21:36 29 Novembar 2020
Slušajte Sputnik
    Region
    Preuzmite kraći link
    Odbrana srpskih svetinja u Crnoj Gori (796)
    0 302
    Pratite nas

    Pregovori Mitropolije crnogorsko-primorske (MCP) i Vlade u vezi sa Zakonom o slobodi veroispovesti treba da se obnove, ali ne mogu trajati u nedogled, ocenio je rektor Cetinjske bogoslovije Gojko Perović, navodeći da je taj akt potrebno suštinski promeniti, jer je u suprotnosti sa Ustavom i ljudskim pravima.

    Na pitanje kada se očekuje nastavak pregovora povodom tog zakona, Perović je odgovorio da je mitropolit Amfilohije nedavno u zvaničnom dopisu podsetio premijera Duška Markovića da ta tema stoji otvorena i da se čeka odgovor Vlade.

    Crkva spremno čeka odgovor Vlade i sa pažnjom će saslušati njeno konačno viđenje ove teme“, kazao je Perović agenciji MINA.

    On je podsetio da su prvo imali petosatni sastanak vladika i ministara.

    „Potom smo imali dug i sadržajan sastanak takozvanih ekspertskih timova i više ne vidim ni potrebe ni prostora da se pregovara u nedogled“, kazao je Perović.

    On je rekao da posebno nema dileme u čemu je problem i poručio da Vlada treba da odgovori da li će zakon biti menjan ili neće.

    Perović je podsetio da su ljudi iz ekspertskog tima Vlade na poslednjem sastanku priznali da su prigovori crkve i argumentovani i pravno utemeljeni.

    „Menjamo li ga suštinski, tamo gde je on u koliziji sa Ustavom i osnovnim ljudskim pravima, ili ćemo, ne daj Bože, sebe i javnost da obmanjujemo nekim friziranjem i ulepšavanjem ovog, po nama, nakaradnog teksta“, naveo je Perović.

    On je kazao da će spor biti rešen kada bude „uklonjen“ zakon i usvojen bolji i poručio da nema ni govora o potpisivanju bilo kakvih temeljnih ugovora MCP dok je na snazi „ovaj udar na pravni poredak države“.

    On je naveo da možda izgleda da MCP nastupa po principu „uzmi ili ostavi“, odnosno da ucenjuje Vladu zahtevom da se uklone sporni članovi zakona, bez čega nema dalje priče ni o čemu drugom.

    „Do ove situacije smo došli tako što celu prethodnu godinu crkvu niko ništa nije pitao ni oko čega. Mimo međunarodnih preporuka o inkluzivnom i transparentnom dijalogu zakon je donesen jednostrano. Zato mi kažemo ’promena, a ne primena‘ zakona“, poručio je Perović.

    Neutemeljene kritike o političkoj pozadini litija

    Otac Gojko Perović
    © Sputnik / Radoje Pantović

    Govoreći o nastavku litija, Perović je rekao da s obzirom da je zdravstvena situacija sve bolja, u MCP očekuju da će „zatvorski uslovi“ popustiti i biti dobijen ambijent demokratskog društva, u kojem se podrazumeva mogućnost javnog okupljanja.

    Upitan da li će litija biti i tokom kampanje za parlamentarne izbore, Perović je rekao da ih ne zanima kao crkvu i kao verujuće ljude kad će i da li će biti parlamentarnih izbora.

    On je kazao da ako neko vidi vezu između izbora i litija, taj treba da je traži u činjenici da vlast nije želela da kvalitetno reši pitanje zakona pre njegovog usvajanja.

    „Nije ga rešila u momentu jasne građanske manifestacije negodovanja protiv tog zakona. Vlast je svjesno gurala tenzije između sebe i crkve ka 2020. godini, pa onda još konkretnije, prema drugom delu ove godine“, ocijenio je Perović.

    On je naveo da u tom smislu MCP ne interesuju kritike vlasti o političkoj pozadini litija, jer su neprincipijelne i neutemeljene i jer se radi o politikantskoj floskuli i zameni teza.

    Perović je rekao da sa druge strane sve ima svoje političke razloge, jer je reč o zakonu koji je izglasan u Skupštini i koji samo i jedino u njoj politički može biti promenjen.

    „Kad kažemo da je pozadina politička, to onda ne znači da se crkva bavi strankama, ili da je skliznula u politikanstvo, nego da smo voljom države došli do one političke teme, donošenje zakona o crkvama i verskim zajednicama, koja se tiču crkve“, kazao je Perović.

    On je naveo da je isključiva politička volja vladajuće garniture hoće li se litije vremenski poklopiti sa održavanjem izbora ili sa bilo kojom drugom političkom aktivnošću.

    Političkim listama ne trebaju crkveni bogoslovi

    Na pitanje da li bi MCP podržala nekoga na izborima, s obzirom da se pominje mogućnost formiranja liste za odbranu svetinja, Perović je odgovorio da političkim listama ne trebaju crkveni blagoslovi, niti crkvena imena.

    „Druga je stvar da li među političarima neko iz sopstvenih verskih pobuda traži blagoslov za početak nekog posla. Takav i treba da ga dobije, ali da to ne koristi u političkoj propagandi. Svaki normalan, koristan i dobronameran posao crkva blagosilja“, kazao je Perović.

    Perović je kazao da ako vladajuća partija u izbore ulazi sa kampanjom da hoće mimo Ustava da „podržavi“ crkvu, da crkvenu imovinu bez suda pripiše sebi, onda ona svesno daje legitimitet opozicionoj varijanti da se nazove „ne damo crkvu“ ili „branimo svetinje“.

    „Ali to je stvar nečijih političkih procena, a nikako želje crkve da određuje i usmerava ni na koji način bilo čiju političku aktivnost“, rekao je Perović.

    On je kazao da su stranke, partijašenja i deobe normalne stvari za parlamentarnu demokratiju, ali da to nije tema u koju bi crkva trebalo da ulazi i da se svrstava na nečiju stranu.

    „Ono što bi u političkim poslovima eventualno moglo da dobije podršku crkve, nisu podele i deobe, nego neka ideja, neki proces ili vrednost kojima bi ujedinili svu Crnu Goru“, kazao je Perović.

    Najava formiranja pravoslavne crkve nacionalnih Crnogoraca udar na temelj države

    Komentarišući poruke predsednika države Mila Đukanovića da je moguće formiranje pravoslavne crkve nacionalnih Crnogoraca, Perović je ocenio da je to udar na temelje države.

    „Na ovaj način predsednik ruši Ustav, koji kaže da su država i crkva odvojene u organizacionom smislu. Ne može i ne sme država ili partija osnivati niti obnavljati crkvu“, rekao je Perović.

    On je kazao da Đukanović deli građane, afirmišući nacionalizam kao princip verskog okupljanja, što je suprotno i crkvenim kanonima i načelima građanskog društva.

    On je upitao šta znači utvrđivanje podela po nacionalnoj osnovi, naročito između Srba i Crnogorca u Crnoj Gori.

    „Zar mi nismo braća, kumovi i najbliži rođaci? Na poslednjem popisu približno je jednak broj nacionalnih Crnogoraca i govornika srpskog jezika, kao što je približno jednak broj nacionalnih Srba i govornika crnogorskog jezika“, naveo je Perović.

    On smatra da to govori da Crnogorci govore srpski, a da Srbi govore crnogorski.

    „U stvari, to sve znači da su podele po tom pitanju — jedna velika besmislica.“

    On je naveo da se u predsednikovom govoru dovodi u pitanje pravo crkve da se pita i da predlaže pravac budućeg kretanja i razvoja Crne Gore.

    „Mi sveštenici i vernici istovremeno smo i građani ove države. I imamo pravo na javnu reč, da kažemo šta nam se sviđa, a šta ne, da se međusobno dogovaramo, da savetujemo jedni druge“, rekao je Perović.

    On je kazao da je Crna Gora i njihova zemlja i da imaju pravo da odlučuju o njenoj daljoj sudbini ništa manje nego bilo ko iz vlasti, sve u skladu sa propisima i važećim standardima društvenog života.

    Pročitajte još:

    Tema:
    Odbrana srpskih svetinja u Crnoj Gori (796)
    Tagovi:
    ne damo svetinje
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga