03:32 29 Oktobar 2020
Slušajte Sputnik
    Region
    Preuzmite kraći link
    Piše ,
    0 322
    Pratite nas

    Skandalozno je to što Bugarska od Amerike kupuje avione F-16 koji još uvek postoje samo na skici, međutim još skandaloznija je činjenica da takav izuzetno skup proizvod ima samo šest meseci garancije, odnosno četiri puta manje od garancije za električne uređaje u EU, izjavio je u intervjuu za Sputnjik bivši potpredsednik bugarske vlade Rumen Gečev.

    Bugarska se prošle godine našla na prvom mestu po rastu vojnih rashoda – zahvaljujući kupovini američkih aviona F-16 u toj zemlji je najniža minimalna plata u EU: 312 evra. Zbog čega je, prema Vašem mišljenju, vlada odlučila da kupi avione, čija je cena uveliko premašila prvobitnu dogovorenu granicu?

    U slučaju sa F-16 postoji nekoliko ozbiljnih problema. Prvo, prema mišljenju eksperata, taj model je iscrpeo svoje mogućnosti, čak i u novoj modifikaciji Blok 70, zato Pentagon takve avione nije kupio više od pet godina. Drugo, cena za Bugarsku je sada viša nego za ostale kupce, a objašnjenje da je tako jer je u pitanju naša prva kupovina, izgleda prilično čudno. Treće, da bi izbegla veću cenu (od one koja je prethodno odobrena), vlada je rešila da ukloni deo naoružanja. Drugim rečima, sada će uslediti dodatni troškovi. Mi kupujemo modifikaciju koja još uvek postoji samo na skici. Koje su garancije da će proizvod biti uspešan?

    Američki marinac tokom zajedničke vojne vežbe sa bugarskom i rumunskom ratnom mornaricom u Crnom moru
    © AP Photo / ImpactPressGroup

    Unapred smo platili celokupni iznos odjednom ─ za skicu i za obećanje da će isporuka aviona započeti od 2023. godine. Međutim, nedavno se saznalo da se taj rok može produžiti do januara 2027. godine. U ovoj situaciji je, kako kažu, zdrav razum nemoćan u proceni takozvane evroatlantske solidarnosti, kojoj jednostrano služi aktuelna bugarska vlada. 

    Prema prognozama Evropske komisije, Evropsku uniju i evrozonu očekuje rekordna ekonomska recesija 2020. godine: BDP u evrozoni može pasti za 7,7 odsto, a u EU - za 7,4 odsto. Prema izveštaju Evropske komisije, ekonomija se verovatno neće u potpunosti oporaviti do kraja 2021. godine. Evropski komesar Paolo Đentiloni nazvao je trenutnu situaciju „ekonomskim šokom bez presedana od vremena Velike depresije“. Prema njegovim rečima, razmera ekonomske recesije i brzina oporavka ekonomije razlikovaće se u različitim regionima EU i zavisiće od toga koliko će brzo zemlje ukidati karantinske mere. On je rekao da „takve različitosti predstavljaju pretnju za jedinstveno tržište i evrozonu“. Možete li da prokomentarišete taj stav?

    — Procene EK u ovoj fazi izgledaju objektivno - pod uslovom da u naredna dva do tri meseca budu ukinuta glavna ograničenja zbog virusa korona. BDP će pasti za najmanje 10-12 odsto usled ozbiljne recesije u investicijama i potrošnji, otežanog izvoza u EU i van nje, kao i zbog naglog rasta nezaposlenosti i bankrota firmi.

    Politika „stezanja kaiševa“ ─ Mač sa dve oštrice

    Naravno, kriza će biti različitih razmera u zavisnosti od strukture pojedinih nacionalnih domaćinstava i njihovih spoljnih logističkih lanaca. EK i Evropska Centralna banka, koje su naučile lekciju iz grešaka politike „stezanja kaiševa“ u prethodnoj krizi 2007-2009. godine, sada su krenule u pravom smeru sa ciljem da kompanijama i domaćinstvima obezbede veliku likvidnost (gotovinu) izdavanjem beskamatnih kredita, kreditnih garancija i ublažavanjem zahteva za garancije za kredit, besplatnu pomoć, kao i kroz izdavanje direktnih i indirektnih subvencija. EK je saopštila da privremeno odustaje od ograničenja po pitanju veličine budžetskog deficita i udelu državnog duga u BDP-u. Dato je zeleno svetlo za pružanje državne pomoći privatnim firmama.

    Međutim „popuštanje kaiševa“ može imati visoku cenu. Evrozona se donekle „usporila“, imala je ozbiljnih ekonomskih i finansijskih problema i pre krize. Uprkos pooštravanju bankarske kontrole, mnoge banke u evrozoni dospele su u „turbulentne uslove“. Bankrot desetine hiljada firmi i porast nezaposlenosti znače da veliki broj pravnih i fizičkih lica neće biti u mogućnosti da servisira svoje kredite. Ovog puta, za razliku od prethodne krize, vlade neće biti u mogućnosti da pomognu bankama uz pomoć budžetskih sredstava. Prvi razlog je taj, što su se budžetski rashodi već znatno povećali, a drugi - jer se poreski obveznici neće složiti da banke ponovo spašavaju njihovim novcem. 

    Evro
    © Flickr / Dennis Skley
    Evro

    Ujedinjena borba protiv kovida 19 nemoguća je bez zajedničkog finansiranja antikriznih mera i taj nedostatak solidarnosti predstavlja najveću opasnost za evrozonu. Ukoliko se ne pronaću rešenja prihvatljiva za sve, još jedna ozbiljna kriza u evrozoni može prouzrokovati raspad čitave Evropske unije.

    Koje će evropske zemlje najviše stradati, a za koga će postkoronavirusna ekonomska depresija proći najbezbolnije? Šta učiniti - hitno „ubrizgati“ dodatna sredstva EU u ekonomije zemalja kojima će biti najteže ili postoji neka druga opcija?

    — Smatram da će najviše stradati zemlje sa najvećim udelom turizma u BDP-u: Italija, Španija, Francuska, Grčka, Bugarska, kao i zemlje sa avio-čvorištima, sa velikim protokom putnika.

    Dugoročno posmatrano ova kriza ne može da se reši samo „ubrizgavanjem“ novca. Trenutno upravo to rade vlade zemalja članica EU.

    Mislite li da u kontekstu kompeksnih odnosa SAD i Kine, EU može da pretenduje na ulogu novog svetskog lidera nakon „postkovidne ere“?

    — Nažalost, EU neće moći da iskoristi priliku da igra ulogu lidera. Ukoliko se isključi Nemačka, ostale vodeće zemlje (Francuska, Italija, Španija) ostaju „zarobljene“ u fiskalnom deficitu, dugovima i pogoršavanju socijalnih i unutrašnjih političkih problema. Italija se sada suočila i sa velikim izazovima zbog korone, kao i  Francuska, zbog masovnih protesta „žutih prsluka“.

    Evropska unija je značajan ekonomski centar, ali njena težina u međunarodnoj politici ne odgovara ekonomskim mogućnostima.

    Bugarski premijer Bojko Borisov izjavio je da bi Sofija mogla da blokira početak pregovora o ulasku Severne Makedonije u EU, ukoliko Skoplje ne ispoštuje sporazum o dobrosusedstvu. Istovremeno, EU je pozvala Severnu Makedoniju da se pridržava uslova sporazuma. Smatrate li da Bugarska može da organizuje „grčki“ scenario za Skoplje? Atina je, podsetimo, godinama blokirala evroatlantske integracije svog severnog suseda. Ili će, ukoliko vodeće zemlje EU odluče da daju „zeleno svetlo“ za Severnu Makedoniju, Sofija ukloniti uslove i neće se sporiti sa zapadnim partnerima iz EU?

    Tema Makedonije za Bugarsku je izuzetno osetljiva, budući da su teritorija i stanovništvo te zemlje deo naše istorijske prošlosti. Naravno, deo političke elite Severne Makedonije ima drugačije mišljenje i štiti sopstvene interese. Imamo nepobitne istorijske dokaze da kradu našu istoriju. Ne možemo da prihvatimo da su bugarske vladare i istorijske ličnosti nazivali Makedoncima i da su njihovi udžbenici iz istorije prepuni iskrivljenih istorijskih činjenica.

    Ništa od „grčkog scenarija“

    Stoga bih rekao da, nažalost, vlada na čelu sa Borisovom nije ponovila grčki scenario. Grčka je prvo razrešila istorijske sporove sa svojim makedonskim partnerima, i tek tada su dali zeleno svetlo za evroatlantske integracije Severne Makedonije. Bugarska vlada je prvo potpisala sporazum (o prijateljstvu, dobrosusedstvu i saradnji) uz obećanje da će pokazati toleranciju prema istorijskoj istini, a potom je čekala odgovarajuće korake od Severne Makedonije, koji nisu usledili, a verovatno ni neće.

    Problem je u tome što aktuelna vlada, pokušavajući da udovolji Briselu i ostane na vlasti, može i da ne iskoristi naše pravo na veto po pitanju otvaranja puta Severnoj Makedoniji ka EU. Uveren sam da bi većina Bugara takve korake (odsustvo veta) smatrala nacionalnom izdajom.

    Mislite li da će situacija sa koronom i ekonomska recesija udaljiti izglede za pristupanje balkanskih zemalja Evropskoj uniji? Koja je zemlja, prema Vašem mišljenju, najperspektivniji kandidat - Srbija, Crna Gora, Albanija?

    — Kovid 19 će nesumnjivo usporiti proces pristupanja uniji Albanije, Severne Makedonije i Crne Gore. Kada je reč o Srbiji, u ovoj fazi iz različitih razloga to pitanje ne dolazi u obzir. Usporavanje je neizbežno zbog toga što EU trenutno nije do širenja. Unija treba da reši veoma ozbiljne ekonomske i političke probleme, kako bi mogla da posveti više pažnje periferiji na Balkanu.

    EU trenutno ima mnogo problema, a pridruživanje Albanije, Severne Makedonije i Crne Gore verovatno će još više pogoršati situaciju. Uzev u obzir trenutnu krizu u svetu, teško da će biti preduzeti konkretni koraci za primanje novih članica.

    Zastave EU ispred sedišta Evropske komisije u Briselu
    © REUTERS / Johanna Geron
    Zastave EU ispred sedišta Evropske komisije u Briselu

    Kada je reč o dve balkanske članice EU, Grčkoj i Bugarskoj, one imaju svoje „preferencije“. Grčka bi više podržavala Crnu Goru, a za Bugarsku je Severna Makedonija ispred Albanije i Crne Gore.

    Više puta ste pozivali na ukidanje sankcija Rusiji, ukazujući na to da je od država članica EU, Bugarska najviše pretrpela zbog tih ekonomskih mera. Takođe ste isticali da zemlje poput Nemačke nastavljaju ekonomske odnose sa Rusijom učestvujući u projektu „Severni tok-2“, dok je Bugarska svojevremeno „sahranila“ „Južni tok“. Mislite li da „Turski tok“ može nekako da nadoknadi te gubitke?

    — Izrazio sam mišljenje da nam je služenje tuđim ekonomskim interesima prouzrokovalo ogromne ekonomske gubitke. Gasovode ne treba posmatrati samo kao izvor dobijanja tranzitnih carina, čak i ako to podrazumeva nekoliko stotina miliona evra godišnje. Nakon neuspeha „Južnog toka“, još imamo priliku da se povežemo sa „Turskim tokom“. Sada ćemo Turskoj morati da platimo tranzitne carine i marže, a moglo je da bude i obrnuto. Jasno mi je da će aktuelna bugarska Vlada podržati sankcije protiv Rusije, kako bi ostala na vlasti.

    Ostaje nam da se nadamo da se od kovida 19 zaista može očekivati nešto pozitivno u odnosima EU i Rusije. Posmatrajući razvoj makroekonomskih pokazatelja, približavanje masovnih bankrota i probleme u bankama, smatram da će se povećati pritisak članica EU u vezi sa ukidanjem sankcija. Izjave političkih lidera Nemačke, Francuske i Italije su ohrabrujuće u tom smislu. Ukidanje sankcija pojednostavilo bi restrukturiranje i prilagođavanje naše ekonomije novim uslovima, i omogućilo bi da se okončaju značajni bugarsko-ruski investicioni projekti.

    Tagovi:
    garancija, skica, F-16, Bugarska
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga