02:08 11 Decembar 2018
Slušajte Sputnik
    Crnogorski parlament

    Usvojena Rezolucija o Podgoričkoj skupštini: Đedovi bi se prevrtali u grobovima

    © Sputnik / Nebojša Popović
    Region
    Preuzmite kraći link
    Nebojša Popović
    75155

    Nešto iza ponoći Skupština Crne Gore, posle celodnevne žestoke rasprave, usvojila je Rezoluciju kojom su odluke Podgoričke skupštine iz 1918. godine proglašene ništavnim.

    Za je glasalo 46 poslanika iz vladajuće koalicije, opozicione Socijaldemokratske partije, kao i nezavisni poslanik Neđeljko Rudović, a 15 njih je bilo protiv, dok niko nije bio uzdržan. 

    Poslanik Miodrag Lekić tokom završne riječi sumirao je da je lajt motiv današnje rasprave bio slavna ili sramna skupština, odnosno sramna ili slavna rezolucija. 

    On je podsjetio da su 1918. godine i bjelaši i zelenaši bili za ujedinjenje. 

    „Neko neupućen da je slušao današnju raspravu mislio bi da smo (1918) bili u ratu sa Srbijom“, primijetio je Lekić.

    On je zaključio da su „građani od nas tražili da rešavamo probleme, a mi smo im stvorili nove“, te da rezolucija o 1918. godini nije rezolucija pomirenja. 

    Poslanik Ujedinjene Crne Gore Goran Radonjić zaključio je da rasprava o 1918. godini, koja je navodno trebalo da služi pomirenju u Crnoj Gori, predstavlja vrhunac hipokrizije. 

    On je dodao da su se mogle čuti teze koje su najava novih podjela, ali da će „kao i svaki zulum proći i ovaj“. 

    Predrag Bulatović ispred DF-a kazao je da, ako je namjera DPS bila pružena ruka, onda treba da se povuče tekst ove rezolucije. On je rekao da je vlast nesigurna u nezavisnu državu i da se „prepala skupa u Budvi i događanja naroda“, te da „želi da ugura novi identitet“.

    „Obraćam vam se kao lider Bloka za zajedničku državu. Mi vam nismo potpisali nijedan zapisnik“, podsjetio je Bulatović. 

    On je zapitao kakva je to pružena ruka pomirenja, ako je vlast lidere DF-a proglasila fašistima. Naime, na nešto ranije održanom skupu u organizaciji NVO „Dukljani“ nošen je transparent na kojem su mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije, pesnik Matija Bećković, ali i lideri DF-a okarakterisani kao fašisti. 

    Aleksandra Vuković je u završnoj reči u ime DPS-a poručila da u rezoluciji nema ni patetike ni dramatike, već samo potreba DPS da ispruži ruku.

    „Ali ne želimo da nastavimo u maniru proizvodnje balkanskih laži. Znam da svako ima svoju istinu, ali ova može biti pomiriteljska. Danas na dan gašenja CG prije sto godina mi dodajemo svjetla svjetloj majskoj zori. Ne govorimo o crnogorstvu i srpsku, nego o Crnoj Gori“, poručila je Vukovićeva. 

    Uz ocenu da je na Podgoričkoj skupštini došlo do „razdržavljenja“, poslanica DPS-a je navela da je Crna Gora 1918. godine bila obezvrijeđena i ponižena, ali ne i pobjeđena.

    „Mi govorimo o pomirenju, a pomirenje je moguće samo u istini. Crna Gora nije smjela biti žrtvovana“, zaključila je ona.

    Poslanici DF-a su tokom rasprave takođe postavili pitanje zašto ih prate ljudi u civilu i zašto dežuraju ispred Skupštine, ali na to nijesu dobili odgovor.

    Đedovi bi nam se prevrtali u grobovima

    „Kad bi danas đedovi onih koji su predložili ovu rezoluciju znali šta i o čemu raspravlja Skupština Crne Gore, prevrtali bi se u grobovima“, rekao je tokom rasprave poslanik Demokratskog fronta Slaven Radunović.

    „Ali mi koji smo vaši savremenici nijesmo iznenađeni. Mi znamo da ste vi na sve spremni. Sreća je da su neke stvari zapisane u genetskom kodu. Vi možete ovakvim rezolucijama, sa prostom većinom i da izglasate da je zemlja ravna i slično. Zato sam rekao da će ovaj papir rezolucije biti vrijedan isto koliko i toalet papir u budućnosti“, bio je oštar Radunović.

    On je ocjenio da je već u nazivu rezolucije napravljen falsifikat da bi se sakrila činjenica ko je 1918. godine živio u Crnoj Gori.

    Poslanik Demokratske partije socijalista Dragutin Papović naveo je da u Crnoj Gori postoje nacionalističke snage bazirane na odlukama Podgoričke skupštine i da je DPS predložio rezoluciju kako niko ne bi mogao da „ugrozi državu kao 1918. godine“.

    On je istakao da su odluke Podgoričke skupštine protivne pravnom poretku, Ustavu i zakonima Crne Gore, te da se „radilo o pripajanju Crne Gore Srbiji, a ne o ujedinjenju“.

    Lider Socijaldemokratske partije Ranko Krivokapić tvrdi da se 1918. godine desila „najklasičnija aneksija Crne Gore“ i da iz tog događaja treba izvući pouke. 

    „Kralj Nikola se ljuljao između velikosrpstva i velikocrnogorstva i predao je komandu nad vojskom tuđoj državi. Nema opravdanja za odluku o poništenju Crne Gore“, rekao je Krivokapić.

    Predstavnik Bošnjačke stranke Ervin Spahić rekao je da ta stranka podržava rezoluciju, ocenivši da u Kraljevini SHS nije bilo mesta za četiri naroda: Bošnjake, Albance, Crnogorce i Makedonce.

    „Sa nestankom Crne gore srušen je institucionalni odnos koji je Crna Gora gajila prema muslimanima“, naveo je Spahić.

    Prema rečima poslanika Demosa Miodraga Lekića, na istorijskoj građi treba da piše „oprezno koristiti“, a „na snazi je princip samoposluge“. On je predložio da se rezolucija povuče jer, kako je istakao, ima negativne strane i njome se produbljuju podjele.

    „Funkcija je da se skrenu teme sa realnosti“, rekao je Lekić, koji istovremeno smatra da je Crnoj Gori 1918. godine napravljena nepravda, ali da mora da se shvati u kojem je istorijskom kontekstu to učinjeno.

    Nezavisni poslanik Goran Radonjić rekao je da je „rezolucija užasna“ i po načinu na koji je formulisana, i po posledicama.

    Parlament Crne Gore
    © Sputnik / Nebojša Popović
    Parlament Crne Gore

    „Sama ideja da se o istorijskim istinama raspravlja u Parlamentu govori o bizarnosti crnogorskog političkog života. Talas mržnje se u Crnoj Gori samo povećava. Sve je dio promjene identiteta“, rekao je Radonjić.

    Nevjerovatno je, poručio je on poslanicima, da žalite zbog ujedinjenja, a ne zato što su nam Austrougari srušili kapelu na Lovćenu ili što su nam ukinuli ćirilicu.

    Ministar pravde Zoran Pažin rekao je da je rezolucija usmjerena „protiv pokušaja da se unizi crnogorski nacionalni identitet“ i dodao da je riječ o simboličkom činu.

    „Sazrelo je vrijeme da u Crnoj Gori jednom za sva vremena utemeljimo crnogorski državni identitet. Sviđalo se to nekome ili ne, cio svijet državljane Crne Gore zove Crnogorcima,“ rekao je Pažin.

    Još će se u Crnoj Gori rađati Srpčad!

    Za vreme rasprave u Skupštini Crne Gore o predlogu rezolucije o Podgoričkoj skupštini predstavnik Ujedinjene Crne Gore Goran Danilović kazao je da mu je žao što slušamo istorijske časove koje niko nije tražio. Rezolucija je besmislena zato što ne miri ni mrtve ni žive. Mrtvima ne znaci ništa, a žive svađa, ocjenio je Danilović.

    Mislite li, upitao je Danilović, da su izdajnici iz 1918. godine mogli podići trinaestojulski ustanak.

    „Gospodo, ako se vi ne sjećate, vaši grobovi se sjećaju i grobovi vaših predaka se sjećaju“, kazao je Danilović i dodao da „Mojkovac nije trebalo da brani srbijansku vojsku, već da odbrani naš obraz, brdski i crnogorski“.

    Prema njegovim rečima, rezolucija o kojoj se raspravlja nije potrebna nikome i ona samo pothranjuje mržnju.

    „Kada bi kralj Nikola danas bio u Parlamentu Crne Gore čudom se ne bi mogao načuditi ni kome to treba, ni šta usvajamo“, zaključio je Danilović.

    Poslanica Demokratskog fronta Marina Jočić poručila je da rezolucije poput predložene neće ništa vredeti, jer će se na svadbama i dalje nositi trobojke kralja Nikole i jer će se „rađati Srpčad“.

    „Nemojte danas kad slavimo Jajce da Crnoj Gori podmećete mućak“, rekla je Jočićeva.

    Rezoluciju o Podgoričkoj skupštini je predložila vladajuća većina, a u dokumentu koji su potpisala 42 poslanika ističe se da Podgorička skupština, održana 1918. godine, nije bila legalna institucija Crne Gore, niti je legitimno konstituisana na osnovu slobodno iskazane volje građana Crne Gore.

    Tagovi:
    Crna Gora, Region
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga