00:40 27 Februar 2020
Slušajte Sputnik
    Region
    Preuzmite kraći link
    0 580
    Pratite nas

    Kandidati za budućeg predsednika Hrvatske, koji su na HRT-u imali priliku da razmene različita mišljenja, imali su različite stavove o tome da li Srbiji treba blokirati ulazak u EU, ali i da li treba postaviti ćirilične table u Vukovaru.

    Aktuelna predsednica Kolinda Grabar-Kitarović izjavila je sinoć da će Hrvatska insistirati na ispunjavanju svih kriterijuma za Srbiju, koja, kako je rekla — „mora da se suoči sa svojom prošlošću“ i da ne vraća Drugi svetski rat, nego „da doživi katarzu onoga što su uradili Hrvatskoj i drugim susedima“.

    „Apsolutno ću insistirati na pronalasku nestalih pre ulaska u EU“, rekla je Kitarovićeva.

    Miroslav Škoro je rekao da neće dići ruku za ulazak Srbije dok se ne reše pitanja nestalih, granice, ratne odštete, kulturnog blaga i arhiva koji se nalaze u Beogradu, preneo je sinoć HRT.

    Zoran Milanović je kazao da je pitanje da li Hrvatska ima interes da to uradi.

    „Sa članicama bivše Jugoslavije u robnoj razmeni imamo 30 odsto izvoza. Jedno je Vučić, drugo je Srbija“, rekao je Milanović.

    Ivan Pernar je kazao da ne mrzi ni Srbe ni Srbiju i da ih smatra bratskim narodom, ali da se protivi ulasku Srbije u EU iz ljubavi prema njima, jer to može da dovede do „demografskog sloma i ekonomskog uništenja“.

    Dalija Orešković smatra da Hrvatska treba da se pita o ulasku Srbije u EU, jer njenom političkom scenom upravljaju iste strukture kao i u Hrvatskoj.

    Anto Đapić je rekao da je srpska politika nepromenjiva prema Hrvatskog od rata do danas, i da o ulasku Srbije treba da se pita narod u Hrvatskoj na referendumu.

    Jedno od pitanja za predsedničke kandidate bilo je i da li treba postaviti ćirilične ploče u Vukovaru, a Grabar-Kitarovićeva se upitala zašto se forsira ćirilica pre zadovoljenja pravde i dodala je da prvo treba rešiti kažnjavanje ratnih zločinaca, pa onda govoriti o ćirilici.

    Miroslav Škoro je rekao da stanovnici Vukovara o tome moraju da odluče, dok je Zoran Milanović istakao da je to pitanje idealan teren za trgovce mržnjom i da je to, pre svega, pitanje zakona i vladavine prava.

    Anto Đapić smatra da je ćirilica provokacija koja traje godinama i da će taj problem rešiti promena Ustava, a Dalija Orešković da to nalaže Ustav i da će postavljanje ćiriličnih tabli naučiti mlade da poštuju druge kulture.

    Svih 11 kandidata odgovaralo je na različita pitanja, između ostalog i o odnosu prema BiH, migrantima i zaštiti granica.

    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga