21:23 07 Maj 2021
Slušajte Sputnik
    Region
    Preuzmite kraći link
    Piše
    0 13
    Pratite nas

    Proteklu godinu i region će, kao i ostatak sveta, pamtiti po pandemiji virusa korone i smrtonosnoj bolesti koju izaziva. Osim virusa, balkansku 2020. obeležila su i burna politička dešavanja, trag su ostavilii razorni zemljotresi.

    Borba sa virusom korona u regionu je počela sa pojavom prvih slučajeva zaraze krajem februara i početkom marta uvođenjem oštrih mera, prilagođavanjem zdravstva novonastaloj situaciji, nabavkom opreme... Neke od strogih mera i danas su na snazi širom Balkana, a prve vakcine protiv korone stigle su krajem 2020. godine u Srbiju.

    Balkanski izbori

    Tokom 2020. godine održani su izbori u Srbiji, Crnoj Gori, BiH, Hrvatskoj i Severnoj Makedoniji.

    Hrvatska je u 2020. dobila novog predsednika i novu-staru vladu. U drugom krugu predsedničkih izbora u januaru, nekadašnji premijer i kandidat opozicione Socijaldemokratske partije Zoran Milanović pobedio je dotadašnju predsednicu Kolindu Grabar-Kitarović iz vladajuće HDZ. Suprotno očekivanjima, pobeda Milanovića nije donela prednost koaliciji levog centra Restart koju je SDP predvodila na julskim parlamentarnim izborima. Ta koalicija je poražena od HDZ, čiji je lider i dotadašnji premijer Andrej Plenković ponovo formirao vladu uz podršku Samostalne demokratske srpske stranke.

    U Srbiji su 21. juna održani parlamentarni i lokalni izbori na kojima je najveći broj glasova osvojila koalicija okupljena oko vladajuće Srpske napredne stranke.

    Nova Vlada Srbije izabrana je krajem oktobra, a na njenom čelu je ostala premijerka Ana Brnabić.

    Prevremeni parlamentarni izbori u julu su održani u Severnoj Makedoniji. Pobedu na izborima odnela je koalicija premijera Zorana Zaeva. 

    Na parlamentarnim izborima u Crnoj Gori održanim krajem avgusta poražena je, nakon 30 godina vladavine, stranka aktuelnog crnogorskog predsednika Mila Đukanovića. Izbornu pobedu odnele su opozicione liste „Za budućnost Crne Gore“, „Mir je naša nacija“ i „Crno na bijelo“.

    Rezultati izbora slavili su se širom zemlje, a nova Vlada Crne Gore formirana je početkom decembra na čelu sa premijerom Zdravkom Krivokapićem.

    Ovakvom razvoju događaja prethodile su višemesečne litije koje su održavane širom Crne Gore pod parolom „Ne damo svetinje“. Masovne litije prvi put su održane krajem 2019. godine i bile su početak velike borbe protiv spornog Zakona o slobodi veroispovesti kojim je bilo predviđeno oduzimanje imovine SPC širom Crne Gore.

    Fotografija nikšićke litije snimane dronom
    © Foto : Sputnjiku ustupio Marko Kovačević
    Fotografija nikšićke litije snimane dronom

    U Bosni i Hercegovini lokalni izbori su održani 15. novembra i ostaće upamćeni po tome što su kandidati opozicije za načelnike pobedili u većini opština u Sarajevu, a opozicija je odnela pobedu i u trci za mesto gradonačelnika Banjaluke i Bijeljine.

    Vašingtonski sporazum

    Najviši predstavnici Beograda i Prištine 4. septembra su u Beloj kući, u prisustvu predsednika SAD Donalda Trampa, potpisali ekonomski sporazum, čime je učinjen novi korak ka normalizaciji odnosa između Beograda i Prištine.

    Reč je o normalizacija vazdušnog, železničkog i drumskog saobraćaja, mini Šengenu, Gazivodama, širokom dijapazonu industrije....

    Sporazum je okarakterisan kao istorijski, u Beogradu je otvorena kancelarija američke Međunarodne razvojne finansijske korporacije, a Tramp je „zaradio“ nominaciju za Nobelovu nagradu za mir.

    Donald Tramp, Aleksandar Vučić, Avdulah Hoti
    © Tanjug / AP Photo/Evan Vucci
    Donald Tramp, Aleksandar Vučić, Avdulah Hoti

    Rampa EU za Zapadni Balkan

    U redu za ulazak u Evropsku uniju već dugo stoje zemlje Zapadnog Balkana, ali u 2020. nisu se pomerile ni korak.

    O procesu proširenja EU i dalje se aktivno govori i Unija deklarativno ne odustaje od proširenja na Zapadni Balkan, ali u praksi to izgleda drugačije.

    Brisel stalno prebacuje lopticu na zemlje regiona i kaže da nisu pripremljene, a najčešće je reč o vladavini prava i rešavanju bilateralnih pitanja.

    Zapadni Balkan nije bio visoko na listi prioriteta EU, suočene sa brojnim unutrašnjim problemima, i protekle godine i prvi put od uvođenja godišnjih zaključaka o proširenju, zemlje članice EU završile su godinu bez njihovog usvajanja. 

    Zaključci zemalja članica EU o proširenju i stabilizaciji i pridruživanju Zapadnog Balkana najpre su bili blokirani zbog bugarskog veta na pregovarački okvir sa Severnom Makedonijom. 

    Bugarska je tom prilikom iznela niz zamerki na račun istorijskog i kulturnog identiteta Makedonaca.

    Spor Bugarske i Severne Makedonije ozbiljna je prepreka Makedoncima da počnu pregovore sa EU. 

    Bugarska smatra da pregovori sa Skopljem ne smeju da počnu pre nego što budu rešena pitanja vezana za nacionalni identitet Makedonaca, ali i nekoliko istorijskih ličnosti, poput makedonskog nacionalnog heroja Goce Delčeva. Bugarska, takođe, prebacuje Severnoj Makedoniji što "slavi lik i delo" Josipa Broza Tita, navodeći da zemlja koja "želi u EU ne može da slavi jednog od najmračnijih diktatora".

    Udar na Dejtonski sporazum

    U godini u kojoj je obeleženo dve i po decenije od potpisivanja Dejtonskog sporazuma čuli su se sve glasniji povici da taj sporazum treba pregaziti.

    Novoizabrani američki predsednik Džo Bajden saopštio je da je Dejtonski mirovni sporazum doneo mir BiH, ali da „nije dovršen rad na promovisanju pravde, pomirenja i funkcionalne multietničke BiH“.

    Bajden je naveo da je 25 godina od potpisivanja Dejtonskog sporazuma prilika za sve strane da razmisle o mogućnosti za svetliju budućnost i da se posvete, kako kaže, teškim, ali neophodnim koracima izgradnje u potpunosti funkcionalne BiH za sve građane. 

    Još ozbiljniji atak na mir i stabilnost u regionu došao je iz Komiteta za spoljne poslove Predstavničkog doma Kongresa SAD kada su profesor univerziteta „Džon Hopkins“ Danijel Server i stručnjak za balkanska pitanja Januš Bugajski iznoseći preporuke za novu američku administraciju rekli da Dejtonski sporazum više nije dovoljan i da je potrebno udruženo delovanje EU i SAD kako bi se održala celovitost BiH.

    Uporedo sa ovim izjavama, američki Senat usvojio je rezoluciju u kojoj je, između ostalog, navedeno da su u vreme rata na teritoriji Bosne i Hercegovine počinjena etnička čišćenja i da su korišćeni koncentracioni logori kao sredstvo rata protiv muškaraca, žena i dece bosanskih muslimana.

    Ostavka Tačija i procesi u Hagu

    Godinu za nama obeležila je i ostavka predsednika privremenih institucija u Prištini Hašima Tačija zbog optužnice koja je protiv njega i grupe nekadašnjih pripadnika takozvane Oslobodilačke vojske Kosova podneta u Specijalizovanom tužilaštvu u Hagu.

    Tači je ostavku podneo 5. novembra i potom otputovao u Hag. Osim njega, za zločine tokom rata na teritoriji Kosova i Metohije krajem 1990-ih godina optuženi su Kadri Veselji, Redžep Seljimi, Jakup Krasnići. Svi su se pred sudom u Hagu izjasnili da nisu krivi.

    Specijalno tužilaštvo u Hagu je 24. juna podiglo optužnice protiv deset kosovskih zvaničnika.

    Razorni zemljotresi

    Hrvatsku je tokom 2020. pogodilo nekoliko razornih zemljotresa i više od 1.000 slabijih potresa.

    Zagreb i okolinu je 22. marta pogodio zemljotres jačine 5,5 stepeni po Rihteru, nešto kasnije i drugi, jačine 4,8 po Rihteru, a potom i niz naknadnih, slabijih. Smrtno je stradala jedna devočica, a povređeno je 27 osoba, od kojih 17 teže. Najviše je nastradao strogi centar Zagreba i područje Markuševca, gde je i bio epicentar potresa. Oštećene su brojne stambene zgrade, kuće, bolnice, škole, muzeji, verski objekti, ali i automobili na koje su padali delovi fasada i krovova.

    Pred sam kraj godine nakon više potresa prethodnih dana, 29. decembra snažan zemljotres jačine 6,2 stepena po Rihteru srušio je više od polovine hrvatskog grada Petrinje. U zemljotresu je poginulo sedmoro ljudi, a na desetine je povređeno.

    Epicentar je bio 47 kilometara jugoistočno od Zagreba, odnosno 3 kilometra od Petrinje.

    Potres se osetio i u Srbiji, Bih, Mađarskoj, Sloveniji, Italiji...

    Zemljotres u Hrvatskoj
    © AP Photo
    Zemljotres u Hrvatskoj

    Velika materijalna šteta, osim u Petrinji, načinjena je i u drugim hrvatskim gradovima.

    Tagovi:
    Kosovo, Izbori2020, izbori, zemljotresi, zemljotres, Crna Gora, Bosna i Hercegovina, Republika Severna Makedonija, Balkan, Hrvatska, Srbija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga