11:35 18 April 2021
Slušajte Sputnik
    Region
    Preuzmite kraći link
    72676
    Pratite nas

    Crnogorski ministar pravde, ljuskih i manjinskih prava Vladimir Leposavić oglasio se danas i poručio da neće podneti ostavku i da on nije negirao zločin genocida u Srebrenici.

    U petak je Leposavić u Skupštini Crne Gore kazao da je spreman da prizna da je u Srebrenici učinjen zločin genocida kad se to i nedvosmisleno utvrdi, a osporio je i legitimnost suda u Hagu.

    Izjavu Leposavića dostavljenu medijima prenosimo u celini.

    Ako postoji neko kome nije bilo jasno sa kojim ciljem mi je iz bivšeg režima postavljeno pitanje da li priznajem zločin genocida u Srebrenici, dokaz može naći u monstruoznoj i opasnoj kampanji o tome da sam relativizovao, zatim da sam navodno negirao zločin genocida, pa i u opasnim podvalama da sam negirao da se uopšte desio zločin.

    Ništa od navedenog nije istina. Ono što sam rekao i što želim da ponovim, i to prevashodno zbog osećanja svojih sugrađana Muslimana i Bošnjaka, jeste da ni lično ni kao javni funkcioner nisam negirao zločin genocida u Srebrenici. U odgovoru na poslaničko pitanje sam takođe jasno naglasio da ne osporavam pravnu obaveznost odluka međunarodnih organizacija i sudova.

    Pitanje da lično priznam zločin genocida, i pored toga što ga nikada nisam negirao, ne zaslužuje, da se na njega uopšte odgovori. Takvim pitanjima se šikanira narod koji je takođe žrtva, a sa kojim navodno želi da se postigne pomirenje. Svaki pravnik i iole obrazovan čovek zna da priznati krivično delo, pogotovo genocid, može samo njegov učinilac.

    Tražiti od bilo kog lica, pa i ministra, da prizna krivično delo u kom nije, niti je mogao učestvovati, predstavlja samo zlu nameru. Odgovornost za krivična dela uvek je individualna. Pošto je poznato da pojedinac, od kog se traži ovakvo priznanje, nije ni mogao biti učesnik zlodela, onda je jasno da se time želi kolektivizovati krivica, što je samo povod za nove sukobe i njihovo stalno održavanje u životu, da bi se, u konačnom, kao što je to i do sada činjeno, iz istih sukoba profitiralo. Tražiti, dakle, od svakog živog čoveka i javnog funkcionera da prizna zločin koji nije učinio, ne dozvoljavajući mu da govori o patnjama svog ili drugog naroda i, uz sve to, navoditi kako to nema za cilj nametanje kolektivne odgovornosti, najveće je licemerje.

    To je ujedno i najsigurniji put da se narodi, koji jednako pate, i zauvek udalje i od šanse da se pomire.

    Reč je o slučaju povodom kog još uvek traju i mogu biti vođeni novi sudski postupci. Budući da je u nekim od tih postupaka kao dokaz korišćena i epska poezija pisca iz 19. veka, razumljivo je da ministar pravde u ekspertskoj vladi ne može sebi dozvoliti toliku neodgovornost da daje bezuslovna priznanja o događajima iz ovih postupaka.

    Sedište Međunarodnog krivičnog tribunala za bivšu Jugoslaviju u Hagu
    © AP Photo
    Budući da Haški tribunal za bivšu Jugoslaviju nije uspeo da stvori uslove za pomirenje naroda, ostavljeno nam je da sami nađemo put do razumevanja i punog poštovanja.

    Budući da Haški tribunal za bivšu Jugoslaviju nije uspeo da stvori uslove za pomirenje naroda, ostavljeno nam je da sami nađemo put do razumevanja i punog poštovanja. Sa istinskom željom da se pomirenje desi, naglasio sam da to ne može biti put međusobnog optuživanja i ignorisanja patnji onih sa kojima se pomirenje traži. Taj stav sam izneo u najboljoj veri, prema ličnoj savesti i u skladu sa sopstvenim profesionalnim znanjem, baš zato što sam ministar pravde i ljudskih prava svih, a ne samo jednih ili samo drugih.

    Izvrtanje mojih reči i manipulisanje njima, dokazuje jedino nameru onih koji to čine. Jedni su dokazali da uporno ignorišu pravo na jednakost, čak i za žrtve, drugi pokušavaju da sakriju kriminalnu prošlost, a treći su postratni profiteri. Sve ih spaja to da nisu doprineli pomirenju naroda. Zato je danas svima jasno da oni ne traže moju ostavku zbog crnogorskih Bošnjaka i Muslimana, nego zbog crnogorskog kriminala. Zbog toga je od mene neće ni dobiti. Pre dolaska na funkciju, javno sam istupao i branio prava svih nacionalnih i verskih zajednica od govora mržnje i diskriminacije, što ću činiti i ubuduće.

    Novoj Vladi Crne Gore, i meni kao njenom članu, ostavljeno je da se borimo za oporavak opljačkanog i zavađenog crnogorskog društva, koje je dovedeno na ivicu moralnog posrnuća. Tako, nakon 20 godina, priznanje za ratne zločine od ministra pravde traže oni koji su, po sopstvenom i po priznanju drugih, učestvovali u istim. Iako sam stavove, izneo bez namere da negiram ili umanjim obim i posledice masakra u Srebrenici, žao mi je što to nisam učinio na način da nijedan moj sugrađanin islamske veroispovesti ne bude povređen. Nastaviću da se borim za ono u šta verujem – da se svaki život i svačija patnja uvažavaju jednako, kako ničije žrtve ne bi bile uzaludne, već postale večno sećanje i upozorenje da niko više na ovim prostorima ne bude proganjan na verskoj ili nacionalnoj osnovi.

    Pročitajte još:

    Tagovi:
    genocid, Srebrenica, ministar, Crna Gora
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga