03:36 11 April 2021
Slušajte Sputnik
    Region
    Preuzmite kraći link
    Piše ,
    0 110
    Pratite nas

    Državom vladaju ljudi iz senke, „Turski tok“, „beogradsko poreklo“ makedonske nacije, ruska vakcina — ovo je samo nekoliko tema oko kojih su bugarske političke stranke ukrštale koplja poslednjih godina. Odgovor na pitanje čija je argumentacija bila ubedljivija, birači će uskoro dati.

    U Bugarskoj će se 4. aprila održati parlamentarni izbori na kojima će glasači izraziti svoj stav prema političkim i korupcijskim skandalima koji su potresli zemlju 2019. i 2020. godine.

    Kakvi događaji bi mogli da utiču na položaj vladajuće koalicije koju predvodi stranka „Građani za evropski razvoj Bugarske“ (GERB) na čelu sa premijerom Bojkom Borisovim?

    Tajanstvena žena i paketi evra

    U junu su mediji objavili fotografije iz premijerove spavaće sobe u čijem se noćnom ormariću moglo videti oružje, paketi evra i zlatne poluge. Kasnije je Borisov objasnio da mu je sve ove predmete podmetnula neka žena dok on nije bio u sobi.

    Predsednik Rumen Radev rekao je da EU želi da evropska sredstva idu građanima, a ne u noćni ormarić premijera, a Bugarska socijalistička partija (BSP) pozvala je Borisova da sam finansira svoju predizbornu kampanju, kad već ima toliko novca.

    Privatni dvorac na javnoj površini

    Početkom jula stanovnici Burgasa na Crnom moru počeli su da se žale da ne mogu da stignu do plaže u parku „Rosenec“ gde se nalazi „dvorac“ Ahmeda Dogana, osnivača i bivšeg predsednika proturske stranke „Pokret za prava i slobodu“ (DPS). Zgrada je podignuta na javnoj površini, a čuvaju je vladine službe.

    Bivši ministar pravde Hristo Ivanov je stigao do mesta čamcem i pokušao da izađe na obalu u parku, ali mu stražari to nisu dozvolili, objašnjavajući da je u pitanju privatno vlasništvo. Političar je napisao žalbu policiji.

    Prema rečima Ivanova, ovaj incident je pokazao kako se „zauzima teritorija Bugarske i kako se zauzima država“.

    Incident je izazvao ozbiljan odjek: šef Nacionalne garde je dao otkaz, a u Burgasu su se održali protesti.

    Neuspela ostavka Borisova

    Tužilaštvo je 9. jula došlo u administraciju predsednika Rumena Radeva radi pretresa, a dva zvaničnika administracije su uhapšena zbog sumnje da su odala državnu tajnu. U Bugarskoj su počeli protesti u znak podrške i predsedniku i vladi. Predsednik Rumen Radev je više puta kabinet ministara i glavnog tužioca nazivao „mafijom“ i zahtevao njihovu ostavku. 

    Kao odgovor na nezadovoljstvo stanovništva, premijer Borisov je predložio nacrt novog ustava, koji je pripremila njegova stranka GERB. Šef države je rekao da premijer svojim ponašanjem omalovažava narod i zatražio je prevremene parlamentarne izbore.

    Bojko Borisov
    © Sputnik / Alekseй Vitvickiй
    Ni novi ustav, ni ostavka: Bojko Borisov

    Međutim, do toga nije došlo: premijer je rekao da mafija pokušava da sruši vladu, pa stoga on neće podneti ostavku.

    U novembru je bugarski parlament odbacio predlog GERB-a za sazivanje Velike nacionale skupštine sa 400 poslanika radi glasanja o nacrtu novog ustava. Ranije je premijer obećao da će podneti ostavku istog dana se sazove sastanak, tako da je na kraju Borisov zadržao svoju fotelju, a glasanja o novom ustavu nije bilo.

    Sporovi oko penzija i ruske vakcine

    Na izborima 4. aprila učestvovaće ukupno 30 partija i političkih udruženja. 

    Glavna borba za poverenje birača tradicionalno se odvija između vladajuće stranke GERB i njenog glavnog protivnika — Bugarske socijalističke partije (BSP) Kornelije Ninove, odnosno između partija koje u parlamentu predstavlja najveći broj poslanika. 

    Od strane socijalista, protiv stranke premijera neprestano se čuju optužbe za nekontrolisanu raspodelu novca stanovništvu, koja je usmerena na osvajanje glasova. Na GERB svaljuju krivicu i za neuspeh kampanje vakcinacije, kao i za nespremnost da preuzme odgovornost i kupi vakcine bez prethodnog odobrenja EU. 

    GERB, zauzvrat, poziva protivnike da ne otvaraju pitanje povećanja isplata penzionerima i zamera socijalistima zbog činjenice da kada je sredinom devedesetih na čelu kabineta ministara bio lider BSP-a Žan Videnov, „penzija je iznosila tri dolara“. Pozive BSP-a za kupovinu kineske ili ruske vakcine, koje Evropska agencija za lekove nije odobrila, vladajuća stranka nazvala je pokušajem sabotaže vakcinacije u Bugarskoj. 

    Treće mesto po broju mandata u aktuelnom parlamentu zauzima proturski „Pokret za prava i slobode“ (DPS), koji protivnici GERB-a optužuju za tajno upravljanje državom.

    Zamerke Skoplju

    Četvrto mesto u parlamentu zauzimaju koalicioni partneri GERB, „Ujedinjene patriote“ čiji su deo VMRO BND, NFSB („Nacionalni front za spas Bugarske“) i Ataka. Najistaknutiji političar u ovom udruženju je lider VMRO BND Krasimir Karakačanov, koji je na poziciji ministra odbrane.

    Pod Karakačanovim Bugarska je kupila nove lovce F-16 i zamenila njima letelice MiG-29, a sada je u procesu pregovora o kupovini novih patrolnih brodova i oklopnih vozila.

    Partija Karakačanova kada je reč o temi tradicionalnih porodičnih vrednosti, insistira na tome da je brak zajednica isključivo između muškarca i žene.

    Međutim, najčešće oštre izjave iz VMRO daju se o susednoj Severnoj Makedoniji — stranka zahteva da Skoplje prestane da prisvaja istoriju Bugarske i prizna da makedonska nacija i jezik potiču od Bugara i bugarskog. U VMRO BND insistiraju na tome da su se Makedonci kao nacija pojavili tek posle 1944. godine i da su im jezik smislili i rasprostranili Kominterna i Jugoslavija.

    Peto mesto zauzimaju poslanici koji nisu deo nijedne poslaničke grupe — među njima ima članova GERB-a, BSP-a, Atake.

    Šesto mesto zauzima poslanička grupa „Volja. Patrioti Bugarske“. Njihov predsedavajući Veselin Mareški poziva birače da ne veruju BSP-u koji „za 30 godina nije ništa učinio sa onima koji pljačkaju Bugarsku“, i zahteva da se odmah obustave sporazumi o modernizaciji vojske. U isto vreme, „Volja“ je lojalna vladi i podržala je nacrt novog ustava koji je predstavio GERB.

    Biznis zavisi od političara i oligarha

    Od nedavno formiranih političkih udruženja, na izborima će učestvovati:

    Partija „Postoji takav narod“ Slavija Trifonova. Po mišljenju predstavnika stranke, u Bugarskoj vlada monopol, pa razvoj biznisa zavisi od političkih i oligarskih krugova. Podsećamo da je Trifonov i ranije aktivno učestvovao u političkom životu zemlje: 2016. godine je na njegovu inicijativu održan referendum, tokom kojeg je predloženo smanjenje iznosa subvencija za stranke i uvođenje većinskog sistema za izbor narodnih poslanika. Da bi amandmani stupili na snagu, nedostajalo je još 12 hiljada glasova; ukupno je u glasanju učestvovalo tri i po miliona birača. 

    Udruženje „Demokratska Bugarska“. Letnji protesti započeti su upravo zahvaljujući njenom lideru Hristo Ivanovu, koji je skrenuo pažnju na „dvorac“ osnivača DPS-a. Ova formacija namerava da zemlju oslobodi od „korupcijskog upravljanja GERB-a, BSP-a i DPS-a“, zalaže se za uvođenje video kontrole nad brojanjem glasačkih listića na izborima i za „adekvatnu finansijsku pomoć“ preduzećima koja su pogođena posledicama pandemije.

    Bojko Borisov — izvršilac tuđe volje

    Koalicija „Bugarska, ustaj!“ („Izpravi se! Mutri vъn!”) čiji se naziv odnosi na pozive predsednika Rumena Radeva, koji se zahtevao ostavku vlade i glavnog tužioca. Predsedavajuća koalicije Maja Manolova smatra da se Bugarskom vlada iza kulisa na čelu sa premijerom Borisovom i TV tajkunom, poslanikom DPS-a Deljanom Pevski koji je 2013. godine predložen za mesto šefa Državne agencije za nacionalnu bezbednost. Zanimljivo je da je Pevskog, kao i vlasnika „dvorca“ i Burgasu Ahmeda Dogana, bivši zamenik DPS-a i bivši ministar poljoprivrede Mehmed Dikme nazivao „upravljačima“ države, napominjući da je Bojko Borisov samo izvršilac njihove volje. 

    Bojko Borisov
    © Sputnik / Alekseй Vitvickiй
    Bojko Borisov

    Stranka bivšeg saveznika Borisova iz GERB-a, Cvetana Cvetanova, koja je formirala svoje udruženje „Republikanci za Bugarsku“, takođe je najavila učešće na izborima. Mnogi članovi GERB-a su se pridružili Cvetanovoj partiji, i sada se vrlo ograđuju od svoji bivših kolega. Republikanci se protive realizaciji projekta „Turski tok“ i nuklearne elektrane „Belene“, u čiju je izgradnju, zajedno sa drugim velikim stranim kompanijama, Rosatom nameravao da investira. Cvetanov je nedavno optužio GERB i za tajne dogovore sa DPS-om.

    Borba za treće mesto

    Anketa agencije „Mediana“ deset dana pre izbora pokazala je da je 27 odsto ispitanika spremno da glasa za GERB , a 23 odsto za BSP. Ali, u poređenju sa rezultatima prethodnih izbora, poverenje u obe stranke je značajno opalo — prošli put GERB je u parlament ušao sa 33,54 odsto glasova, BSP sa 27,93 odsto. Međutim, u najnovijem istraživanju instituta REGO BSP je, naprotiv, ispred premijerove stranke, osvojivši 28,2 odsto glasova ispitanika. GREB ima 25,5 odsto.

    Anketa „Mediane“ pokazuje da u budućem parlamentu treće mesto može zauzeti stranka „Postoji takav narod“ (13,5 odsto), ili DPS (11,3 odsto), zatim „Bugarska, ustaj!“ (6,7 odsto) i „Demokratska Bugarska“ (4,7 odsto). List „Kapital“ navodi, oslanjajući se na podatke sociološke agencije Alpha Research mesec dana pre izbora da je još manja razlika između „Postoji takav narod“ (13,3 odsto) i DPS (12,5 odsto).

    Ukoliko se prognoze potvrde, Bugarska će imati prilično raznovrstan parlament u kojem će biti tri aktuelne parlamentarne stranke.

    Prema anketama, oko polovina birača ili uopšte ne namerava da glasa, ili se dvoumi da li da ide na glasanje. Uz slabu izbornu aktivnost, kako navode novine „Kapital“, moguće je da VMRO-BND ostane u parlamentu. Sada stranka Karakačanova, prema podacima „Mediane“, jedva prelazi određeni prag od 4 odsto, kao i njihovi bivši partneri iz NFSB.

    Ako GERB ne uđe u parlament… 

    Prema rečima zamenika predsednika GERB-a Tomislava Dončeva, stranka neće formirati koaliciju sa DPS-om i, najverovatnije, radije će nastaviti da radi sa svojim bivšim partnerima, odnosno sa VMRO-BND i NFSB. Dončev je sugerisao da je u budućoj vladi moguća opcija „kabineta sa manjinom na čelu“.

    Lider opozicionog pokreta „Postoji takav narod“ Slavi Trifonov najavio je krajem marta da bi njegova stranka mogla da se ujedini sa „Demokratskom Bugarskom“ i „Bugarska, ustaj“ ako uđu u parlament. Prema rečima Trifonova, ova opcija će postati „najmanje zlo“. Kategorično je odbacio koaliciju sa GERB-om, BSP-om i DPS-om. 

    Bugarski parlament
    © AP Photo / Valentina Petrova
    Bugarski parlament

    Najzanimljiviji alternativni scenario je unija BSP-a i DPS-a. Inače, oni su već bili u koaliciji sredinom 2000-ih. Problem je u tome što će se, prema rečima bivšeg zamenika predsednika DPS-a Osmana Oktaja, ova stranka složiti da sarađuje sa socijalistima samo ako GERB uopšte ne uđe u parlament. Imajte na umu da je to čak i teoretski nemoguće.

    Da li opozicija želi promene? 

    Specijalista za ustavno pravo Natalija Kiseljova opisala je trenutni parlament Bugarske kao „džepni“.

    „Tako se naziva jer ga koristite samo kada vam je potreban“, izjavila je ona u intervjuu za Bugarski nacionalni radio.

    Kiseljova je istakla da je tokom sve četiri godine svog rada parlament pokušavao da „sakrije“ premijera, imajući u vidu činjenicu da se Borisov retko pojavljivao pred poslanicima. 

    „Novi ljudi u parlamentu trebalo bi da pokušaju da vrate prestiž koji ovo telo zaslužuje“, zaključila je ona. 

    S druge strane, po mišljenju bugarskog politikologa Antonija Todorova, stranke i udruženja koje učestvuju na izborima trebalo bi pre svega da najave šta oni planiraju da „poprave i počiste“, uzimajući u obzir skandale i proteste protekle dve godine. 

    Opozicija kao da ne želi da se vlada promeni“, istakao je politikolog u uživom prenosu Bugarskog nacionalnog radija.

    Pročitajte još:

     

     

    Tagovi:
    Bojko Borisov, izbori, Bugarska
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga