08:40 20 Januar 2020
Slušajte Sputnik
    Region
    Preuzmite kraći link
    1392
    Pratite nas

    Kontroverzni Zakon o slobodi veroispovesti u Crnoj Gori počeo je da važi od 8. januara, ali se još ne zna kada će početi njegova primena. Da li je 11 miliona kvadrata crkvene nepokretnosti zapravo jedini razlog za njegovo donošenje, odnosno da se ta imovina otme, kako tvrde u Mitropoliji crnogorsko-primorskoj?

    Kada će i kako nadležni državni organi zatražiti proveru vlasništva imovine Mitropolije, što je i najsporniji deo tog akta?

    Poslednji dostupni podaci Uprave za nekretnine pokazuju da SPC ima 11.184.984 kvadrata zemljišta i 523 objekta, s tim da su u međuvremenu upisane još neke pomesne crkve. Mitropolija nije zainteresovana za način primene zakona i jedino je zanima njegovo povlačenje.

    Na potezu Uprava za imovinu

    Podatak o imovini, pišu „Vijesti“ pozivajući se na informacije iz katastra, promenjen je u delu koji se tiče upisivanja novih objekata na pomesne crkve, a ne na Mitropoliju. Niko od nadležnih, navodi se, juče nije želeo da odgovara na pitanja „Vijesti“ kako će izgledati primena novog propisa, koji predviđa i donošenje nekih podzakonskih akata sa rokom od šest meseci.

    Prema tumačenju podgoričkog advokata Velibora Markovića to „ne znači da se zakon ne može primenjivati u celosti, već samo da nije moguće sprovesti u praksu neke njegove odredbe“.

    Zakon o slobodi veroispovesti propisuje da bi prva na potezu trebalo da bude Uprava za imovinu, koja raspolaže i gazduje državnim nekretninama. Ona treba da se obrati državnom katastru, odnosno organu koji upisuje nekretnine i ima evidenciju o njima.

    Cetinjski manastir
    © Sputnik / Nebojša Popović
    Cetinjski manastir

    Juče, drugog dana važenja zakona, ništa od svega toga se nije desilo, rekli su sagovornici „Vijesti“.

    Uprava za nekretnine već poseduje spisak crkvene imovine, čiji je deo objavila 2008. godine, u jeku sporenja o pojedinim objektima koje je tada država pokušavala da prepiše na sebe, ali je tokom žalbenog i sudskog postupka to poništeno. Tada je na njenom čelu bio Mićo Orlandić, nekadašnji funkcioner SDP-a.

    On je sada u Socijaldemokratama, koje su, kao i SDP, podržale usvajanje Zakona o slobodi veroispovesti.

    Orlandić je tada objavio da je ukupna površina nepokretnosti upisana na Mitropoliju, pravoslavne crkvene opštine, Manastir Ostrog i Eparhiju budimljansko-nikšićku iznosi 11.246.673 kvadratna metra, od čega je 11.184.984 kvadrata zemljišta i 523 objekta.

    Da li država uopšte zna šta pripada Crkvi

    Na sajtu Uprave za nekretnine i danas se nalazi spisak objavljen 2008. godine, sa 109 lista nepokretnosti, uz navođenje da je to samo deo imovine.

    Tako je, piše podgorički dnevnik, pravoslavni Manastir Ostrog nosilac prava imovine na tu najpoznatiju crnogorsku svetinju, na mitroplita crnogorsko-primorskog upisana je imovina iz više listova nepokretnosti u Podgorici, Bijelom Polju, Vranjini, Rogamima, Bioču, Grbavcima, Cijevni, Gostilju...

    Manastir Ostrog
    © Sputnik / Dejan Simić
    Manastir Ostrog

    Na Eparhiju mileševsku upisani su Crkva Svete Petke, Manastir Svetog Nikolaja, Hram Svetog Prokopija i Crkva Svetog Vasilija Ostroškog.

    Na Eparhiju budimljansko-nikšićku upisan je Manastir Đurđevi stupovi, a deo nekretnina vodi se i na Beogradsku patrijaršiju — pomoćne zgrade od oko 54 kvadrata i dvorište od 414 kvadrata u Baru.

    Mitropolija crnogorsko primorska najavila je inicijativu za ocenu ustavnosti Zakona, ali ona još nije podneta. Iz Mitropolije su juče odbacili povezanost sa inicijativom koju su po istom osnovu Ustavnom sudu Crne Gore uputila dvojica beogradskih advokata.

    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga