10:53 24 Februar 2020
Slušajte Sputnik
    Region
    Preuzmite kraći link
    Piše
    Odbrana srpskih svetinja u Crnoj Gori (475)
    259753
    Pratite nas

    Pojedini intelektualci, političari, reditelji, novinari, glumci, istoričari… iz Crne Gore, Srbije, Hrvatske, Slovenije, BiH, i „Kosova“ objavili su danas apel u kojem pozivaju da se „osudi ugrožavanje mira u Crnoj Gori i regionu od strane Beograda“.

    Država Crna Gora izložena je, kako navode, pokušaju nasilne destabilizacije: ugroženi su joj mir, teritorijalni integritet, ustavni poredak, vladavina zakona, jednakost građana i ravnopravnost crkava i verskih zajednica, a apel prenosimo u celosti:

    „Reč je o još jednom u nizu pokušaja zvaničnog Beograda da se Crna Gora vrati u državni okvir sa Srbijom i da se na taj način spreči njena konsolidacija kao samostalne i suverene države. Svoju državnu nezavisnost, ukinutu nakon srpske okupacije 1918. godine, Crna Gora je obnovila na referendumu 21. maja 2006. Usvajanjem Zakona o verskim zajednicama, pripremljenim u saradnji sa Venecijanskom komisijom i usaglašenim sa najvišim evropskim standardima u toj oblasti, Crna Gora menja zakon donesen pre pola veka. Istovremeno, ovim se poništava Dekret regenta Aleksandra Karađorđevića iz 1920. godine, kojim je ukinuta autokefalna Crnogorska pravoslavna crkva i u potpunosti se zaokružuje državno-pravni okvir Crne Gore. Otuda napadi velikosrpskih nacionalista na Zakon o verskim zajednicama, koji je i povod za novi pokušaj državnog udara.“

    U oktobru 2016. Crna Gora je uspela da se odbrani od rusko-srpskog udara, te uspe li novi pokušaj destabilizacije Crne Gore, njegove direktne posledice biće oružani sukobi, gubitak ljudskih života i materijalna razaranja.

    Incident u Skupštini Crne Gore
    © AP Photo /
    Incident u Skupštini Crne Gore

    „Strateg, pokrovitelj, logističar i naredbodavac poslednjeg pokušaja destabilizacije Crne Gore je zvanični Beograd, odnosno vlasti Srbije, Srpska pravoslavna crkva i najveće opozicione stranke. I ovoga puta srpske elite konsensualno od vlasti u Srbiji zahtevaju radikalnu reakciju.“

    „Upozoravamo da su mehanizmi destabilizacije Crne Gore jednaki onima osmišljenim devedesetih godina prošlog veka. I njihov cilj je isti: zadržavanje Crne Gore pod beogradskim velikodržavnim patronatom najsigurniji je način očuvanja ideje velike Srbije. ’Spomenici‘ takve politike zvaničnog Beograda su genocid, etničko čišćenje i masovni ratni i zločini protiv humanosti počinjeni u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini i na Kosovu.“

    Crna Gora je od strane zvaničnog Beograda i njegovih saveznika odabrana kao žrtva regenerisane politike Slobodana Miloševića prema susednim državama, pored ostalog, i zbog svog beskompromisnog opredeljenja za građansko društvo, za evroatlantske integracije, zaštitu manjina i najbolje odnose sa susedima.

    Iako je srpski nacionalizam izgubio gotovo sve poluge moći, verujemo da je važno upozoriti na pogubne posledice ovakve politike zvaničnog Beograda. Regionalna solidarnost imperativ je za sve balkanske narode koji moraju pokazati odgovornost i spremnost za predstojeće izazove.

    Zbog značaja Crne Gore kao vodeće države u evroatlantskim integracijama u Jugoistočnoj Evropi, smatramo nedopustivom pasivnost evropskih institucija i vlada demokratskih zemalja u osudi novog pokušaja destabilizacije Crne Gore na principima politike Slobodana Miloševića. Političkom, crkvenom i medijskom kampanjom dezinformacija iz Beograda, koja se sprovodi i u Podgorici i Banja Luci, ozbiljno je ugrožen mir ne samo u Crnoj Gori, već i u celom regionu.

    Iz navedenih razloga pozivamo sve političke aktere u međunarodnoj zajednici i regionu da nedvosmisleno osude destabilizaciju Crne Gore i regiona koju kreira i podstiče zvanični Beograd.

    Latinka Perović, istoričar;

    Stjepan Mesić, predsednik Predsedništva SFRJ i predsednik Hrvatske;

    Milan Kučan, predsednik Slovenije;

    Budimir Lončar, ministar spoljnih poslova SFRJ;

    Bogić Bogićević, član Predsedništva SFRJ;

    Raif Dizdarević, predsednik Predsedništva SFRJ;

    Haris Silajdžić, bivši predsedavajući Predsedništva BiH;

    Azem Vlasi, advokat;

    Veljko Bulajić, reditelj;

    Bogdan Tanjević, košarkaški trener;

    Šerbo Rastoder, istoričar;

    Ivo Goldstein, istoričar;

    Husnija Kamberović, istoričar;

    Milivoj Bešlin, istoričar;

    Momir Samardžić, istoričar;

    Nikola Samardžić, istoričar;

    Živko Andrijašević, istoričar;

    Dragan Markovina, istoričar;

    Edin Omerčić, istoričar;

    Adnan Prekić, istoričar;

    Ivo Vajgl, diplomata, član EP;

    Žarko Papić, direktor IBHI;

    Dimitrije Popović, slikar;

    Senad Pećanin, advokat;

    Tamara Nikčević, novinar;

    Sonja Biserko, Helsinški odbor u Srbiji;

    Milorad Popović, pisac;

    Boris A. Novak, pisac;

    Mirjana Miočinović, dramaturg;

    Vladimir Arsenijević, pisac;

    David Filip, pisac;

    Svetislav Basara, pisac;

    Nenad Prokić, dramaturg;

    Veton Suroi, pisac i publicista;

    Andrej Nikolaidis, pisac;

    Škeljzen Malići, filozof;

    Vladimir Milčin, reditelj;

    Dino Mustafić, reditelj;

    Radmila Vojvodić, reditelj;

    Emir Hadžihafizbegović, glumac;

    Nataša Mićić, poslanica u Skupštini Srbije (LDP);

    Čedomir Jovanović, narodni poslanik, predsednik LDP-a;

    Nenad Čanak, narodni poslanik, predsednik LSV-a;

    Bojan Kostreš, političar (LSV);

    Aleksandar Olenik, advokat;

    Tanja Petovar, advokat;

    Aleksandar Sekulović, Savez antifašista Srbije;

    Sinan Alić, novinar;

    Nerzuk Ćurak, politikolog;

    Prof. Edina Bećirević;

    Prof. Gjyleta Mushkolaj;

    Slobodan Backović, akademik CANU;

    Slavo Kukić, sociolog;

    Esad Duraković, filolog;

    Branka Dragović Savić, novinar;

    Dinko Gruhonjić, novinar;

    Slobodan Sadžakov, filozof;

    Tomislav Marković, novinar;

    Beljulj Bećaj, novinar;

    Lula Mikijelj, aktivistkinja;

    Srđan Sušnica, sociolog;

    Izabela Kisić, Helsinški odbor u Srbiji;

    Reuf Bajrović, političar;

    Agon Bajrami;

    Slaviša Lekić, novinar;

    Boris Varga, politikolog i novinar;

    Zlatko Dizdarević, novinar;

    Boško Jakšić, novinar;

    Dragan Banjac, novinar;

    Mijat Lakičević, novinar;

    Gordana Suša, novinar;

    Boro Kontić, novinar;

    Dragan Bursać, novinar;

    Emir Suljagić, novinar i pisac;

    Nataša Govedarica, dramaturg;

    Snežana Čongradin, novinar;

    Pavle Radić, kolumnista;

    Bojan Tončić, novinar;

    Dušan Mijić, preduzetnik;

    Prof. Ivo Komšić;

    Suzana Kadirić, novinar;

    Ćerim Bajrami, političar;

    Esad Rastoder;

    Rusmir Mahmutćehajić, Međunarodni forum Bosna;

    Miloš Ćirić, politikolog;

    Prof. Ferid Muhić.

    Tema:
    Odbrana srpskih svetinja u Crnoj Gori (475)
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga