19:36 24 Januar 2020
Slušajte Sputnik
    Region
    Preuzmite kraći link
    47124
    Pratite nas

    Hidajet Hido Biščević predložen je za novog ambasadora Hrvatske u Srbiji.

    Njega zvanični Zagreb, uprkos protivljenju najuticajnije opozicione SDP, pokušava da ozvaniči samo mesec dana pre stupanja na dužnost izabranog predsednika Zorana Milanovića, prenosi B92.

    Imenovanje ambasadora je, po hrvatskom Ustavu i zakonu, pitanje o kojem zajednički odlučuju predsednik države i premijer, pa SDP pita zašto se ne sačeka stupanje na dužnost Milanovića, već aktuelna vlast, smatraju, pokušava da to pitanje okonča poslednjih dana mandata odlazeće predsednice Kolinde Grabar-Kitarović.

    Plenković je juče, odgovarajući na pitanje poslanika tokom premijerskog sata u Parlamentu, rekao da imenovanje ambasadora u Srbiji nije političko pitanje, da je Beograd važan i da je ideja da se u hrvatsku Ambasadu u Srbiji pošalje jedan od najiskusnijih, kako je rekao, ne samo hrvatskih, već i evropskih diplomata.

    „Ideja je da (u Srbiju) pošaljemo jednog od najiskusnijih, ne samo hrvatskih, nego i evropskih diplomata — Hidu Biščevića“, rekao je premijer i dodao da procedura o njegovom imenovanju traje već mesecima, da je Beograd bitno mesto i da je Hrvatskoj „politički bitno“ da to diplomatsko predsedništvo što pre profunkcioniše, s obzirom na to da je već neko vreme upražnjeno.

    Najbolji diplomata?

    A ko je Hido Biščević, kog Plenković smatra jednim od najboljih hrvatskih i evropskih diplomata?

    On je bio prvi hrvatski ambasador u EU i bivši generalni sekretar saveta za regionalnu saradnju.

    Biščević je diplomirao politikologiju u Zagrebu, bio je glavni i odgovorni urednik zagrebačkog „Vijesnika“, a potom i ambasador u Turskoj od 1993. do 1995. i u Rusiji od 1997. do 2002. godine.

    Rođen je u Sarajevu, u Bosni i Hercegovini, 1951. godine.

    Tokom svoje dugogodišnje novinarske karijere, Biščević je imao priliku da razgovara sa gotovo svim najvažnijim akterima prošlog veka, boravio je na ratištima Bliskog istoka, ušao je u američku ambasadu u Teheranu u vreme talačke krize, dok su je držali radikalni islamistički studenti, izveštavao je sa samita nesvrstanih zemalja u Havani i Harareu, intervjuisao je trojicu od četiri osnivača PLO, a prisustvovao je i tajnom sastanku njihove Revolucionarne komande.

    Zbog prilagodljivosti svim prilikama, hrvatski mediji su ga nazivali konvertitom koji se iz komuniste pretvorio u „modernog nacionalistu“, iz novinara u diplomatu, iz Muslimana u Hrvata, iz siromaška „velegradskog podzemlja“ u gospodina sa kućom u severnom delu Zagreba…

    Musliman s velikim H

    Ostaće upamćeno kada je na pitanje prvog hrvatskog predsednika Franje Tuđmana: „Hido, jeste li vi Hrvat ili Musliman?“, odgovorio: „Predsedniče, ja sam musliman sa velikim H“.

    Poznata je i njegova tvrdnja da ga je Franjo Tuđman tri meseca pred smrt pitao: „Hido, kome da ostavim Hrvatsku?“.

    Bio je najbliži Tuđmanov saradnik. Devedesetih je izabran za glavnog urednika „Vijesnika“, i sa te pozicije pisao je tekstove o Tuđmanu, među kojima i onaj o susretu prvog hrvatskog predsednika sa Miloševićem u tikveškom dvorcu, u osvit rata, 15. aprila 1991. godine.

    Sa mesta glavnog urednika „Vijesnika“, otišao je u Ministarstvo spoljnih poslova, odakle ga je ubrzo Tuđman poslao za ambasadora u Tursku.

    Po povratku iz Ankare, imenovan je za ambasadora u Rusiji u vreme Jeljcina, a upravo je on organizovao prvi susret tadašnjeg ruskog predsednika i Tuđmana.

    Bio je blizak i sa bivšim hrvatskim premijerom Ivom Sanaderom, i jedan od retkih koji je pohvalno govorio o njemu.

    Tagovi:
    Srbija, Hrvatska, ambasador
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga