05:40 23 Oktobar 2020
Slušajte Sputnik
    Region
    Preuzmite kraći link
    1480
    Pratite nas

    Rusija očekuje konkretne poteze kojima bi vlasti u Podgorici potvrdile načelno opredeljenje za poboljšanje odnosa dveju država, rekao je ambasador Rusije u Crnoj Gori Vladislav V. Maslenikov

    „Više smo puta čuli poruke na raznim nivoima o tome da su u Podgorici željni poboljšavanja odnosa sa Moskvom. Uvek sudimo po delima, a ne po rečima. Ako Podgorica bude pokazala političku volju, preuzevši konkretne aktivnosti usmerene ka normalizaciji i daljem razvoju odnosa sa Rusijom, onda smo spremni da se krećemo u tom pravcu“, rekao je, između ostalog, ambasador Ruske federacije u intervjuu za podgoričke „Vijesti“.

    Maslenikov konstatuje da su odnosi dve države pali na nizak nivo „tokom pridruživanja Crne Gore antiruskim sankcijama EU i pristupanja NATO-u uz pratnju rusofobske kampanje u mnogim crnogorskim medijima“.

    „Ako su polazna tačka poslednjih pet, šest godina, onda bih rekao da smo možda nedaleko od najniže tačke. U bilo kom slučaju, građani Rusije i Crne Gore bezuslovno zaslužuju mnogo bolji nivo odnosa. Uz to, kako pokazuje iskustvo mnogih zemalja, uključujući i vaše susede iz regiona, da je moguće biti članica EU i NATO i uz to imati dobre odnose sa Rusijom“, kaže ambasador.

    On se pita „do čega su dovele crnogorske sankcije Rusiji“.

    „Izgubili ste izlaz na rusko tržište hrane, a da ne pričamo o uticaju vaših restrikcija na rusku privredu. Drugo je pitanje - personalne sankcije. Ako se na „crnim spiskovima“ nalaze pojedini članovi vlade i mnogi poslanici oba doma ruskog parlamenta, onda to, nema sumnje, smeta razvoju bilateralnih odnosa“, kaže Maslenikov.

    Dodaje da su se više puta čule poruke na raznim nivoima da su u Podgorici željni poboljšavanja odnosa sa Moskvom.

    „Uvek sudimo po delima, a ne po rečima. Ako Podgorica bude pokazala političku volju, preuzevši konkretne aktivnosti usmerene ka normalizaciji i daljem razvoju odnosa sa Rusijom, onda smo spremni da se krećemo u tom pravcu. Preduslov za to moglo bi biti odricanje antiruske retorike, uključujući i u crnogorskim medijima. Dešava se da jedan crnogorski list ne objavljuje našu reakciju na tekstove, što je, koliko razumemo, kršenje crnogorskog zakonodavstva“, objašnjava ruski ambasador u Podgorici.

    Navodi da isti ti mediji ne reaguju na kritiku Crne Gore od strane SAD, dok se bilo koja kritika od strane Rusije doživljava se kao mešanje u unutrašnja pitanja države-članice NATO-a i države-kandidatkinje za članstvo u EU.

    Predsednik Rusije Vladimir Putin i predsednik Crne Gore Milo Đukanović 2006. godine
    POOL
    Odnosi dve zemlje pali tokom pridruživanja Crne Gore antiruskim sankcijama i pristupanja NATO-u: Vladimir Putin i Milo Đukanović tokom susreta 2006. godine

    „Ali ni članstvo u NATO-u, niti najistaknutiji status kandidata na članstvo u EU nije imun od kritike. Ako konkretne aktivnosti jedne ili druge zemlje izazivaju kod nas zabrinutost, onda mi kritikujemo - uključujući članice EU i NATO-a. Sposobnost prihvatanja kritike i mogućnost razmatranja, pa čak i osetljivih tema, doprinosi razumevanju među zemljama i jeste karakteristika normalnih, zrelih odnosa“, istakao je Maslenikov.

    Ambasador kaže da „Rusija ne vodi ni hibridni niti bilo koji drugi rat protiv Crne Gore“, kako se često može čuti u crnogorskim medijima, te da je poslednjih godina bilo mnogo optužbi bez razloga.

    „Nama se, bukvalno govoreći rečima ruskog pesnika Josifa Brodskog, zameralo sve, osim lošeg vremena. Očigledno je nastojanje zapadnih zemalja da se nezgodne za njih činjenice, otpišu kao „dezinformacija“. Uz to, dezinformacija o Rusiji u zapadnim medijima „premašuje“, više od polovine informacija su negativnog karaktera. Izaziva žaljenje da crnogorske vlasti onda samo kopiraju takve materijale, često sa zakašnjenjem, kada je ova ili ona „loša“ vest o Rusiji već odigrala svoju ulogu u zapadnoj štampi. Ne može a da se ne istakne da kada napetost malo opada, onda temu „ruskog mešanja“ „brižno“ podmeću SAD - da li se radi o nekim stručnjacima ili našim kolegama-diplomatama“, rekao je ambasador.

    Crna Gora nije otvorila granice prema Rusiji posle epidemije, iako je popularna među ruskim turistima, a Maslenikov navodi da je poseti oko 350.000 ljudi iz Rusije svake godine.

    „To je veoma je ozbiljna brojka za crnogorsku turističku industriju. Čuo sam crnogorske ocene da na godišnjem nivou to donosi Crnoj Gori više od 350 miliona evra prihoda. Što se tiče ove turističke sezone - da počnemo od toga da kada se u Podgorici donosila odluka o tome za koje zemlje treba otvoriti svoje granice, naše granice su bile zatvorene dok su se potencijalni ruski turisti nalazili u samoizolaciji. Pored toga i Vlada Rusije, i naše Ministarstvo inostranih poslova apelovali su da građani ne planiraju putovanja u inostranstvo da bi se izbegli uvozni slučajevi virusa korona. Pre nekoliko dana način ulaska u Rusiju i izlaska iz zemlje je ublažen. Sada Rusi mogu da idu u inostranstvo na posao, studiranje, lečenje i zbrinjavanje rođaka. Nadležnim ruskim organima naloženo je da se analiziruju moguće opcije za vraćanje međunarodnog avijacionog saobraćaja. Po ocenama ruskog Ministarstva saobraćaja o rokovima za povratak međunarodnih letova može se pričati kasnije čim budu poznati preliminarni rezultati poslovanja saobraćajne i turističke industrije po pitanju obezbeđivanja sigurnosti dopremanja građana ka mestima za odmor na području naše zemlje. Polazeći od ovih okolnosti, ja bih se zasad uzdržao od bilo kojih prognoza u domenu turizma, ali situacija se nalazi u stalnoj dinamici“, kaže Maslenikov.

    Objasnio je da nije čuo za ozbiljnije probleme za ruske građane u Crnoj Gori, iako su odnosi dve zemlje loši.

    „Često čujem pozitivne utiske o otvorenom i prijateljskom odnosu. Ali to jeste razumljivo - oni se nalaze u sredini sa običnim građanima, a ne tamo gdje su političari i mediji. A u narodu Crne Gore, na sreću, snažne su tradicije viševekovnog prijateljstva. I to uliva nadu u to da će odgovarajući nivo odnosa među državama ranije ili kasnije biti obnovljen“, primetio je ambasador i dodao da „na kulturnom, duhovnom planu Ruse i Crnogorce mnogo toga ujedinjuje“.

    „I ako pričamo o ruskom uticaju, onda je on upravo u tom domenu - naši filmovi su u bioskopima i na televiziji, u Crnogorskom narodnom pozorištu samo u proteklih pola godine posetio dve predstave po komadima Antona Pavloviča Čehova, ovde se mogu pronaći ruske knjige - kako u prevodu, tako i u originalu. Veliki doprinos našoj kulturnoj saradnji daje Kulturno-informativni centar Moskve, veoma su traženi kursevi ruskog jezika. Upravo ovih dana smo ja i gradonačelnik Ivan Vuković razmatrali nastavak podrške Glavnog grada delatnosti našeg Centra“, zaključio je ambasador Ruske federacije.

    Maslenikov dodaje kako se nada da će Ambasada uručiti crnogorskim veteranima 42 počasne medalje čim bude moguće da se one dostave.

    Navodi i da ruske investicije u Crnoj Gori danas iznose oko 60 miliona evra, te da Rusija zauzima drugo mesto na spisku najvećih investitora u Crnu Goru.

    Pročitajte još:

    Tagovi:
    odnosi, ambasador, Crna Gora, Rusija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga