13:20 21 Oktobar 2020
Slušajte Sputnik
    Region
    Preuzmite kraći link
    Piše
    1372
    Pratite nas

    U Podgorici je održan okrugli sto na temu na temu „Ekonomsko finansijski izazovi Crne Gore“ u organizaciji NVO „Ne damo Crnu Goru“ koju je inicijalno osnovalo 77 istaknutih crnogorskih akademika i univerzitetskih profesora.

    Medijator diskusije, profesor Ekonomskog fakulteta u Podgorici Milorad Radović, panel je otvorio dilemom da li će svjetska ekonomska kriza izazvana pandemijom KOVID 19 u istoriji i udžbenicima ostati zapisana kao što je to bila velika depresija iz 1929. godine.

    On je podsjetio da najnovije procjene relevantnih međunarodnih institucija počev od MMF-a i Svetske banke (SB), govore da svjetsku ekonomiju u 2020. očekuje pad oko 3 odsto, te da relevantne evropske institucije predviđaju da Evropu očekuje smanjenje broja zaposlenih za oko 59 miliona - što upućuje da će svaki četvrti zaposleni Evropljanin ostati bez posla.

    Crna Gora bez mogućnosti da odgovori na krizu

    Govoreći o posledicama koje će ekonomska kriza imati po Crnu Goru, jedan od učesnika okruglog stola - Miloš Vulanović dr. ekonomskih nauka i profesor na Visokoj školi u Lilu, podsjetio je da bi svaka država teoretski na raspolaganju trebalo da ima fiskalnu i monetarnu politiku ali da je Crna Gora odlučila da svoju monetarnu politiku preda drugome, odnosno - stranim bankama.

    „Crna Gora je 1998. godine je pokušavala da se odvoji od Srbije ekonomski i počeli su razmišljati kako da se spriječe posledice štetnog dinara na crnogorsku ekonomiju. U tom trenutku pobijedila ideja Veselina Vukotića da Crna Gora uvede njemačku marku“.

    „Ja sam razgovarao sa Stivenom Handkeom (profesorom sa Džon Hopkins Univerziteta) koji je učestvovao u toj operaciji, i on mi je kazao da je Crna Gora dobila značajnu pomoć od njemačke Vlade koja je bila zainteresovana za takvo rešenje, kao i od Njemačke Centralne banke, te da je prihvaćeno da marka bude crnogorski novac“, kaže Vulanović.

    On je međutim ocijenio da je to bilo povoljno rešenje samo u prvim godinama nakon uvođenja evra, te da su benefiti evra po Crnu Goru danas relativno niska inflacija i nešto niže kamatne stope,a li da se ti benefiti tu i završavaju.

    „Evro je dobar samo dok je Crna Gora „evropski tigar“ i najdinamičnija ekonomija u Evropi, ali kada tigar zakoči svoj trk, onda se treba nekako finansirati, i to je najveći nedostatak eurizovane ekonomije. Ja mislim misli da država Crna Gora i njena Centralna banka danas nemaju nikakvu mogućnost da odgovore na krizu izazvanu kovidom. CB i država jednostavno nemaju municije“, upozorio je Vulanović.

    Crna Gora u epicentru dugoročne socio-ekonomske krize

    Miloš Vuković, direktor konsultantske kuće „Fideliti“ kazao je da se Crna Gora nalazi u samom epicentru socio-ekonomske krize koja će se još dugo osjećati i koja će, kako smatra, obilježiti cijelu jednu generaciju koja će stasavati u teškim uslovima.

    „Za razliku od 2007. godine Crna Gora u ovu krizu ulazi bez ključnog oružja za borbu protiv nje – a to je nizak nivo javnog duga. Crna Gora danas ima visok javni dug koji prate visoka nezaposlenost među mladima, visok deficit budžeta, visok deficit platnog bilansa koji je naročito ugrožen zbog pada prihoda od turizma i manje doznaka iz inostranstva, zatim slaba proizvodnja i opadajuća kupovna moć građana, te kapitalne investicije čija je glavna osobina kašnjenje roka završetka, kao i rekordna blokada računa firmi“, kazao je Vuković.

    On predviđa da će period oporavka crnogorskog društva trajati najmanje 5-10 godina, a uz to se osvrnuo i na procjenu MMF da će crnogorska ekonomija u 2020. pasti za 9 odsto.

    „Odgovorno tvrdim da će ekonomija pasti najmanje 12 odsto, a vrlo vjerovatno i 15 odsto usred katastrofalne turističke sezone gdje će pad turizma biti preko 90 odsto“, kazao ej Vuković.

    Javni dug sa garancijama uskoro 100 odsto BDP-a

    Objašnjavajući koliko se Crna Gora danas nalazi u nezavidnoj ekonomskoj poziciji, on je podsjetio da se javni dug Crne Gore od nezavisnosti petostruko uvećao dok su se plate jedva udvostručile, a kupovna moć pala: „Po MMF-u odnos javnog duga i BDP-a će na kraju 2020. biti skoro 90 odsto, a kada uključimo državne garancije 98 odsto. Kako je MMF saopštio da su i ove prognoze optimističke, sve su prilike da će javni dug sa garancijama premašiti 100 odsto BDP-a“, upozorio je Vuković.

    Podsjetio je i da Crna Gora u periodu od 2020. do 2025. treba da plati 750 miliona evra kamata, a da je 2006. godine ukupan javni dug bio svega 700 miliona evra, te da je iznos blokada računa (preduzeća) na kraju juna 685 miliona evra. „Podatak da su duže od godinu dana blokirana sredstva od 620 miliona evra(što je 13 odsto BDP-a) u svakom ozbiljnom društvu bi izazvao žestoke rasprave“, kazao je Vuković.
    Crna Gora dostiže evropski prosjek tek za 200 godina.

    On je upozorio i da je siva ekonomija u Crnoj Gori od preko 1,5 milijardi na godišnjem nivou potpuno paralisala zdravi dio privrede, te da će prema prognozama renomiranih evropskih institucija, Crna Gora evropski prosjek dostići tek za 200 godina.

    Vuković je na koncu upozorio i da je MMF sa poslednjim kreditom od 74 miliona evra defakto Crnoj Gori zabranio izgradnju sledeće dionice autoputa, jer, kako je precizirao, u projekcijama MMF-a za Crnu Goru piše da su predviđeni kapitalni izdaci za autoput 0 evra do 2025. godine.
    Ugledni ekonomista Mladen Bojanić ocijenio je da za crnogorsku ekonomiju najbolji naziv „Potemkinova ekonomija“ koju je svojevremeno lansirao nobelovac Pol Krugman.

    „Mi smo i prije imali ogromnih ekonomskih problema ali smo se zaduživali, a usput smo ponešto i prodavali ne bi li nadomjestili deficit koji kao ekonomija imamo svake godine. Sada smo došli u fazu da se suočavamo sa najgorom krizom i mi smo potpuno nespremni“, kazao je Bojanić.

    „Mi nemam više šta ni da valorizujemo. Praktično smo ostalo bez neke vrijedne imovine, a najgore vrijeme za prodaju imovine je vrijeme krize kada praktično nema nikakve tražnje. Dakle, užasno loš scenario“, naveo je Bojanić.

    Pročitate još:

    Tagovi:
    virus korona
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga