03:08 05 Mart 2021
Slušajte Sputnik
    Region
    Preuzmite kraći link
    Piše
    1320
    Pratite nas

    Zavod za statistiku Crne Gore, Monstat, publikovao je nedavno izvještaj za petogodišnji period, koji ukazuje da se u zoni rizika od siromaštva zvanično nalazi nešto manje od četvrtine građana u Crnoj Gori, odnosno 23,6 odsto.

    Koliko su zvanični kriterijumi za puko preživljavanje skromni u Crnoj Gori, govori podatak da je, prema metodologiji koju je koristio Monstat, izračunato da je relativna linija siromaštva u 2017. iznosila 2.097 evra prihoda godišnje po pojedincu, odnosno 174,7 evra mjesečno za jednog člana domaćinstva.

    Iz Monstata poručuju da je najnovija studija o siromaštvu u Crnoj Gori rađena u potpunosti po standardima Evropske unije, što znači da je statistika prvi put obuhvatila i takozvanu deprivaciju, odnosno mogućnost domaćinstva da priušti sve potrepštine za kvalitetan život u 21. vijeku, koje uključuju devet stavki: adekvatno grejanje stana, veš-mašina, televizor, automobil, telefon, da svi članovi domaćinstva mogu da provedu sedam dana odmora van kuće, da imaju meso i ribu u obrocima najmanje svaki drugi dan, da mogu priuštiti neočekivani trošak iz redovnih prihoda, kao i da mogu redovno plaćati kiriju i i komunalne račune za domaćinstvo.

    Momir Bulatović - Bez distance
    © Sputnik / Aleksandar Milačić

    Prema ovim podacima iz 2017. godine, 35,2 odsto crnogorskih građana živi u domaćinstvima koja ne mogu priuštiti najmanje tri od devet pobrojanih stavki, četiri stavke ne može priuštiti 14 odsto stanovništva, dok 5,3 odsto ne može priuštiti najmanje pet od devet stavki za pristojan život. Kada se procenti saberu, zvanična statistika govori da gotovo 55 odsto Crnogoraca nije u mogućnosti da priušti kvalitet života po mjerilima 21. vijeka.

    Ipak, istraživanje Monstata odmah po objavljivanju doživjelo je i prve oštre kritike, pa su se u javnosti mogli čuti glasovi kako je „jasno da su Monstatove ankete daleko od realnog stanja“, i da ne mogu da prikazati prave razmjere siromaštva u Crnoj Gori.

    Naročito je bilo zamjerki na podatke vezane za apsolutnu liniju siromaštva koja se odnosi na troškove za osnovne životne potrebe, odnosno za, narodski rečeno, puko preživljavanje u Crnoj Gori, koji su izračunati da za odraslu osobu iznose 192,42 evra mjesečno, što bi značilo da u Crnoj Gori živi „samo“ 27.800 građana čija su mjesečna primanja manja od tog iznosa, odnosno da je siromaštvo u zemlji u poslednjih nekoliko godina prepolovljeno.

    Na ovaj podatak naročito se obrušila predsjednica NVO „Fondacije Banka hrane Crne Gore“, Marina Medojević, saopštivši da je izvještaj Monstata „karikaturalan i neodrživ“, dodavši da „Banka hrane mora iskazati svoje ne malo zaprepašćenje ovim podacima“.

    „Stvarnost je, nažalost, apsolutno drugačija. U Crnoj Gori u 2017. je bilo 50.263 nezaposlenih, 26.873 lica je primalo materijalno obezbjeđenje porodice, 10.000 penzionera je primalo penzije niže od 192 evra, dok je 36.639 zaposlenih primalo zaradu manju od 192 evra. Samo ove tri kategorije stanovništva čine 123.541 lica, koja imaju mjesečne prihode manje od apsolutne linije siromaštva, što stopu apsolutnog siromaštva podiže na cijelih 19.99 odsto“, naglasila je Medojević.

    Da je siromaštvo Crnoj Gori galopirajuća pojava vjerovatno najbolje dokazuje sve veći broj otvorenih narodnih kuhinja za gladne, od kojih se dve nalaze samo u Podgorici.

    Država je otvorila jednu narodnu kuhinju u podgoričkom naselju Konik u kojoj se svakodnevno poslužuje 600 obroka, a naročito se u otvaranju narodnih kuhinja ističe Mitropolija crnogorsko-primorska i Srpska pravoslavna crkva, koja osim narodne kuhinje pri Hramu Hristovog vaskrsenja u Podgorici, ovakve kuhinje ima i na Cetinju i Beranama, a od Božića otvara i kuhinju za ugrožene u Bijelom Polju.

    U Baru takođe postoji narodna kuhinja koju vodi NVO „Žene Bara“, u Nikšiću se sa dijeljenjem besplatnih obroka kreće uskoro, a gotovo svi humanitarci se žale da su potrebe građana mnogo veće nego što pomenute organizacije mogu da izdrže.

    Kada se podvuče crta, postavlja se pitanje ko je u pravu — Monstat ili brojni humanitarni radnici u Crnoj Gori i da li je kreativna statistika dovoljna da popravi ne tako ružičastu stvarnost. Jer okolnost da se otvara sve više narodnih kuhinja u zemlji zasigurno ne proističe iz obijesti stanovništa, već iz činjeničnog stanja da je bukvalno sve više gladnih u Crnoj Gori. 

    Tagovi:
    Crnogorci, region
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga