: ’Pa šta da vam radimo, imali ste pravo korišćenja, a ne svojine‘.“

    Zato se Udruženje obratilo Komitetu za ljudska prava UN, sa zahtevom da se poštuju prava srpskih građana i pravnih subjekta, budući da je Hrvatska vratila imovinu slovenačkim i makedonskom preduzećima.

    Očekuje da će najkasnije za mesec dana biti održana javna sednica pred Komitetom za ljudska prava u Ženevi na kojoj će se razmotriti predstavka vezana za diskriminaciju građana i pravnih subjekata iz Srbije i BiH u pogledu imovine koju poseduju u Hrvatskoj.

    „Predstavka se odnosi na povredu prava, odnosno diskriminaciju srpskih građana i pravnih subjekata, s obzirom na činjenicu da je Hrvatska vratila imovinu makedonskim i slovenačkim firmama“, rekao je Ristić.

    U Udruženju „Oduzeta imovina“ navode da je oglašavanje prodaje nekretnine u Baškim Vodama, čiji je vlasnik Ministarstvo odbrane nekadašnje SFRJ, a kao pravni sledbenik upisan u zemljišne knjige u Makarskoj je Ministarstvo odbrane Srbije, razlog zašto se Udruženje obratilo UN.

    Suvlasnik tog trospratnog objekta u Baškim Vodama sa 180 soba i površine 12.500 metara kvadratnih je i jedna bosanska firma koja je svojevremeno adaptirala taj hotel.

    Ristić dodaje da će o tome pružiti dokaze na javnoj sednici u Ženevi, te da će obrazložiti predstavku u ime Udruženja.

    Podseća da je sud u Strazburu ranije odbio da raspravlja o tužbi srpskih firmi u vezi sa povraćajem imovine u Hrvatskoj.

    Oko 180 firmi, dodaje, vodi postupak i pred hrvatskim sudovima za povraćaj imovine srpskih firmi.

    Ristić ističe da se Sporazum o sukcesiji mora poštovati, a da će se ako Hrvatska odbije da potpiše bilateralni sporazum ići na arbitražu u Hagu, što predviđa Sporazum o sukcesiji.

    Aneks G sporazuma među bivšim republikama SFRJ kaže da svim građanima i pravnim subjektima moraju biti vraćena prava koje su imali na dan 31.12.1990. godine, a svi ugovori sklopljeni pod pritiscima i pretnjama, moraju biti proglašeni ništavnim.

    Iako je taj sporazum stupio na snagu 2004. godine, srpska imovina nije vraćena pod „okrilje Srbije“.

    Postoje različite procene o tome koliko vredi srpska imovina preduzeća u Hrvatskoj, a jedna od njih kaže da je u pitanju vrednost imovine u visini od dve milijarde evra.

    Tagovi:
    Zagreb, Hrvatska, Srbija, imovina, Region
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga