12:29 28 Septembar 2020
Slušajte Sputnik
    Region
    Preuzmite kraći link
    Piše
    Odbrana srpskih svetinja u Crnoj Gori (796)
    538410
    Pratite nas

    Pljevljanka Maja Čabarkapa, doktorand mikrobiologije na PMF-u u Podgorici, zatražila je od Ministarstva nauke Crne Gore raskid ugovora o dodeli stipendije vredne više od 52 hiljade evra. O tome je obavestila ministarku nauke Sanju Damjanović, ali i javnost preko svog profila na Fejsbuku i izazvala buru komentara.

    Ova tridestdvogodišnja naučnica odrekla se stipendije zbog aktuelne društveno-političke situacije u kojoj, kako je navela u obraćanju ministarki, „aktuelni režim pokušava da zatre Srpsku pravoslavnu crkvu i pravoslavlje u Crnoj Gori“, a ona ne želi prećutno da gleda i samim tim učestvuje u pokušajima zatiranja njenog naroda.

    Vila Gorica, decembar 2019. - sa Ugovorom za dodelu stipendija za doktorska istrazivanja vrednim više od 52 hiljade evra, koji je Maja raskinula.
    © Foto : Sputnjiku ustupila Maja Čabarkapa
    Vila Gorica, decembar 2019. - sa Ugovorom za dodelu stipendija za doktorska istrazivanja vrednim više od 52 hiljade evra, koji je Maja raskinula.

    Pljevljanka odbila stipendiju od 52 hiljade evra

    Ova skromna devojka sa severa, jedva je pristala da govori za Sputnjik, jer se plaši da neko ne pomisli da radi na svojoj promociji. Ne misli da je ovaj čin hrabar, niti da je reč o trijumfu, kaže da je uradila jedinu moguću ispravnu stvar u ovakvoj situaciji.

    „Nisam majci smela ni da kažem za raskid ugovora, pročitala je na Fejsbuku, naravno, sekirala se, ali sada me podržava. Ja bih, iskreno, digla svoj glas i da je neko drugi u pitanju, neka druga etnička grupa ili religija i da im se dešava ovo što se dešava nama. Situacija je krajnje alarmantna, bukvalno je došlo zadnje vreme da se nešto uradi, jer biti Srbin u Crnoj Gori danas je izuzetno teško i nepopularno u društvu. Pokušavaju Crkvu da zatru asimiliraju srpski narod“, kaže Čabarkapa.

    Na koledžu u Italiji živela je i učila sa Albancima, Jevrejima, Palestincima, đacima iz 80 zemalja koji su bili složni i trudili se da prevaziđu razlike, to joj je, kaže, bila velika škola.
    © Foto : Sputnjiku ustupila Maja Čabarkapa
    Na koledžu u Italiji živela je i učila sa Albancima, Jevrejima, Palestincima, đacima iz 80 zemalja koji su bili složni i trudili se da prevaziđu razlike, to joj je, kaže, bila velika škola.

    U Crnoj Gori postaje ružno i pogrdno biti Srbin

    Kad je izglasan Zakon o slobodi veroispovesti počela je da prati dešavanja, išla je kaže na svega nekoliko litija, ali je primetila da su se u poslednja dva meseca negativna društvena dešavanja izuzetno intenzivirala.

    „Primetila sam skandalozne pojave u ovom društvu, pa sam morala da vidim sve što se dešava. Što se samih Srba tiče, ovde postoji izuzetna diskriminacija, u društvu se formira mišljenje da je ružno i pogrdno biti Srbin, pa čak neke opozicione partije ne žele da idu u koaliciju sa prosrpskim, već kažu da su građanske partije umerenih Srba i umerenih Crnogoraca. Gledajući celu tu situaciju, nisam uočila neke ekstremne Srbe koji pozivaju na posrbljavanje Crne Gore. Ne razumem šta se podrazumeva pod terminom umereni Srbin“, kaže nam Maja Čabarkapa.

    Dodaje da je pored onog što je ponela iz porodice, veliko znanje o poštovanju prava drugih dobila u Italiji, na Ujedinjenom svetskom koledžu u Trstu, čiji je moto da znanje ujedinjuje ljude, kulture i nacije.

    Dve godine živela je i učila sa Albancima, Jevrejima, Palestincima, đacima iz 80 zemalja koji su bili složni i trudili se da prevazilaze razlike.

    Dodela diploma u Americi 2013.godine. Studenti su dobili šalove sa zastavom zemlje po izboru. Maja je uzela trobojku.
    © Foto : Sputnjiku ustupila Maja Čabarkapa
    Dodela diploma u Americi 2013.godine. Studenti su dobili šalove sa zastavom zemlje po izboru. Maja je uzela trobojku.

    Zatim je otišla preko okeana, završila molekularnu biologiju i genetiku na Skidmor koledžu u Saratoga Springsu u državi Njujork. Master studije nastavila je u Novom Sadu, na PMF-u. U pauzama prelaska iz škole u školu uvek je morala da radi, a stručno se usavršavala u Institutu za biologiju mora u Kotoru.

    Strašna nedemokratičnost u brojkama

    Zakon o slobodi veroispovesti naterao ju je da se odmakne od mikroskopa i proveri rad onih koji upravljaju državom. To je uradila po istom principu po kojem istražuje u laboratoriji, kao čovek egzaktne nauke izvukla je i statistiku.

    „Proverila sam i etnički sastav Vlade, u njoj nema nijednog Srbina, tokom četiri godine rada od poslednjih izbora do danas oni su usvojili samo jedan zakon koji je predložila opozicija. Bio je i jedan za pomoć građanima u slučaju korone, izglasali su ga, ali je predsedavajući napomenuo da je to predlog opozicije, ponovo su glasali i odbili taj zakon. To je pokazatelj tako strašne nedemokratičnosti. Ovde bukvalno nije bitno šta se predlaže u tom parlamentu, već ko predlaže, što je skandalozno“, kaže naša sagovornica.

    Dodaje da nema problem identiteta, da nikad nije bila ekstremna, ali da je došlo takvo vreme da oseća potrebu da kaže ko je i iza čega stoji.

    Maja kaže da je pored onog što je ponela iz porodice, veliko znanje o poštovanju prava drugih dobila u Italiji, na Ujedinjenom svetskom koledžu u Trstu, čiji je moto da znanje ujedinjuje ljude, kulture i nacije.
    © Foto : Sputnjiku ustupila Maja Čabarkapa
    Maja kaže da je pored onog što je ponela iz porodice, veliko znanje o poštovanju prava drugih dobila u Italiji, na Ujedinjenom svetskom koledžu u Trstu, čiji je moto da znanje ujedinjuje ljude, kulture i nacije.

    „Kad sam videla šta sve rade, kakav im je sastav izborne liste, shvatila sam da moram ovo da uradim, da se ogradim od takvih ljudi i bilo kakve saradnje s njima. Što se tiče aktivnosti na fakultetu, imam izuzetan odnos sa profesorima i kolegama, sarađujemo bez pitanja ko je koje nacionalnosti i vere. Tu nemam nikakvih problema, ali ne mogu da prihvatim bilo kakav novac od države. Ne znam koja suma da je u pitanju, od ljudi koji pokušavaju to što pokušavaju.“

    Maja Čabarkapa više puta nam je rekla da je svesna svog čina i svake moguće posledice koju on nosi. A glavna posledica već je jasna, Maja je vratila stipendiju i karijera će joj biće znatno usporena.

    Njena doktorska disertacija bavi se identifikacijom bakterija na autohtonim sortama vinove loze Crne Gore ispitivanjem njihovog antimikrobnog potencijala. To je važno istraživanje u zemlji koja, između ostalog, živi i od proizvodnje vina i rakije.

    Litija u Pljevljima
    © Foto : Veselin Dragaš
    Litija u Pljevljima
    Nema sekiracije oko karijere

    Na pitanje da li očekuje pomoć nekog drugog obrazovnog centra, iz Beograda, u kome je trebalo da obavi deo istraživanja, Njujorka ili Moskve, jer je u kontaktu sa istraživačima, naučnicima iz celog sveta, odgovara negativno.

    „Pošto je situacija takva kakava jeste, oko karijere se trenutno uopšte ne sekiram, niti razmišljam kako dalje. Važno mi je da dam svoj doprinos u naporima da se reši ova kriza.

    Želim da pošaljem poruku da su Srbi fantastičan narod. Neka svako uradi ono što je do njega, da se bori prvo za sebe, a onda i za svoj narod. Da tako svi damo doprinos, da se ujedinimo i borimo, nema stajanja. Samo mi je to cilj“, ističe Maja Čabarkapa.

    Ona dodaje da je izuzetno inspirisana i motivisana ljudima koji se ujedinjuju, koji sada sarađuju i podržavaju se, kao što je pokret Podgorička gospoda. To joj, kaže, budi nadu i daje snagu da istraje.

    Sa koleginicom iz Kenije - nakon što je završila fakultet u Americi, neko vreme je radila kao tehnički asistent sa laboratorijskim životinjama na departmanu za biologiju fakulteta.
    © Foto : Sputnjiku ustupila Maja Čabarkapa
    Sa koleginicom iz Kenije - nakon što je završila fakultet u Americi, neko vreme je radila kao tehnički asistent sa laboratorijskim životinjama na departmanu za biologiju fakulteta.

    Godišnja školarina na doktorskim studijama je oko 1.000 evra. Maja kaže da će ih zaraditi, a što se tiče eksperimentalnog rada, potražiće projekat od čije bi zarade mogla da pokrije osnovne troškove, samo čeka da sa uspehom prođe septembarski ispitni rok.

    „Lako ću za školovanje, sad je samo važno da se moj narod probudi“, poručuje iz Pljevalja Maja Čabarkapa.

    Tema:
    Odbrana srpskih svetinja u Crnoj Gori (796)
    Tagovi:
    zakon o slobodi veroispovesti, SPC, Srbi, nacionalna diskriminacija, vraćanje, stipendija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga