16:24 05 Avgust 2020
Slušajte Sputnik
    Region
    Preuzmite kraći link
    Piše
    0 075
    Pratite nas

    Inicijative mladih za ljudska prava iz Crne Gore uz podršku delegacija Evropske unije uradila je istraživanje o sećanju na ratove iz 90-ih godina na prostoru bivše Jugoslavije, a rezultati su pokazali da oko devet odsto mlađih od 20 godina u Crnoj Gori, smatraju da je za rat kriv - srpski nacionalizam.

    Crnogorski analitičar Marko Vešović smatra da je sve uključujući i pomenuto istraživanje smišljeno sa namerom da se rukovodstvo Crne Gore abolira od onoga što se dešavalo devedesetih. Po njegovom mišljenju, dokaz za to je i samo istraživanje koje je na oko bezazleno, a kojim se umseto zaborava i pomirenja, istražuje ko je krivac i traži od naroda Crne Gore da se o tome izjasni 20 godina posle rata.

    Abolicija za Milove ratne poduhvate

    „Konkretno sa ciljem da se prikrije stvarna uloga savršenog crnogorskog predsednika Mila Đukanovića, koji je što je opšte poznato organizovao jedinice koje su 1991. godine išle u zapadnu Hercegovinu i Dubrovnik. Drugo, ako ne i prvo, je pokušaj režima u Crnoj Gori da se uklopi u opšte mišljenje da je Srbija faktor nestabilnosti koji konstantno ugrožava crnogorsku nezavisnost, čime se režimu na vlasti u Podgorici obezbeđuje lagodna pozicija,“ uveren je Vešović.     

    Nije tajna, dodaje, da se i preko nastavnog programa pokušava napraviti premisa da je velikosrpski nacionalizam kriv za skoro sva dešavanja devedesetih, a da je Crna Gora u svemu tome imala sporednu ulogu, što ne odgovara istini, jer se zna da je državno crnogorsko rukovodstvo koje je i danas na vlasti, u tome aktivno učestvovao.

    „Naravno, na sceni je pokušaj prekrajanja istorije i plasiranje nekih „istina“ sa ciljem da se, ponavljam, abolira uloga sadašnjeg crnogorskog rukovodstva,“ zaključuje on.

    Mladi odbijaju da budu megafon vladajućeg režima

    Simonida Kordić potpredsednik Nove srpske demokratije ne misli da je procent od devet odsto zabrinjavajući, jer su mladi skloni da grade mišljenja na osnovu onoga što im se plasira, ali takođe veruje da nije ni zanemarljiv.

    „Opservacija da se u toj kategoriji mladih koje srpski nacionalizam smatraju krivcem za ratove devedesetih, upućuje na to da treba razmotriti reprezentativnost uzorka. U Crnoj Gori ima mladih ljudi koji odbijaju da budu megafon vladajućeg režima i ideologije, a u prilog tome dovoljno je samo pratiti njihove stavove i učešće u litijama, ili recimo performanse koje godinama izvode gimnazijalci iz Danilovgradske gimnazije, pa videti da itekako ima mladih koji nisu eho režimskih stavova,“ ističe Kordićeva.

    Mora se u uzeti u obzir i činjenica, nastavlja ona, da je položaj mladih u Crnoj Gori izuzetno loš, jer je njima praktično onemogućeno da stiču bilo kakva iskustva koja bi ih opskrbila mehanizmima i činjenicama potrebnim za nezavisno odlučivanje.

    „Izloženi su režimski kontrolisanim medijima, jednostrano ideološki orijentisanom školskom sistemu, bez mogućnosti zaposlenja i finansijske nezavisnosti. Osuđeni su na život u getu bez mogućnosti učestvovanja u razmeni iskustava sa vršnjacima iz drugih zemalja. Pored toga, svedoci su svakodnevne represije prema svakom iskazanom neslaganju sa zvaničnim stavovima režima, ali i sa ucenjenjivanjem njihovih roditelja radnim mestima uslovljenim partijskom poslušnošću,“ kaže naša sagovornica.

    Falsifikovanje istorije i istine

    Vladimir Božović član Izvršnog odbora Matice srpske smatra da krivica uvek treba da bude individualizovan, a ne da se svaljuje na jedan narod. Crna Gora, ističe postala jedna od perjanica propagande da je takozvani srpski nacionalizam glavni krivac za ratove na prostoru SFRJ.

    „Propaganda zasnovana najčešće na falsifikatima i izmišljotinama uz čitav medijski kontekst koji se dominantno kreira od strane režima je upravo u takvom narativan -  da su Srbi apsolutni krivci bez imalo kritičkog odnosa prema onome što se ovde dešavalo devedesetih i posle toga. Zato i nije neočekivano da ljudi ispod 20 godina koji su konzumenti takve pogubne medijske kampanje samo reprodukuju ono što su čuli,“ zaključuje Božović.

    Svako pojednostavljivao i izrugivanje sa činjenicama je opasno, napominje on, za sve a pre svega za istinu.

    „Treba dosta vremena i promene društvenih okolnosti, da bi se izvršila medijska lustracija svega onoga što čini društveni život u Crnoj Gori, da bi na kraju mogli da se realno sagledaju procesi iz devedesetih godina u kojima su svi pomalo krivci,“ dodaje Božović.

    Zaustaviti sećanja da ne izblede

    Potreban nam je kvaliteta-etan istorijski sud, zaključak je sagovornik iz Crne Gore, koji bi utvrdio činjenice, a ne da se za činjenice uzimaju spekulacijama.

    Svaki treći građanin Crne Gore, prema ovom istraživanju, nije u stanju da proceni da li treba i dalje razgovarati o događajima iz devedesetih. Ipak, kako navode, blizu polovine ispitanika smatra da se o tome treba stalno govoriti, kako bi ostali u sećanju ili dok istina i pravda ne izađu na videlo.

    Da o prošlosti ne treba više govoriti smatra oko 18 odsto ispitanika. Na pitanje da li su narodi bivše Jugoslavije ostvarili pomirenje, svega 12 odsto ispitanika smatra da jesu, dok blizu 60 odsto populacije ocenjuje da je donekle došlo do pomirenja.

    Zaključak istraživanja je da sećanje na ratove iz 90-ih godina na prostoru bivše Jugoslavije u Crnoj Gori, sve više bledi.

    Tagovi:
    ratovi devedesetih, nacionalizam, srpski, Crna Gora
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga