07:33 02 Jul 2020
Slušajte Sputnik
    Region
    Preuzmite kraći link
    Piše
    1110453
    Pratite nas

    Film „Zagrljaj sudbine“ drugi je u nizu kontroverznih revizionističkih dokumentaraca hrvatskog reditelja Jakova Sedlara protiv Srba. Najnoviji istorijski falsifikat optužuje Srbe za genocid nad Jevrejima u toku Drugog svetskog rata. Srbi nisu skrivali Jevreje, već su „očistili zemlju od njih“.

    Njujorška premijera ovog filma izazvala je oštar protest Svetskog jevrejskog kongresa koji je ocenio da je film isprepletan činjenicama i fikcijom, te da se može zaključiti da pozadina krije politički motiv, što ne bi bio prvi put za Sedlara.

    Autor ovog dokumentarnog falsifikata od ranije je poznat po svom ispadu iz 2016. godine pod nazivom "Jasenovac- istina", kada je pokušao da negira ratne zločine koje su ustaše počinile u logoru Jasenovac.

    Falsifikat istorije na štetu Srba

    U filmu „Zagrljaj sudbine“ govori se o stradanju Jevreja na Kosovu i u Albaniji, a Svetski jevrejski kongres, koji je ocenio da je pun neistina i izmišljotina uputio je zahtev za odbijanjem širenja ovakve vrste ponovnog pisanja i iskrivljavanja istorijskih činjenica. 

    © CC BY-SA 3.0 / Neubauer
    Sedlar u filmu "Zagrljaj sudbine" okrivljuje Srbe za genocid nad Jevrejima u Drugom svetskom ratu

    Predsednik Saveza jevrejskih opština Robert Sabadoš, rekao je za Sputnjik da je Sedlar drugi put pokušao da negira sve što je u istoriji zabeleženo pod nazivom „genocid“ ili „holokaust“, kao i da revidira i falsifikuje činjenice koje su nepobitne:

    „Radi se o nekakvoj interpretaciji istorije koja vređa zdrav razum! Pravi se nešto što ne možemo nikako da prihvatimo kao realno i kao nešto što bi moglo da doprinese daljem razjašnjenju svih okolnosti koje su dovele do toga. Naprotiv, ide se upravo suprotno- prema nekim mračnim pogledima koji na mala vrata vraćaju način razmišljanja, fašizaciju i nepojmljive muke koje su bile prouzrokovane tom politikom. One se ponovo na volšeban način pojavljuju“.

    Opasnost po novije generacije

    Sabadoš smatra da pojava ovakvog filma može biti opasna jer novije generacije mogu da ga uzmu zdravo za gotovo i  pomisle da je zaista tako bilo, međutim, on kaže da film neće biti prikazivan ponovo zbog stava Svetskog jevrejskog kongresa koji je izričit.

    Istoričar Milan Gulić potvrđuje da ovaj film ne odudara od Sedlarevog opusa dokumentarističkog koji uključuje mešavinu poluinformacija, neproverenih informacija, otvorenih falsifikata i velike zle namere.

    „Ovde se radi o filmu koji nije, bar direktno, vezan za Hrvatsku a tiče se Drugog svetskog rata. Film se tiče Albanaca i jevrejskog stanovništva. Sedlar je tu pokušao da ih dovede u vezu kao dva stradalnička naroda koja su pomagala jedan drugom u tom vremenu, i naravno da između ostalog za sve krivicu svali na Srbiju koja u to vreme, dobro znamo uopšte ne postoji“, rekao je Gulić naglasivši činjenicu da Srbija tada nikako nije bila nezavisna država kako to autor filma pokušava da prikaže.

    Srbija je u filmu prikazana sa dugom istorijom antisemitizma koji datira još od „Karađorđeve naredbe da svi Jevreji napuste Srbiju“. U toku Drugog svetskog rata Nedićeva vlada je tobože bila jedan od najbližih saveznika Trećeg rajha i gotovo očistila zemlju od Jevreja koristeći zloglasne kamione, „dušegupke“ za njihovo ubijanje.

    Adolf Hitler i Ante Pavelić
    © CC0 / United States Holocaust Memorial Museum, Photograph #85432
    Sedlar Srbiju optužio za razaranje jevrejske zajednice, iako je činjenica da je Hrvatska u to vreme bila nacistički marionetski režim u kom su ubijani Srbi, Romi i Jevreji

    Činjenice govore da je Srbija je u vreme o kom svedoči ovaj film bila pod nemačkom okupacijom i privremenom vladom Milana Nedića, i da nije imala formalnu vlast niti ingerencije na teritoriji Kosova i Metohije, pogotovo ne Albanije, koji predstavljaju središte pažnje hrvatskog autora.

    „Mi znamo po njegovim prethodnim filmovima da mu potpuni falsifikati nisu strani, i da često pribegava njima. Nekada zato što je dobio pogrešnu informaciju, nekada zato što se to uklapa u postavku koju želi da dokaže. Prosto, on je režiser propagandističkog tipa i ono što on radi ne bih uzimao za ozbiljno, i ne bih tome davao na značaju. Čak mislim da je u najvećem delu široke, pogotovo stručne javnosti on prokazan kao takav režiser i da njegovi filmovi imaju dometa samo u krugu njegovih istomišljenika, a to su radikalno desničarski krugovi, opskurni sajtovi i slično“, objašnjava Gulić za Sputnjik.

    Pokušaj Hrvatske da svali ljagu na Srbiju

    Govoreći o opusu ovog hrvatskog stvaraoca, naš sagovornik je istakao da se on još početkom devedesetih godina prošlog veka dotakao tema koje su se ticale Srbije i uništenja Jevreja na ovim prostorima. To je, prema njegovim rečima, radio u skladu sa pokušajima tadašnje Hrvatske da se na Srbiju baci ljaga za sve ono što se desilo u dvadesetom veku.

    „Naravno, Sedlaru i sličnim ljudima i organizacijama sporadično davala je i država, pogotovo za vreme Kolinde Grabar Kitarović, vetar u leđa. Nekada to učini i Hrvatska radio- televizija, ali prosto u najvećem delu javnog mnjenja malo ko može da prihvati da je „Srbija bila najveći saveznik Trećeg rajha“, da je „Srbija temeljno izvršila holokaust“, da je u Jasenovcu ubijeno više ljudi nakon Drugog svetskog rata nego pre njega, i slično. To su prosto konstrukcije koje on lansira, a koje su daleko od zdravog razuma, a pogotovo od činjenica ili nečijeg mišljenja o događajima iz Drugog svetskog rata. Tako da, naravno da postoji određen uticaj na javno mnjenje, ali ne bih rekao da su Sedlar i njegovi filmovi ono što Hrvatska javnost u potpunosti podržava“, zaključio je Gulić.

    Tagovi:
    film, Jakov Sedlar, holokaust
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga