14:14 22 April 2021
Slušajte Sputnik
    Region
    Preuzmite kraći link
    Piše
    4364
    Pratite nas

    Kristijan Šmit, verovatni naslednik Valentina Incka na mestu visokog predstavnika u BiH, bivši je ministar, poslanik Bundestaga, osoba koja ne upada u oči, „odani vojnik“ i koalicioni partner nemačke kancelare Angele Merkel i odličan poznavalac prilika na Balkanu.

    Ovo je ukratko radna biografija Inckovog naslednika, prema rečima Nenada Radičevića, spoljnopolitičkog komentatora i dopisnika Javnog servisa iz Nemačke.

    Vojnik iz senke Angele Merkel

    Valentin Incko je krajem prošle godine najavio da odlazi sa mesta visokog predstavnika, rekavši da se može očekivati jače angažovanje međunarodne zajednice na sređivanju stanja u toj zemlji, a da će posebnu ulogu u tome imati Nemačka. U medijima se vrlo brzo pojavilo ime Kristijana Šmita kao mogućeg kandidata za Inckovog naslednika.

    „Ne može se reći za Šmita da je jedno od poznatijih imena unutar Nemačke, ali nije ni skroz nepoznat. Pripada demohrišćanskom bloku, zapravo sestrinskoj stranci CDU u Bavarskoj, Hrišćansko-socijalnoj uniji (CSU). Od 1990. je član Bundestaga biran na direktnim izborima u Bavarskoj i u tom smislu može se reći da tu ima jaku biračku bazu, koja ga i dovodi uvek do poslaničkog mesta u nemačkom parlamentu“, objašnjava Nenad Radičević.

    Prema rečima našeg sagovornika, Šmit je značajniju karijeru napravio u vreme Angele Merkel, mnogo pre nego što je u njenom trećem mandatu postao ministar za poljoprivredu.

    Nemačka kancelarka Angela Merkel i Kristijan Šmit, budući prvi čovek Kancelarije OHR u BiH
    Nemačka kancelarka Angela Merkel i Kristijan Šmit, budući prvi čovek Kancelarije OHR u BiH

    „Dugo je bio parlamentarac, pa državni sekretar za odbranu, tako da je u tom smislu veoma dobro povezan u okviru demohrišćanskih krugova. Očigledno je da je kao srednje rangirani političar bio pogodan za Angelu Merkel za neke misije koje su bile veoma osetljive, a koje su između ostalog bile i u BiH“, navodi Radičević. 

    Šmitova probna misija u BiH

    Jedna od takvih misija bila je, podseća naš sagovornik, i u periodu kada je RS odbila da potpiše SSP, 2016. godine, zbog štete koju je taj sporazum nanosio poljoprivredi tog regiona, a u kojoj je Šmit intervenisao i u direktnom razgovoru sa Miloradom Dodikom taj problem vrlo brzo rešio.

    „U tom smislu je on vrlo dobro upoznat sa regionom. Vrlo dobro je upoznat sa dešavanjima u Hrvatskoj, ali i u Srbiji. Iako nije u poslednje tri-četiri godine ministar, kao poslanik u Bundestagu bavi se spoljnopolitičkim temama u Odboru za spoljnu politiku i jedan je od malobrojnih poslanika u Bundestagu koji zna dosta o Balkanu, budući da se broj onih koji su specijalizovani za Balkan dramatično smanjio u proteklom periodu“, napominje naš sagovornik.

    On takođe ističe da se Šmitov izbor za mesto visokog predsednika u BiH nije desio naprečac, već se o tome vode razgovori još od oktobra prošle godine.

    Kontakti sa Amerikom, Hrvatskom...

    „Angela Merkel i krug njenih najbližih saradnika su o ovome razgovarali od trenutaka kada je bilo jasno da će Džo Bajden biti novi predsednik Amerike, što ukazuje na to da Berlin želi da ima uticaj na BiH, koju savim sigurno vidi kao potencijalno ranjivo područje, gde bi moglo da dođe do nestabilnosti“, zapaža Radičević.

    Što se tiče Šmitovih kontakata sa Amerikom, naš sagovornik iz Nemačke kaže da je u ime Hrišćanske socijalne unije bio taj koji je organizovao kontakte CDU sa Amerikancima, ali i sa drugim državama, poput Velike Britanije, Izraela, Hrvatske, što ga čini vrlo dobro upućenim u sve odnose, posebno u Hrvatskoj.

    „Ne bi se moglo reći da bi njegov izbor bio nešto što bi bilo protiv američkih interesa. S druge strane, ponajmanje bi se moglo reći ono što se pojavljivalo po balkanskim medijima, da je njegov izbor neki ustupak Nemačke Rusiji“, konstatuje Radičević.

    Politika prema RS će ostati ista

    Kad je reč o stilu rada Kristijana Šmita, Radičević kaže da kandidat za Inckovog naslednika nije političar koji je grub u istupima, već nastoji da diplomatski reši nesuglasice, što, kako ističe, ne znači da će biti blag. S druge strane, i iz njegovog stava da Kosovo ne može da bude druga Republika Srpska, može se nazreti šta misli o, kako se u Nemačkoj smatra, prevelikoj samostalnosti RS. 

    Profesor dr Stevica Deđanski veruje da dolazak Šmita na mesto visokog predstavnika neće doneti značajniju promenu politike prema BiH. Jedino čemu možemo da se nadamo, dodaje on, jeste da neće biti lično ostrašćen kao Valentin Incko.

    „Kod Incka se to pretvorilo u to da prati politiku zapadnih sila, koje žele da od BiH naprave unitarnu državu, ali je u to bila i umešana njegova lična netrpeljivost prema srpskom narodu i Miloradu Dodiku. Dolaskom Šmita mislim da to neće biti toliko bitno, ali promenu zapadne politike ne možemo da očekujemo“, smatra on.

    Pravnik, advokat, političar...

    U biografiji Šmita stoji da je po zanimanju pravnik i advokat. U vreme dok je bio državni parlamentarni sekretar u Ministarstvu odbrane, postao je prepoznatljiv po svom zagovaranju NATO članstva Hrvatske. Od 2014. do 2018. bio je savezni ministar za poljoprivredu.

    Sa Bosnom i Hercegovinom ima više veza, od kojih je jedna, sasvim sigurno, preko njegovih dobrih odnosa sa Hrvatskom i CSU sestrinskom strankom.

    Treba pomenuti i Šmitov dolazak u BiH u novembru 2019. godine, kada je predvodio delegaciju poslatu od strane kancelarke Angele Merkel, u kojoj je bio i bivši visoki predstavnik Kristijan Švarc Šiling, koji je i inicirao dolazak delegacije, a vezano za pokušaj da se vidi kako Nemačka može pomoći BiH oko migrantske krize. Jedan od uslova delegacije za pomoć Nemačke je bilo i razmeštanje migranata širom BiH. S obzirom da se to nije dogodilo, delegacija nije dolazila u ponovne posete.

    Tagovi:
    smena, Valentin Incko, ohr, Angela Merkel
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga