10:10 25 Novembar 2020
Slušajte Sputnik
    Region
    Preuzmite kraći link
    0 872
    Pratite nas

    Episkop zahumsko-hercegovački i primorski Dimitrije uputio je otvoreno pismo reisul-ulemi Huseinu ef. Kavazoviću u kom je naveo da pravoslavna crkva u Crnoj Gori nije organizovala napade na muslimane, već stala u njihovu odbranu.

    Podsetio je na saopštenje Pljevaljskog odbora za odbranu svetinja u kome se vernici pozivaju da uvek i u svakoj prilici budu ljudi, državni organi da rade svoj posao, te se jasno kaže da Crkva nije organizator javnih okupljanja pokrenutih poslije izborne pobede opozicije i da su sva slavlja koja ugrožavaju mir i ravnopravnost svih ljudi, kao i međuversku i međunacionalnu toleranciju nepoželjna i biće jednodušno osuđena.

    Naveo je da ih je veoma neprijatno iznenadilo obraćanje uvaženog reisa u kome je SPC oklevetana kao ona koja je sama odabrala da bude nosilac procesa u kome se eto dešavaju i nasilni incidenti i proliva nevina krv.

    „Podsećam ef. Kavazovića da u Pljevljima nije prolivena krv (tj. niko nije ni ranjen, a kamo li izgubio život, pošto je to osnovno značenje ove jezičke sintagme) da je nosilac negativnih procesa koji se u Crnoj Gori odvijaju, a naročito u posljednjih godinu dana, dosadašnja državna vlast a ne SPC, koja je posle donošenja diskriminatorskog Zakona o položaju crkava i verskih zajednica nevoljno uvučena u političku borbu. Samo iz razloga što je samo donošenje zakona bilo jedna politička i ideološka odluka, koja nije zasnovana na pravdi i pravima, koja su u svim civilizovanim državama sveta neprikosnovena, a to su pravo na slobodno uživanje imovine, pravo na slobodu vere i govora, pravo na jednak tretman pred zakonom i ustavom svih građana, bili vernici ili nevernici“, naveo je episkop.

    O odgovornosti i emancipovanosti crnogorskog društva, pa i same SPC u Crnoj Gori, kako ističe, svedoče i izjave mitropolita Amfilohija i svih političkih lidera koji su izborili izbornu pobedu (Krivokapić, Bečić, Abazović), kao i mnogobrojnih pojedinaca.

    „Tome u prilog govori i današnja slika pravoslavnih sveštenika iz Pljevalja koji su sa sloganom Ne damo svetinje, pod kojim su ustali u odbranu svojih, ovoga puta stali u zaštitu Husein-pašine džamije. Ko god je dobronameran, a želi da vidi u čemu se ogleda odnos SPC prema muslimanima u Crnoj Gori, prepoznaće da se ovaj najbolje očitava u današnjoj slici iz Pljevalja, nastupima njenih velikodostojnika prethodnih dana i meseci, kao i mirnim litijama u kojima su, rame uz rame sa pravoslavcima, učešće uzimali i pripadnici islamske veroispovjesti. Nesrećni nasilnički akti, koji većma liče na montirani pokušaj izazivanja međunacionalne i međuverske mržnje nego na autentične šovinističke ispade, o ovom odnosu pravoslavaca prema muslimanima u Crnoj Gori, nasuprot gore navedenom, ne govore ništa“, napisao je episkop.

    Istakao je da kao čovek koji svoju episkopsku i hrišćansku službu obavlja jednim delom i na prostoru Crne Gore, kao čovek koji je rođen i pola života proveo na prostoru te države i zato poznaje tamošnje prilike, želi da uputim apel uvaženom reisu da prepusti lokalnim islamskim liderima u Crnoj Gori da kažu svoju reč, i njome zaštite interese svoje zajednice, pošto je, želi da veruje njegova današnja proizvod neznanja i neinformisanosti, a ne želje da se izazovu nove podele i nestabilnost u crnogorskom društvu.

    Podsetio je ef. Kavazovića i na poziv, njemu lično upućen, na otvaranje muslimansko-pravoslavnog dijaloga u BiH, mog prethodnika na hercegovačkoj episkopiji, vladike Grigorija, i naglasio da je taj poziv i dalje otvoren kada je u pitanju zahumsko-hercegovačka eparhija.

    „Na našem lokalnom hercegovačkom nivou je ova saradnja i dijalog itekako živ i dinamičan, zahvaljujući neobičnom entuzijazmu, iskrenosti i inicijativi uvaženog mufitije mostarskog, ef. Dedovića i čitave islamske zajednice kojoj je on na čelu. Pre samo nekoliko dana bili smo skupa na jami Čavkavici i Korićkoj jami i pokazali da dijalog i saradnja i mir imaju perspekitvu, samo ako izbegnemo dnevno političke izjave i nadgornjavanja, nego, kako je to u pismu episkopa Grigorija navedeno, ako taj dijalog vodimo „bez ičijeg posredništva, ali uz saradnju i pomoć svih ljudi dobre volje. Da pozovemo u pomoć sve intelektualce, istoričare, teologe, sociologe, filosofe, pravnike, politikologe i tako redom, ne bežeći ni od jednog bolnog pitanja“, naveo je episkop.

    Kako je dodao, treba da budemo svesni težine problema i uzvišenosti cilja kome težimo, a cilj je nelažan i iskren mir, cilj je istina, ma koliko ona bolna bila, cilj je zaustavljanje osvete, ma koliko i na kojoj strani za nju bilo argumenata, jer Gospod govori „osveta je moja“,  a mi toliko puta hoćemo da činimo ono što je u Njegovim rukama, a ono što je u našim ne činimo ili, po rečima patrijarha Pavla, „ne činimo onoliko koliko možemo“!

    Zbog svega ovoga je, naveo je episkop, iznenađen kojom je brzinom efendija svoje pismo stavio na stolove stranih diplomata u BiH.

    „Tvrdim da niko od mene ne bi bio srećniji da ste to pismo poslali meni, svome sabratu u BiH, pa da sva pitanja međusobno otvoreno, bratski i susedski rešavamo. Mislim da je to jedini način na koji se postaje zrelo društvo. Verovatno je malo koja druga zemlja na svetu kao naša osetila gorčinu pozivanja drugih da rešavaju naše probleme. Želim da znate, uvaženi reise da na tom putu u meni imate najiskrenijeg, ne samo saradnika, nego i sabrata“, napisao je episkop.

    „Nije potrebno da se prave kompromisi sa istinom ali istinu treba govoriti sa dobrom namerom, u ljubavi. Treba kao što se to u svetim knjigama kaže – istinovati u ljubavi. Nadajući se da ove reči mogu doprineti našem zajedničkom budućem delanju, pozdravljam vas i ostajem iskreno posvećen izgradnji mira među pravoslavnima i muslimanima (i među svima ljudima), kako u našoj zemlji, tako i svugde gde žive“, napisao je episkop zahumsko-hercegovački i primorski Dimitrije u otvorenom pismu.

    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga