21:00 06 Jul 2020
Slušajte Sputnik
    Region
    Preuzmite kraći link
    268548
    Pratite nas

    Predsednik Crne Gore Milo Đukanović kazao je da bi Srpska pravoslavna crkva (SPC) da upravlja Crnom Gorom i da određuje njen pravac i karakter.

    „Da li je Crna Gora u stanju da uspostavi vladavinu prava koja nije samo imperativ evropske integracije, nego prevashodno normalnog i civilizovanog života u našoj državi? Ili postoje subjekti društva koji imaju ekskluzivna prava, kao što je slučaj sa SPC, koja bi da upravlja Crnom Gorom, da joj određuje karakter i budući razvoj?”, rekao je Đukanović na konferenciji za novinare, prenosi RTCG.  

    On je kazao da će sve što je oteto od Crne Gore biti opet u vlasništvu države, koliko god se neko tome protivio.

    Komentarišući posledice usvajanja Zakona o slobodi veroispovesti, Đukanović je poručio da je suštinska dilema oko tog akta da li Crna Gora treba da unapređuje vladavinu prava.

    „Da li Crna Gora treba da novim zakonima usaglasi propise sa EU standardima i zameni zakone stare skoro pola veka? Ja mislim da je odgovor – da”, kazao je predsednik na Cetinju.

    „Da li Crna Gora treba da odustane od takve svoje potrebe, kad god se deo društva pobuni odgovor je – ne”, kazao je Đukanović i dodao da zakon treba Crnoj Gori i da je zbog toga donesen.

    Zakon je otvorio mnoga pitanja, neka su se pokazala na površini to je pitanje imovine, gde se država suočila sa otporom SPC, kazao je crnogorski predsednik.

    „Sve što je neko na zakonit način stekao u Crnoj Gori srećno mu služilo. Sve ono što je oteto od Crne Gore biće opet u vlasništvu države Crne Gore, koliko god se neko tome protivio”, poručio je Đukanović.

    Obnovili smo državu, pa moramo i crkvu

    On je istakao da nijednoj verskoj zajednici, pa ni SPC, ne pripada pravo da prisvaja tuđu imovinu, da se odupire sudskoj proveri katastarskih evidencija crkvene imovine, da ne plaća porez i da ilegalno uvodi sveštenike u državu.

    Dodao je da su ponudili SPC da bude deo rešenja obnove samostalne pravoslavne crkve u Crnoj Gori, baš onakve kakva je postojala do 1918. godine.

    „U međuvremenu smo obnovili državu, pa moramo obnoviti i crkvu. Oni za sada tu ponudu odbijaju i neće im biti prvi put ako propuste jednu izglednu šansu. U tom slučaju preostaje im da nastave da budu crkva nacionalnih Srba u Crnoj Gori, tada bi morali da stvorimo i crkvu nacionalnih Crnogoraca u Crnoj Gori. Ne mislim da je to dobro rešenje. Mislim da je bolje rešenje da imamo pravoslavnu crkvu koja će imati svoje vernike. U tom slučaju poradićemo ozbiljno na formiranju pravoslavne crkve nacionalnih Crnogoraca, jer mislim da bi svako drugačije postupanje države u odnosu na to pitanje bilo neodgovorno prema svojim građanima”, naglasio je Đukanović.

    Kroz raspravu o Zakonu o slobodi veroispovesti pokazale su i namere SPC, naveo je predsednik Crne Gore.

    „Rasprava o tom zakonu je otvoreno ukazala na očiglednu ambiciju da se preko određenih struktura koje predstavljaju instrument velikodržavnog nacionalizma preuzme kontrola nad strateškim putem razvoja, odnosno da se preuzme sudbina Crne Gore u svoje ruke, a siguran sam da onda sudbina ne bi bila dobra i da bi to vodilo kraju Crne Gore i prinošenju Crne Gore na žrtvenik ’velike Srbije‘”, poručio je Đukanović.

    Odgovor države je jasan.

    „Moja poruka je jasna – ne nudite nam te okrvavljene formule za budućnost Crne Gore i Balkana, nećemo ih nikada prihvatiti”, istakao je Đukanović.

    On je pitao „da li je Crna Gora demokratsko multietničko društvo, ili srednjevekovno teokratsko, srpsko, kako nas podučavaju crkveni velikodostojnici”.

    „Da li je Crnoj Gori mesto u Evropi, time i u zapadnoj hemisferi, ili na suprotnoj strani? Iz toga, logično, i da li Crna Gora treba da postoji, budući da je već napravila toliko ’pogrešnih‘ izbora u ovih 14 godina, ili neko drugi treba da donosi odluke u njeno ime?”, upitao je Đukanović.

    „I ne manje važno, treba li Crna Gora da ostane nepokolebljiva u odbrani tekovina antifašizma, ili će prihvatiti samozvane mesije koji nam se preporučuju da mire žive i mrtve? Da, ako dobro čitam, mire fašiste i antifašiste”, dodao je predsednik Crne Gore.

    „Moj odgovor je kristalno jasan. Crna Gora nije nepromišljeno izabrala. Naš izbor je nezavisnost i suverenost. Naš izbor je multietničnost. Naš izbor je evropski sistem vrednosti. Naš izbor je NATO kao garancija stabilnosti. Naš izbor su zaštita i afirmacija ljudskih prava i sloboda, uključujući i slobodu veroispovesti, pri čemu svaka verska zajednica može biti samo ravnopravna sa drugima i samo deo društva, a ne pandan državi. I naš izbor je zauvek, šta god videli u našem okruženju, antifašizam kao neprolazna vertikala hiljadugodišnjeg crnogorskog trajanja”, rekao je Đukanović. 

    On je rekao i da je Crnoj Gori mesto u Evropskoj uniji i da se oko toga ne premišlja.

    Upitan da prokomentariše izjave mitropolita crnogorsko-primorskog Amfilohija „da mu nisu smetale ruske pare kad je pravio državu i postao predsednik”, Đukanović je rekao da nije nikome dužan ni on, ni Crna Gora.

    „Vjerujem da se mitropolit malo zaneo... Nisam dužan nikome, niti je dužna Crna Gora, ni Zapadu ni Istoku”, kazao je Đukanović.

    Pročitajte još:

    Tagovi:
    Milo Đukanović
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga