18:15 30 Maj 2020
Slušajte Sputnik
    Region
    Preuzmite kraći link
    Piše
    43024
    Pratite nas

    Prvi put od rata, posle 30 godina, pravoslavna litija je u nedelju prošla ulicama Vukovara. Srbi su se od crkve Svetog Oca Nikolaja iz centra grada uputili ka Dunavu na osvećenje obnovljenog Bogojavljenskog krsta.

    Na tom mestu krst je podignut još krajem 19. veka, a stradao je u ratnom vihoru 1991. godine. Važno pravoslavno znamenje obnovljeno je, zahvaljujući dugo čekanoj dobroj volji rukovodstva grada.

    Prva litija u Vukovaru okupila više stotina Srba

    Litija je na ulice izvela više stotina Srba koji su, posle gotovo tri decenije, svoje molitve izneli iz hrama pod vedro nebo.

    Molitva pod otovrenim nebom- posle tri decenije litija je prošla ulicama Vukovara.
    © Foto : Slavko Bubalo
    Molitva pod otovrenim nebom- posle tri decenije litija je prošla ulicama Vukovara.

    „Kolonu, koja se posle osvećenja krsta vratila u crkvu, obezbeđivala je policija i sve je prošlo u najboljem redu“, kaže za Sputnjik zamenik gradonačelnika Grada Vukovara iz reda srpske nacionalne manjine i predsednik Demokratskog Saveza Srba Srđan Milaković.

    On ne krije radost zbog obnove krsta, ali kaže da se ovaj čin ne može nazvati važnim korakom u međunacionalnim odnosima u gradu u kome su na pojedinim mestima još vidljive ratne rane. Nebrojeni su, kaže, problemi koji nas pritiskaju, ali najveći je loš diskurs u javnosti, etiketiranost i marginalizacija Srba, u svakom smislu.

    „Odatle izviru i svakodnevni problemi koje kao pripadnici srpske zajednice imamo. Najteži su oni koji se tiču Ustavom zagarantovanih prava nacionalnih manjina, ali u globalu, to je jedna povređenost ljudi stavom javnosti prema njima koja se reflektuje i u materijalnim pravima, u svemu. Ljudi se svesno marginalizuju od strane većine, zato što se to pokazalo kao nešto što je opravdano, nešto što je u celoj zemlji normalno“, kaže Milaković.

    Osvećenje Bogojavljenskog krsta u Vukovaru.
    © Foto : Slavko Bubalo
    Osvećenje Bogojavljenskog krsta u Vukovaru.

    Teška odbrana srpskog jezika i ćirilice

    On kao primer velike muke Srba u ovom delu Hrvatske navodi registraciju škola na srpskom jeziku i ćiriličnom pismu. U Vukovaru je to nekako rešeno, ali u okolnim opštinama — Borovu, Trpinju i Negoslavcima, srpskim selima kojima je grad okružen — još nije.

    „Ne mogu da se škole registruju na jeziku i pismu srpske nacionalne manjine. Trenutno imamo i problem sa udžbenicima za prvi i peti razred, kojih u nastavi na srpskom jeziku i ćiriličnom pismu — nema. Ministarstvo je loše organizovalo taj posao, pa još udžbenici u nastavi na srpskom u tim odeljenjima ne postoje, deca rade bez udžbenika“, objašnjava Milaković.

    Muke sa zapošljavanjem

    Kao poseban problem Srba u Vukovaru — zamenik gradonačelnika navodi zapošljavanje. U javnom sektoru Srbi i dalje nisu poželjni, iako bi, po zakonu, moralo da postoji takozvano proporcionalno zapošljavanje. Nema ih ni u upravama gradova, ni županije, ni u bilo kojim državnim organima.

    Srđan Milaković, zamenik gradonačenika Grada Vukovara iz reda srpske nacionalne manjine i predsednik Demokratskog Saveza Srba.
    © Foto : Demokratski Savez Srba
    Srđan Milaković, zamenik gradonačenika Grada Vukovara iz reda srpske nacionalne manjine i predsednik Demokratskog Saveza Srba.

    O tome najbolje govori primer našeg sagovornika, koji u gradu obavlja visoku funkciju.

    „Ja lično sa gradonačelnikom gotovo i da nisam u komunikaciji, zapravo uopšte nisam u poslednje dve godine, pogotovo od protesta za sankcionisanje ratnih zločina. A kada je u pitanju ratna priča i sankcionisanje zločina nad Srbima, to je ostalo na apsolutnoj nuli, bez ikakvog pomaka. Čak je i u javnosti vrlo teško govoriti o tome i probiti barijere kada je u pitanju istina o tim dešavanjima“, ističe Milaković.

    On dodaje da Srbima, da bi se o ovim problemima govorilo, najviše nedostaje medijski prostor. Iako bi trebalo da postoji manjinska redakcija na državnoj televiziji, Srbi moraju da se zadovolje jednom emisijom.

    „Kada bi čuli svoj jezik u medijima, ljudi bi počeli da se osećaju slobodno, a otvorile bi se i druge teme“, kaže naš sagovornik.

    Česti međunacionalni incidenti

    „Jedna od tih tema su i incidenti koji se dešavaju kada je u pitanju mlađa populacija. Oni se relativno često dešavaju i svrstavaju se pod maloletničku delinkvenciju i sukobe navijačkih grupa, a u stvari puno njih ima međunacionalni karakter, što se pokušava sakriti“, ukazuje Milaković.

    Ipak, Bogojavljenski krst je obnovljen, a Srbi su posle trideset godina sa svojim sveštenstvom i crkvenim zastavama prošli gradom.

    „To uliva nadu da se makar njihova svest menja, a koliko će se promeniti, to pre svega zavisi od njih samih“, smatra zamenik gradonačelnika Vukovara.

    Srbi su se u centru Vukovara okupili i na Badnji dan. Naš pozdrav u centru grada, na ćirilici i latinici, ne treba više da bude ekskluziva, ljudi treba da se oslobode, kaže Milaković.
    © Foto : Demokratski Savez Srba
    Srbi su se u centru Vukovara okupili i na Badnji dan. "Naš pozdrav u centru grada, na ćirilici i latinici, ne treba više da bude ekskluziva, ljudi treba da se oslobode, kaže Milaković.
    Hristos se rodi — na ćirilici i latinici

    „Treba da osetimo da živimo, da ljudi osete da imaju slobodu i da to zavisi od njih. Važno je ispoljavanje vlastite duhovnosti i kulture u mnogo većoj meri i u tom smislu se moramo osloboditi. To ne treba da postane nikakva ekskluziva, da u Vukovaru u centru grada stoji pozdrav ’Mir Božiji, Hristos se rodi‘ na latinici i na ćirilici, kao što je bilo na Badnji dan. Mnogo takvih malih simboličkih koraka potrebno je preduzeti kako bi se ljudi oslobodili“, zaključuje sagovornik Sputnjika.

    Svečanom činu osvećenja pravoslavnog krsta na Dunavu ispred gradskog rukovodstva prisustvovala je i zamenica gradonačelnika Ivana Mujkić, što je u srpskoj zajednici takođe shvaćeno kao gest dobre volje.

    Tagovi:
    rat, sloboda, ćirilica, pismo, jezik, diskriminacija, prava, manjine, osvećenje, krst, litija, Srbi, Vukovar
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga