08:31 02 Decembar 2020
Slušajte Sputnik
    Region
    Preuzmite kraći link
    Piše
    0 220
    Pratite nas

    Projekti koje je EU spremna da podrži u Crnoj Gori u okviru evropskog investicionog plana, poput izgradnje autoputa Bar – Boljare i modernizacije železnice bolje bi povezali Crnu Goru sa Srbijom. Čini se da je EU spremna da popuni prazan prostor i investira u izgradnju onih infrastrukturnih projekata u Crnoj Gori koje neće dovršiti Kinezi.

    Komesar za proširenje EU Oliver Varhelji prilikom posjete Crnoj Gori saopštio je da je plan Evropske komisije da u budućem periodu podrži najznačajnije javne investicije poput izgradnje autoputa Bar-Boljare, modernizacije željezničke rute koja povezuje Bar, Podgoricu i Beograd od crnogorske granice sa Srbijom do mora, kao i put od Podgorice do Sarajeva.

    Time bi EU nastavila infrastrukturne projekte koje su započele kineske firme, poput deonice autoputa od Mateševa (kod Kolašina) do granice sa Srbijom, kao i modernizaciju pruge od Bara do Prijepolja, čime bi se stvorili uslovi za valorizaciju kapaciteta Luke Bar ukoliko Srbija modernizuje dionicu pruge Beograd – Bar koja prolazi kroz njenu teritoriju.

    Projekti EU povezuju Crnu Goru i Srbiju, američki DFC Srbiju i Albaniju

    Istovremeno, analitičarima pada u oči da za razliku od američkog razvojnog fonda DFC koji je nedavno otvorio svoju kancelariju u Beogradu, i koji je prevashodno usmjeren na povezivanje Srbije sa Prištinom i albanskom Lukom Drač, EU svojim projektima preko autoputa i željeznice snažnije ekonomski i saobraćajno povezuje Srbiju i Crnu Goru.

    Na taj način Brisel pored Kine i SAD pokušava da se nametne kao ravnopravan takmac u geopolitičkom nadmetanju investicijama i projektima za uticaj na Balkanu.  

    EU ovaj plan namjerava da sprovede preko pretpristupnog fonda IPA 3, preko kojeg je za Balkan za period 2021. - 2027. godine opredijeljeno sedam milijardi evra. Ono što se ipak mora naglastiti jeste da je u pitanju bespovratna pomoć, te da je sada samo na Vladi Crne Gore da ove projekte kvalitetno prezentuje u Briselu.

    Nova vlada da pripremi timove

    Bez obzira što investicije velikih sila na Balkanu po pravilu imaju i svoju interesnu pozadinu, ugledni ekonomista Mladen Bojanić smatra da Crnoj Gori pomoć treba prihvatiti bilo da ona dolazi sa Istoka ili Zapada.

    „Ipak, jedna stvar mora uvijek da se ima u vidu - da sve što Crna Gora bude radila vezano za projekte i investicije sa strane, na prvom mjestu treba da se postavi interes države Crne Gore i njenih građana“, kaže Bojanić za Sputnjik.

    S tim u vezi ovaj ekonomista smatra da je najavljena pomoć Evropske unije za infrastrukturne projekte na Zapadnom Balkanu, koji će između ostalog, konačno na kvalitetan način saobraćajno povezati Srbiju i Crnu Goru, više nego dobrodošla.

    „Imajući u vidu aktuelnu situaciju u Crnoj Gori vezano i za budžetska sredstva, i za krizu koja će vjerovato potrajati, nova vlast bi morala kako zna i umije da se što bolje organizuje kako bi dobar dio tih do sada ponuđenih sredstava iskoristila, tim prije što se radi o bespovratnim sredstvima“, ističe Bojanić.

    Naš sagovornik ukazuje da bi u Crnoj Gori u tom smislu trebalo odmah i što prije po formiranju vlade, da se formiraju i određeni timovi koji bi automatski morali da počnu da rade po tom pitanju kako bi Crna Gora to spremno dočekala, i kako se, dodaje on, ponovo ne bi desilo da propustimo šansu za pomoć samo zato što nismo bili spremni da ponudio određene projekte.

    Pored finansijske pomoći važan i transfer znanja

    Što se tiče pitanja koliko će bespovratnih sredstava od 7 milijardi evra predviđenih za zapadni Balkan Crna Gora zaista moći da povuče, Bojanić je uvjeren da će to dobrim djelom zavisiti najviše od nas samih, uz opasku da u ovom trenutku i malo novca može da znači puno za crnogorsku ekonomiju.

    „Ono što bih volio da naglasim jeste da bih pored novčane i finansijske pomoći volio da vidim pomoć EU i u domenu prenosa ekspertskih znanja, tj, da nam EU pomogne kroz njihova znanja u oslobađanju domaćih institucija koje su poslednjih decenija toliko kočile crnogorski ekonomski razvoj“, ukazuje Bojanić.  

    „U suprotnom, sredstva koja će doći će se potrošiti, a ja mislim da je mnogo značajnije da iskoristimo njihovu dobru volju i ekspertska znanja da napravimo profesionalne i odgovorne institucije, koje zaista mogu da pomognu ekonomskom i opštedruštvenom razvoju Crne Gore“, dodaje naš sagovornik, uz očekivanje da će se Vlada u Podgorici ovog puta zaista postaviti kako treba, a ne kao do sada kada smo često imali situaciju da se eksperti iz Brisela prilagođavaju nekim našim improvizacijama, i da na kraju suštinski ne dobijemo nikakve reforme osim formalnih štrihova.

    Pročitajte još:

    Tagovi:
    Srbija, Crna Gora
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga