06:01 27 Maj 2019
Slušajte Sputnik
    Alija Izetbegović

    Izetbegovićeva prevara izazvala rat

    © AFP 2019 / PIERRE VERDY
    Region
    Preuzmite kraći link
    31586

    Na današnji dan 1992. godine postavljeni su temelji Kutiljerovog plana za BiH, koji je predviđao njenu kantonizaciju i nezavisnost. Plan su prihvatili Srbi i Hrvati, a tadašnje muslimansko rukovodstvo ga je prvo potpisalo, a potom odbacilo.

    Srpsko prihvatanje tog plana je istorijski značajno jer potpuno negira navodnu srpsku krivicu za rat u BiH i tvrdnje da su Srbi započeli sukobe, jer su, navodno, hteli da ruše BiH i uspostave „veliku Srbiju“.

    Lisabonski pregovori, koje je inicirala EU, a koje je vodio portugalski diplomata Žoze Kutiljero, pokrenuti su kako bi bili sprečeni sukobi u BiH i pronađeno kompromisno rešenje.

    Tokom razgovora, 21. i 22. februara, evropski predstavnici su dali svim stranama ugovor sa tri osnovne tačke prema kojima bi BiH bila nezavisna i sastavljena od tri nacionalna kantona, a Sarajevo bi imalo eksteritorijalni status.

    Srpska strana i hrvatska strana, koje su predvodili Radovan Karadžić i Mate Boban, prihvatile su te principe. Tako ostaje zabeleženo da je srpska strana prihvatila nezavisnost BiH pre ijednog ispaljenog metka u BiH u zamenu za teritorijalnu autonomiju.

    Samo je muslimanska strana imala primedbu i to na drugu tačku sporazuma, koja se odnosila na kantone.

    Prema brojnim svedočenjima, kako samog Kutiljera, tako i drugih aktera, računajući Aliju Izetbegovića, Harisa Silajdžića i Rusmira Mahmutčehajića, koji su predvodili delegaciju SDA, evropski predstavnici su objasnili da je reč o kompromisu.

    Muslimanskoj delegaciji, odnosno delegaciji SDA, objašnjeno je da Srbi i Hrvati imaju uslov za nezavisnost i da im se mora izaći u susret, ali da se izlazi u susret i muslimanima, jer i Srbi i Hrvati prihvataju novu državu.

    Muslimanska strana je prihvatila taj plan 18. marta, ali ga je Alija Izetbegović nakon toga, u osvit sukoba, odbacio.

    Dejtonski mirovni sporazum, potpisan četiri godine kasnije, mnogo je nepovoljniji, pre svega za Bošnjake, u odnosu na Kutiljerov plan, ali su ga njihovi predstavnici ipak prihvatili.

    Prethodno su Izetbegović i vrh SDA odbacili sporazum Karadžić-Filipović, koji je predviđao ostanak BiH u skraćenoj Jugoslaviji, i to bez unutrašnjih granica u BiH. Izetbegović je bio jedan od inicijatora tog sporazuma, sa kojim se saglasio i Beograd.

    Tadašnju muslimansku stranu zastupali su Muhamed Filipović i Adil Zulfikarpašić, a sa srpske strane u pregovorima su učestvovali Nikola Koljević, Momčilo Krajišnik i Biljana Plavšić.

    Čim je dogovor predstavljen javnosti, vrh SDA ga je odbacio. Muslimanska strana je odbacila i Oven-Stoltenbergov plan.

    Te istorijske činjenice, potpisi i svedočanstva, jasno lociraju krivca za ratne strahote koje su usledile i ukazuju da su vrh SDA i njen lider Alija Izetbegović počinili zločin protiv mira.

    Izetbegović je to i javno priznao u preratnom parlamentu BiH, izjavivši da će „žrtvovati mir za suverenu i nezavisnu BiH“. Tako je i učinio.

    Žoze Kutiljero je u Hagu, na suđenju Radovanu Karadžiću, direktno optužio Aliju Izetbegovića i njegovu stranku da su minirali Lisabonski sporazum, te da su ga obmanuli, prihvatajući, pa povlačeći potpis, te da je takvo ponašanje izazvalo rat, piše Srna, a prenosi RTRS.

    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga