08:30 02 Decembar 2020
Slušajte Sputnik
    Region
    Preuzmite kraći link
    0 019
    Pratite nas

    Dalekovod od 400 kilovolti, koji bi trebalo da poveže jug sa severom Crne Gore, kao nastavak projekta podmorskog kabla italijanske kompanije Terna, nepovratno će ugroziti prirodu u nacionalnim parkovima “Lovćen” i “Durmitor”, a naneće i značajnu štetu na prostorima reke Komarnice, Tare i Ćehotine.

    Uprkos upozorenjima da bi dalekovod mogao da ide drugom trasom ili podzemnom kroz parkove, vlasti nisu dovoljno marile za ekološku štetu, već su se odlučili za najkraću varijantu, kako bi uštedeli 16 miliona evra. Tako će biti presečeni delovi nacionalnih parkova, ugrožene biljne i životinjske vrste, ali i uništeni pejzaži koji su ova područja dovela na listu baštine Uneskoa.

    U elaboratu procene uticaja na životnu sredinu za koridor Čevo-Pljevlja, koji je radio biro “Liming projekt” Željka Asanovića, navodi se da će veću štetu pretrpeti šumska staništa zbog fragmentacije duž cele trase, dok će nešumska staništa biti nepovratno izgubljena na mestu gde se postavljaju dalekovodi.

    U elaboratu se precizira da će, pored teritorije NP “Durmitor”, trasa dalekovoda imati direktnog uticaja na dva Emerald lokaliteta - Komarnicu i Ćehotinu, prenose Vijesti.

    “Izgradnjom dalekovoda biće uništene manje površine ‘Natura 2000’ staništa i u kanjonu Komarnice, na Sinjajevini i u dolini Ćehotine.

    Među njima nema retkih staništa u Crnoj Gori”, navodi se u elaboratu, koji je Centar za istraživačko novinarstvo Crne Gore dobio od Agencije za zaštitu životne sredine.

    Tara vidikovac Kozija stena
    © Wikipedia / Gojko Gavrilo
    Dalekovodi će nepovratno ugroziti prirodu...

    Duž kanjona Komarnice i Tare, kako se ističe, posebno na sudare sa tim instalacijama osetljive su ptice grabljivice, koje se brzo kreću tokom hvatanja plena. Autori elaborata, ipak, smatraju da, s obzirom na uzak prostor trase, “opstanak nijedne vrste neće biti doveden u pitanje”.

    Emerald je ekološka mreža područja koja su od interesa za specifičnu zaštitu. Ona funkcioniše uporedo sa programom zaštićenih područja “Natura 2000” u Evropskoj uniji.

    I ekonomska isplativost pod znakom pitanja

    Stručnjaci za oblast energetike dovode u pitanje i ekonomsku isplativost ovog dalekovoda i investicije od 106 miliona evra, jer je podmorski kabl svečano pušten u rad 15. novembra prošle godine, tek pola najavljivanog kapaciteta, 600 umesto 1.200 megavata. Zato se prenos struje bez problema obavlja postojećom mrežom dalekovoda.

    Uštedom su se rukovodili i kreditori. U dokumentu Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD), koja je za projekat od 106 miliona evra dala 60 miliona evra kredita Crnogorskom elektroprenosnom sistemu, ističe se da je jedno rešenje koridora koje izbegava oba nacionalna parka analizirano u Proceni uticaja na životnu sredinu i društvo u koji je Centar za istraživačko novinarstvo Crne Gore imao uvid.

    “Ovaj koridor bi bio dugačak preko 200 kilometara, u poređenju sa predloženim koridorom od 152,5 km, odnosno duži za oko 50 km. Ovo bi povećalo troškove za oko 16 miliona evra, ili oko 27 procenata. Ova alternativa nije razmatrana kao ekonomski izvodljiva”, navodi se u tom dokumentu.

    Ekonomska ušteda i kraća trasa doveli su do toga da dalekovod prolazi 11 kilometara kroz Nacionalni part “Lovćen” i još tri kilometra kroz NP “Durmitor”.

    Najlepša iskustva sa divljim životinjama Vuković je doživeo na Durmitoru. Na izložbi će predstaviti i fotografije konja.
    © Foto : Vuk Vuković
    Zbog ekonomske uštede dalekovodi će presecati nacionalne parkove Crne Gore...

    Na sajtu EBRD se navodi da su konsultovali više nevladinih organizacija koje se bave zaštitom životne okoline, kako bi pomogli CGES u pripremanju ESIA u skladu sa Direktivom EU i zahtevima banke. Jedna od njih je i “Green Home” čija je izvršna direktorica Nataša Kovačević naglasila za CIN-CG, kako su upozorili EBRD da ovaj projekat nije u skladu sa principima održivosti životne sredine i tražili da se uzdrže od finansiranja u doglednoj budućnosti, osim ako se sva pitanja reše na zadovoljavajući način.

    Tokom javnih rasprava povodom procena uticaja na životnu sredinu koje su organizovale EBRD i Agencija za zaštitu prirode i životne sredine potencirana su tri ključna problema - ekološka šteta projekta, socio-ekonomska opravdanost i nedostaci prostornog planiranja.

    “Pokušali smo da ukažemo da planirani dalekovod prolazi kroz zonu stroge zaštite NP ‘Durmitor’ i drugu zonu NP ‘Lovćen’, dok dodatno prolazi kroz četiri Emerald područja (Lovćen, Durmitor, reke Komarnicu i Taru) kao buduća ‘Natura 2000’ područja, te da se planiranim koridorom i trasom krše odredbe Zakona o zaštiti prirode”, kazala je Kovačevićeva za CIN-CG.

    Alternativa, prema njenim rečima, nije izabrana jer bi izbegavajući NP “Lovćen” bila duža 18 kilometara i skuplja 7,74 miliona, a u slučaju NP “Durmitor” to je značilo dodatnih 29 kilometara i 8,35 miliona evra više.

    Tara i Durmitor najviše ugroženi

    Kovačević naglašava da je dalekovodom posebno ugrožen vizuelni i pejzažni identitet Durmitora i Tare:

    “Klasifikovan kao visoko osetljiv, netolerantan na promene, te je već tada bilo jasno da će kombinovani stubovi za dalekovode visine 40-50m kroz Durmitor i kanjon reke Tare, značajno ugroziti jedan od najvažnijih kriterijuma zbog kojeg je ovo područje proglašeno Uneskovom prirodnom baštinom”.

    Trasa dalekovoda na dva mesta prekida mapu Emerald zone NP “Lovćen”, vidi se iz elaborata za dalekovod “Lastva - Čevo” iz novembra 2014. godine koji je CIN-CG dobio po Zakonu o slobodnom pristupu informacijama. Elaborat je radio biro “Medix” Ljiljane Vuksanović za potrebe CGES.

    I biolog Vuk Iković, predstavnik organizacije KOD, ističe kako je vidljivo da je dalekovod uzrokovao gubitak vizuelnog identiteta Lovćena, narušavajući, pored pejzažne, i biološku vrednost parka.

    Iz KOD-a smatraju da se, ukoliko se nisu mogli zaobići nacionalni parkovi, trebalo odlučiti za podzemni kabl. To ne bi bio izuzetak, jer je oko 5,5 kilometara podzemnog kabla postavljeno od jadranske obale do konvertorske stanice u Lastvi.

    “Možda bi neka druga država imala opravdanje da ne koristi podzemni kabl, ali ne i Crna Gora - jer smo Ustavom definisani kao ekološka država. Naša država treba da bude puna šuma, a ne premrežena kablovima, gajtanima i cevima”, kazao je Iković za CIN-CG. Iz CGES su rekli za CIN-CG da je razmotrena i opcija polaganja podzemnih kablova u kombinaciji sa nadzemnim dalekovodom, ali da se takvo rešenje “pored toga što može da unese smetnje, odnosno značajne probleme u rad prenosnog sistema, izbegava i u međunarodnoj praksi”.

    “Takav način gradnje dalekovoda bio bi i ekonomski neisplativ, naročito imajući u vidu konfiguraciju terena, odnosno planinsku topografiju i šume, gde bi radovi na polaganju podzemnog kabla bili daleko kompleksniji, obimniji, praćeni miniranjem terena, što bi uslovilo i mnogo veći uticaj na životnu sredinu i društvo u celini”, tvrde iz CGES.

    Tokom izbora koridora, kako ističu iz CGES u odgovorima na pitanja CIN-CG, vodilo se računa da se zaobiđu zaštićena područja, izbegne fragmentacija nacionalnih parkova, kao i da se u što većoj meri koriste trase postojećih dalekovoda od 110 kilovolti.

    U dokumentu EBRD-a stoji da je trasa dalekovoda na pojedinim delovima NP “Lovćen” širine i do 100 metara.

    Iković ističe da se štetne posledice najčešće javljaju “na udaljenosti kilometar od same trase”. On kaže da provlačenje dalekovoda ili puta onemogućava delu životinja da dođu do hranilišta ili prostora za razmnožavanje. Da bi pojedine vrste prešle iz jednog u drugi deo šume moraju biti izložene suncu, što će “za mnoge od njih biti smrtonosno”. Ali, koje će biti posledice - nije jasno, jer u elaboratu o proceni uticaja na životnu sredinu za dalekovod Čevo-Pljevlja, ističe Iković, piše da ona nije detaljno istražena.

    Durmitor, Crna Gora
    © Flickr / Nick Savchenko
    Nacionalni parkovi imaju i važnu turističku dimenziju...

    “Ukoliko sa velikom pouzdanošću ne znate u kakvom je stanju priroda, onda ne možete ni znati kako će jedan dalekovod uticati na životinjski svet i koje mere bi trebalo propisati za smanjenje negativnog uticaja. Lekar vam ne može propisati ljekove prije nego što uspostavi dijagnozu”, upozorava Iković. Pojedine šumske vrste koje su aktivne tokom obdanice moraju da pređu brisani prostor i da budu direktno izložene suncu. Ovo je kobno za vrste koje brzo gube vodu, kao što su vodozemci.

    Iković ističe da su, na primer, daždevnjaci na listi zaštićenih životinja Crne Gore i visoko su osetljivi na promene temperature.

    “Ukoliko brisani prostor prođe kroz reproduktivni centar populacije daždevnjaka (npr., jezerce ili bara), onda će ta vrsta sa tog lokaliteta nestati, jer nema gde da polaže jaja. Slično se dešava ukoliko trasa u vidu barijere sprečava daždevnjake da dođu do lokve”, kazao je sagovornik CIN-CG-a. Dalekovod nije trasiran najbezbolnijim putem po prirodu već je, prema mišljenju Ikovića, projektovan “po sitnosopstveničkim interesima”.

    On podseća da nacionalnih parkovi, osim prirodnog bogatstva, imaju i snažnu turističku dimenziju.

    Neophodan dalji monitoring

    Prema zvaničnim podacima, svih pet prošle godine posetilo je 600.000 osoba, najviše Durmitor.

    I ornitolog Bojan Zeković iz Centra za proučavanje ptica (CZIP) kaže za CIN-CG da dodatno brine to što je “prostor Jezerske površi na Durmitoru, posebno oko Bara Žugića, važan za migraciju grabljivica, koje su ujedno i najrizičnija grupa zbog mogućnosti da stradaju od strujnog udara ili sudara sa instalacijama”.

    Zeković kaže da je neophodan dalji monitoring da bi se videlo koje su to vrste i na kojim delovima najugroženije, ali i sugeriše postavljanje ometača i izolatora.

    Portparolka EBRD Sesilija Kalatrava kazala je za CIN-CG da su se prilikom izbora trase dogovorili o “merama sa CGES kako bi se umanjile posljedice u NP, uključujući lokalne analize za postavljanje stubova i tajming za građevinske radove koji su van sezone ugnježdavanja i parenja ptica”.

    Za razliku od ekoloških organizacija “Green Home”, KOD, CZIP i drugih, iz Javnog preduzeća Nacionalni parkovi tvrde za CIN-CG da kompletna trasa dalekovoda ide kroz treću zonu oba parka koja, po Zakonu o zaštiti prirode, podrazumeva da se mogu razvijati naselja i prateća infrastruktura.

    S obzirom da je Terna, umesto podmorskog kabla od 1200 MW postavila upola manji, ekonomista Dejan Mijović smatra da postojeća visoko-naponska prenosna mreža, izgrađena uz podršku Svetske banke 70-ih godina prošlog veka, a koja spaja sve države bivše Jugoslavije, može sasvim kvalitetno da servisira svu trgovinu električnom energijom Crne Gore i njenih suseda sa Italijom.

    “Investicija CGES-a u gradnju trafo-stanice ‘Lastva’ i njeno povezivanje sa postojećom prenosnom mrežom bila je racionalna i opravdana. Međutim, sasvim nepotrebno se požurilo sa gradnjom novog dalekovoda do Pljevalja i uništavanjem nacionalnih parkova nakon što je italijanska Terna odustala od polaganja druge žile kabla od 600MW, i to bez ikakve garancije da će to uraditi u doglednom roku. Stoga bi za CGES i Crnu Goru bilo najracionalnije da se odmah prekine dalja gradnja dalekovoda i korišćenje nepotrošenog dela zajma EBRD.

    Čak i da se italijanski partner u međuvremenu predomisli, treba razmontirati deo dalekovoda koji je potpuno devastirao naše najljepše prirodne predele i ugrozio opstanak lokalnog stanovništva, jer ih je učinio nepodobnim za razvoj ruralnog turizma. U svakom slučaju, potrebno je uraditi detaljnu kost-benefit analizu alternativnih opcija gradnje, tj. mogućnosti zaobilaženja ili polaganja podzemnog kabla kroz najosetljivije predele, jer to nikad nije propisno učinjeno. Ubeđen sam da bi takva analiza pokazala da postoji rešenje čije bi koristi za društvo bile znatno veće od nešto uvećanih troškova gradnje”, ocenio je Mijović u razgovoru za CIN-CG.

    Projekat posebno ugrožava ptice grabljivice...

    On podseća da je polazni motiv Terni bio da omogući uvoz jevtine električne energije iz regiona, jer se mogla plasirati po višim cenama u Italiji. Računali su na veliki uvoz iz postojećih i novoizgrađenih proizvodnih kapaciteta u regionu, ne samo zelene energije, za što je bio potreban kabl od 1.200 MW.

    “Odustali su kad su uvideli da se dešava obrnuto, da se u Italiji grade mnogobrojne, tržišno konkurentne elektrane (koje mogu preživeti bez subvencija države) na bazi vetra i sunca, dok Crna Gora i ostale zemlje regiona ne realizuju planirane investicije u preskupe i neisplative termoelektrane i hidroelektrane”, kazao je Mijović.

    Terna nije odgovorila na pitanja CIN-CG-a, da li se i kada očekuje postavljanje drugog podmorskog kabla, a iz CGES-a su rekli da je to “prvenstveno vezano za buduće potrebe tržišta električne energije kako na Balkanskom poluostrvu, tako i na Apeninskom”.

    Pozivajući se na izvršnog direktra Terne Luiđija Ferarisa, italijanski mediji su objavili da se druga žila može očekivati tek 2026-2027.

    Iz CGES-a su ranije kazali za CIN-CG da se sa radovima na izgradnji dalekovoda kroz NP “Durmitor” još nije počelo, osim pripreme za seču šume na pristupnim putevima i trasi dalekovoda na teritoriji Žabljaka. Pandemija kovid-19 je, ističu, delimično usporila radove, ali će pokušati da završe na vreme.

    “Planom je predviđeno da se radovi na izgradnji DV Čevo-Pljevlja završe do kraja 2021. godine”, stoji u odgovoru CGES-a.

    Ukupan budžet projekta dalekovoda je oko 106 miliona evra. Zaključno sa 2019, potrošeno je više od 95 miliona evra. Izgradnja sekcije Lastva-Čevo iznosila je oko 31, dok je za deo Čevo-Pljevlja opredeljeno oko 40 miliona evra.

    Tagovi:
    Crna Gora, nacionalni park, dalekovod, projekat
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga