22:56 14 April 2021
Slušajte Sputnik
    Region
    Preuzmite kraći link
    Piše
    0 1332
    Pratite nas

    Dejtonski sporazum sa aneksima je realni maksimum koji se mogao postići u BiH. Neki novi i bolji sporazum, koji bi prihvatile sve tri strane, ne samo da nije ponuđen nego niko nema ni ideju kako bi izgledao. Štaviše, ni onaj stari danas ne bi hteli svi ponovo da potpišu.

    Ovo je odgovor profesora političkih nauka dr Nenada Kecmanovića, kako kaže, američkim jastrebovima koji zagovaraju izmenu ili čak ukidanje Dejtonskog sporazuma bez saglasnosti tri naroda u ovoj državi.

    Šta je ponuđeno umesto Dejtona?

    „Centar zapadne moći nije napravio unitarnu BiH ni kada je bio jedina supersila, a globalni odnos snaga se u međuvremenu znatno promenio i aktivni političari, koji donose odluke, moraju da vode računa o novoj realnosti. Šta uopšte znači nametnuti? Upotrebu vojne sile ili političkih pritisaka? Sila bi izazvala kontrasilu, a to znači rat, bez obzira na odnos snaga, kaže naš sagovornik.

    Ovome dodaje da ne vjeruje da bi Evropa bila spremna da podrži tako nešto u svome dvorištu, sa novim talasima izbeglica i humanitarnom katastrofom.

    „A i Rusija i Kina ne bi to posmatrale skrštenih ruku. Što se pak tiče političkih pritisaka , to ne bi bilo ništa novo, pritisci politički, ekonomski, medijski, kulturni su već na delu, ali i to ima bumerang efekat “, naglašava naš sagovornik.

    Opasne ideje koje bi mogle da se preliju

    Svaka rasprava o promeni Dejtona, smatra Kecmanović, završila bi se rečima: „spasavaj ga da ne bude još gore“.

    „Preglasavanje, majorizaciju i pokušaj dominacije već smo imali početkom devedesetih i rezultat je bio građanski rat, teritorijalno-etnička homogenizacija, produbljivanje ionako verski i nacionalno duboko podeljenog društva. Kasnije intervencije u  Dejtonski sporazum bile su kontraproduktivne:  zbijanje unutrašnjih redova na sve tri strane i sve veća uzajamna antagonizacija – svak protiv svakog ili naizmenično 2:1.  Politička atmosfera je gora nego uoči i neposredno nakon rata, a sve to nakon četvrt veka „blagotvornog“ protektorata visokog predstavnika,“ mišljenja je naš sagovornik.

    Ovakve ideje su po njegovom mišljenju veoma opasne, zato što mogu izazvati nove političke pa i oružane sukobe koji bi se neminovno prelili na Srbiju i Hrvatsku, onda i na čitav region, a možda i daleko i šire jer bi mnogi akteri u svetu zauzeli svoju stranu u bosanskom konfliktu.

    Atak na mir i stabilnost na Balkanu

    „Voleo bih da preterujem ako kažem da onaj ko dira u Dejtonski sporazum možda priželjkuje Treći svetski rat. Ne bi bilo prvi put da Sarajevo postane detonator takvog rata.  U najmanju ruku to je ozbiljan atak „na mir i stabilnost u regionu“ u što se svi zaklinju,“ zaključuje dr Kecmanović.

    Zlatko Dizdarević profesor Ustavnog prava i bivši diplomata iz Bosne i Hercegovine napominje da BiH živi potpunu državotvornu histeriju koja ne može da opstane još dugo.

    „Dejton je sam po sebu u samom startu napravljen tako da država koja treba da funkcioniše ne može da funkcioniše. Asimetrično je napravljena Federacija, nije celina kao Republika Srpska. RS nema kantone, Federacija ima. Svih 10 kantona ima svoj ustav sa svim prerogativima izvršne, sudske i zakonodavnu vlast. Plus dva ustava: entiteta i Ustav države, Ukupno 14 ustava što nema ni jedna država na svetu“, objašnjava Dizdarević.

    Kao alternativu, naš sagovornik, vidi u jačanju snaga u BiH koje nisu ideološki i nacionalno zatucane i koje mogu da shvate da mi ne možemo drugačije, nego zajedno.

    Dejton je mogo da bude savršen...

     „Dejton je mogao da bude najsavršeniji ali je ostavljen snagama koje su i razbile SFRJ. Ne očekujem od Amerike neke radikalne poteze već šminker-ske na temeljima postojećeg Dejtona, koje treba da smire situaciju na temu nacionalizma. Kao što ne verujem ni da su oni spremni da ulaze u radikalno rekomponovanje Dejtona,“ kaže on.

    Ne slažem se sa entitetima, ali se ne slažem ni sa radikalnim potezima kao što je ukidanja RS ili uvođenje trećeg entiteta ili davanje posebnih prava Bošnjacima, kao najbrojnijem narodu.

    „Isto tako je nerealno da ostane situacija u kojoj Milorad Dodik svakih 15 dana preti otcepljenjem, ne priznaje zastavu BiH, Čović svaki dan priča o nejednakopravnosti Hrvata... Takođe floskula koja nije moguća je - centralizacija. I unutar Bošnjačkog korpusa postoji jaka linija koja sanja islamska državu, ali to je lukavo, jer kažu; evo šta ćemo ako oni (RS) izađe iz BiH, nego da napravimo na 28 odsto teritorije našu državu. Neće oni celu BiH. Ta grupacija se naslanja na Tursku, na muslimansku braću i tako dalje i sanjaju svoju državu,“ napominje Dizdarević.

    Ključ BiH u rukama Amerike i Rusije

    Njegov zaključak je da o tome šta će biti sa Dejtonskim sporazumom -  hoće li, ili neće biti raspada države zavisi od velikih sila, koje imaju svoj interes ovde.

    „Amerikanci imaju interes da ojačaju NATO i da uvuku BiH odnosno, ceo Balkan u NATO, a Rusi interes da naprave granicu prema NATO ovde. Kako će se to završiti to zavisi od njih a ne od nas,“ zaključuje naš sagovornik.

    Podsećanja radi, Profesor Univerziteta Džon Hopkins, Danijel Server rekao je veruje da će rekonstrukcija ili „reforma“ Dejtonskog mirovnog sporazuma sigurno biti jedan od zadataka SAD i novoizabranog predsednika Džoa Bajdena. Ova izjava usledila je uoči mini turneje po regionu u vreme obeležavanja 25. godišnjice Dejtonskog mirovnog sporazuma Sergeja Lavrov,ministra spoljnih poslova Ruske Federacije gde je u razgovorima sa zvaničnicima iz Zagreba, Beograda i Republike Srpske zaključeno da Dejtonski sporazum ne treba dirati.

     

    Tagovi:
    izmena, Amerika, garanti Dejtonskog sporazuma, Dejtonski sporazum, Dejton, BiH
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga