14:55 23 April 2019
Slušajte Sputnik
    Rad u Narodnoj kuhinji u Podgorici

    Kad siromaštvo satera u ćošak: Kako radi narodna kuhinja u Podgorici (foto)

    © Sputnik / Nebojša Popović
    Region
    Preuzmite kraći link
    Nebojša Popović
    2341

    Širom Crne Gore otvaraju se narodne kuhinje, što svjedoči o alarmantnom porastu siromaštva. U to se uvjerio i novinar Sputnjika tokom posjete narodnoj kuhinji pri Sabornom hramu Hristovog vaskresenja u Podgorici, koja je jedan od pionira na polju humanitarnog rada u Crnoj Gori.

    Narodna kuhinja pri hramu Podgorici dnevno dijeli oko 230 obroka, bilo neposredno, bilo dopremajući ih na kućnu adresu socijalno ugroženih, kaže za Sputnjik upravnik narodne kuhinje jerej Miomir Vulević. On dodaje da u Crnoj Gori rade još dve slične kuhinje a otvaranje četvrte očekuje se za Božić.

    „Oni ljudi koji su u blizini hrama dođu na lice mjesta i podignu svoj obrok, dobijaju pola hleba po osobi i ručak. Za sve ostale koji žive u gradskim i prigradskim naseljima, imamo maršrutu i donosimo hranu na kućnu adresu“, objašnjava sagovornik Sputnjika.

     

    Rad u Narodnoj kuhinji u Podgorici
    © Sputnik / Nebojša Popović
    Rad u Narodnoj kuhinji u Podgorici

    Mitropolija crnogorsko-primorska je po blagoslovu mitropolita Amfilohija još 2010. godine pri Hramu Hristovog vaskrsenja otvorila prvu narodnu kuhinju u zemlji.

    „Crkva je uvijek imala tendenciju da pomaže ljudima, tako da je otvaranjem narodnih kuhinja ta tendencija samo na neki način institucionalizovana“, kaže za naš portal Vladimir Milunović, koordinator dobrotovornog fonda „Čovjekoljublje“ ispred Mitropolije crnogorsko-primorske.

    Sveštenik Vulević takođe objašnjava da su u Mitropoliji došli na ideju da svojevremeno otvore prvu narodnu kuhinju, tako što su uočili da je bilo sve više ljudi koji su se dolazeći u Hram javljali za raznorazne potrebe, „što je bio signal koliko je stanje u društvu loše“.

    „Svakodnevno nam se javljaju ljudi sa različitim problemima, ljudi koji nemaju riješeno socijalno pitanje, jer su zakoni u Crnoj Gori veoma oštri, tako da ako imate bilo kakvu imovinu na svoje ime, ne možete biti u socijalnoj grupi koja se može obratiti za državnu pomoć“, objašnjava otac Miomir.

    Takođe, napominje on, puno je ljudi koji žive na ivici egzistencije, kao i stari ljudi, osobe sa invaliditetom, samohrani roditelji, izbjeglice sa Kosova i Metohije, Hrvatske….

    Prema rečima jereja Vulevića, činjenično stanje je takvo da se sve više ljudi poslednjih godina Mitropoliji obraća za pomoć, čemu doprinosi i okolnost da je Podgorica najveći grad koji se konstantno širi i u koji se doseljavaju i stanovnici sa sjevera Crne Gore. 

    Sveštenik Miomir Vulević i Vladimir Milunovć, koordinaotr fonda Čovjekoljublje
    © Foto : Nebojša Popović
    Sveštenik Miomir Vulević i Vladimir Milunovć, koordinaotr fonda Čovjekoljublje

    „Ljudi su kreditno opterećeni, a svjedoci smo i da žive u zgradama bez struje mjesecima iako je zimski period, što se odnosi na osobe iz svih društvenih staleža“, kaže Vulević, dodajući da su tradicionalno ponosni Crnogorci nažalost sve više prinuđeni da zatraže pomoć.

    „Ljudi se stide, ali sa druge strane satjerani su u ćošak jer drugog izlaza nemaju. Oni su jednostavno primorani. Djeca im nemaju struje, žive u hladnoći u mraku, i ne mogu da rade domaći zadatak, tako da hteli ne htjeli, ponos se mora staviti sa strane", kaže naš sagovornik.

    Sa druge strane, upravnik narodne kuhinje pri Sabornom hramu napominje da iako bi broj obroka zbog povećane potražnje trebalo da se poveća, u Mitropoliji su, nažalost, primorani da budu oprezni, kako taj broj „ne bi narastao toliko da sjutra ne možemo da ga isfinansiramo“.

    „Narodna kuhinja funkcioniše prevashodno od sredstava koje odvaja crkva, odnosno Mitropolija, kao i od donacija dobrih ljudi. Mi se trudimo i tražimo donacije, a sve ono što nam zahvali dotira Mitropolija, tako da nam je svaka pomoć i te kako dobrodošla“, kaže Vulević.

    U tom smislu, prema riječima našeg sagovornika, blagoslovom mitropolita Amfilohija pri hramu u Podgorici otvorena je i jedna pekara i poslastičarnica, kako bi na taj način ponudilo svim građanima da učestvuju u humanitarnom radu kupovinom ovih proizvoda.

    „Sva zarada iz naše pekare i poslastičare ide za podršku narodnoj kuhinji“, jasan je sveštenik Vulević.

    Pekara i poslastičara pri narodnoj kuhinji u Podgorici
    © Sputnik / Nebojša Popović
    Pekara i poslastičara pri narodnoj kuhinji u Podgorici

    Prema njegovim siromaštvo u Crnoj Gori je poslednjih godina toliko rasprostranjeno da je crkva nakon otvaranja narodne kuhinje u Podgorici, odlučila da pokrene projekte narodnih kuhinja i u drugim gradovima u zemlji, pa SPC trenutno ima tri crkvene narodne kuhinje koje u Crnoj Gori dijele 480 obroka.

    „Narodna kuhinja u Podgorici je počela sa radom uz blagoslov mitropolita crnogorsko-primorskog gospodina Amfilohija, a posle nekoliko godina uz njegov blagoslov profunkcionisala je i narodna kuhinja ’Mati Jelisavete‘ na Cetinju, koja dijeli 150 obroka. I treća narodna kuhinja ’Divna Veković‘ pri manastiru Đurđevi Stupovi u Beranama, koja dijeli 100 obroka, dok je ovih dana u najavi i četvrta narodna kuhinja u Bijelom Polju koja se otvara na Božić“, napominje sveštenik Vulović.

    Naš sagovornik naglašava da su u vremenu opšte krize i mogućnosti Mitropolije takođe „dosta ograničene“, tako da je svaka pomoć i u namirnicama i u novcu dobrodošla. „Ako neko želi da pomogne narodnoj kuhinji, on to može da uradi tako što će ili da kupi namirnice koje su deficitarne, ili da prosto pomogne novčanom uplatom na žiro račun narodne kuhinje Sabornog hrama“, kaže Vulević.

    Na kraju razgovora za Sputnjik, otac Miomir se prisjetio i slučaja Ruskinje Aleksandre, koja je svojevremno takođe izrazila želju da upozna kako funkcioniše kuhinja pri Sabornom hramu u Podgorici. „Ona je željela da pomogne, ali da ona obiđe i vidi ljude kojima je potrebna pomoć, što smo joj mi naravno omogućili. Tako da ako neko želi, može da pomogne i na taj način, odnosno, da on sam odabere konkretno porodicu kojoj bi pomogao i način kako bi to želio“, zaključuje Vulević.    

    Tagovi:
    narodne kuhinje, siromaštvo, Crna Gora
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga