12:09 17 Januar 2021
Slušajte Sputnik
    Rusija
    Preuzmite kraći link
    0 431
    Pratite nas

    Nikita Hruščov je 1954. godine doneo odluku da preda Krim Ukrajinskoj Sovjetskoj Republici, pravdajući ovu odluku teritorijalnom bliskošću i kompatabilnom ekonomijom. Voljom naroda Krima, 2014. godine raspisan je referendum o statusu poluostrva. Oko 90 odsto je glasalo za povratak u sastav Rusije.

    Krim prvi put postaje deo ruske države nakon rusko-turskog rata 1768–1774. godine. U to vreme u Tavriji se grade dva grada-tvrđave, Semfiropolj i Sevastopolj, razvija se ribolov i industrija soli, vinogradarstvo. Krim je postao najpopularnija banja kako ruske aristokratije, tako i običnih ljudi. Početkom 19. veka ostrvo je činilo 1.400 sela i sedam gradova: Alušta, Kerč, Simferopolj, Feodosija, Sevastopolj, Evpatorija i Jalta.

    Ime Krim potiče iz tatarskog jezika i označava tvrđavu i stene
    © Flickr / Lexis_2k
    Ime Krim potiče iz tatarskog jezika i označava tvrđavu i stene

    Još 1834. godine dominantno stanovništvo na Krimu bili su Tatari, ali je nakon krimskog rata doneta odluka o postepenom raseljavanju.

    Tokom građanskog rata (od Oktobarske revolucije do 1923. godine) vlast na Krimu se menjala između „belih“ i „crvenih“. U novembru 1917. godine bila je proglašena Krimska Narodna Republika, ali je već kroz godinu dana, u januaru 1918, nakon što je na Krimu uspostavljena Sovjetska vlast, ona prestala da postoji. Čitav mart i april 1918. godine Krim je ulazio u sastav RSFSR-a kao Sovjetska Socijalistička Republika Tavrida.

    Uz podršku tatarske milicije i dela „belogardejaca“, nemačka vojska je upala aprila 1918. godine u Republiku i likvidirala sovjetsku vlast. Nekoliko meseci, do novembra te godine, poluostrvo se nalazilo pod nemačkom okupacijom. Nakon toga bila je formirana Krimska pokrajinska vlada, koja je trajala od 15. novembra 1918. godine do 11. aprila 1919. godine.

    Od aprila do juna 1919. godine Krim ponovo ulazi u sastav SSSR-a kao Krimska Sovjetska Socijalistička Republika. Međutim, već od 1. juna 1919. godine do 20. novembra 1919, Krim se našao pod vlašću Oružanih snaga juga Rusije Antona Denikina i Ruske armije barona Petra Vrangela. Crvena armija je 1920. godine zauzela Krim i izvršila masakar na poluostrvu, ubivši oko 120.000 ljudi.

    Krim za vreme SSSR-a

    Nakon građanskog rata na Krimu u kojem su osim „crvenih“ i „belih“ učestvovali i Francuzi i Englezi, sovjetske vlasti su donele radikalnu odluku bez presedana — preseliti krimske Tatare u Sibir, a na njihovo mesto naseliti Ruse. Veliki otadžbinski rat je ozbiljno zaoštrio međunacionalne odnose na Krimu. Zbog saradnje sa nacistima, 1944. godine sa Krima su iseljeni ne samo veliki broj Tatara, već i Nemci, Bugari i Grci.

    Hruščov poklanja Krim Ukrajini

    Nikita Hruščov zajedno sa sovjetskim rukovodstvom 1954. godine doneo je odluku da preda Krim Ukrajinskoj Sovjetskoj Republici, pravdajući ovu odluku teritorijalnom bliskošću, kompatabilnom ekonomijom i tesnim kulturnim vezama između Ukrainske SSR-a i Krimske oblasti.

    Povratak u sastav Rusije

    Voljom naroda Krima, 2014. godine raspisan je bio referendum o statusu poluostrva. Oko 90 odsto izašlih je glasalo za povratak u sastav Rusije. Kao povod je poslužilo nezakoniti državni prevrat i smena vlasti u Ukrajini.

    Krim danas

    Spomenik arhitekture Lastavičje gnezdo
    © Sputnik / Konstantin Chabalov

    Godinu dana nakon ponovnog pripajanja Krima Rusiji, stanovništvo Krima ne kaje se zbog svog izbora, imajući u vidu pozitivne promene i realizaciju novih ambicioznih projekata.

    Prošlo je godinu dana otkako se Krim vratio pod rusku upravu: brza integracija poluostrva u ekonomsko i političko okrilje Rusije donelo je pozitivne promene u životima Krimljana i pred njih postavilo nove važne zadatke.

    Krim je prevazišao mnoge prepreke tranzicionog perioda i postao sastavni deo političkog, društvenog i ekonomskog sistema Rusije. Stanovnici ovog poluostrva, koji su se prošle godine gotovo jednoglasno odlučili za ponovno pripajanje Ruskoj Federaciji, nisu zažalili zbog svog izbora. Poslednja anketa koju je sproveo Ruski centar za ispitivanje javnog mnjenja (VCIOM) pokazala je da bi više od 90 odsto ispitanika podržalo povratak Krima u Rusiju na ponovljenom referendumu. Analitičari naglašavaju da se proces ponovnog pripajanja pokazao uspešnim zahvaljujući entuzijazmu populacije Krima, što je umnogome doprinelo njegovom uspehu.

    Analitičari ne propuštaju da naglase kako se ekonomija Krima postepeno poboljšava: infrastruktura ovog poluostrva, koja je tokom prethodne dve decenije gotovo u potpunosti zapuštena, sada se ponovo gradi; besplatna ekonomska zona koju je Rusija ustanovila na Krimu urodila je plodom, i pored poteškoća izazvanih sankcijama Zapada, kao i neprijateljskim potezima koje su ukrajinske vlasti imale prema poluostrvu. Penzije i plate stanovnika Krima su povećane, dok su se zdravstveni sektor i školstvo na poluostrvu suočili sa krupnim promenama.

    Besplatno zdravstveno osiguranje i povećanje plata

    Ponovno pripajanje Krima Rusiji donelo je određene pozitivne promene u sistemu zdravstvenog osiguranja ovog poluostrva. Pre svega, stanovnici su dobili mogućnost besplatnog zdravstvenog osiguranja, koje je pacijentima sa Krima bilo onemogućeno pod ukrajinskom vlašću. Krimska zamenica premijera Ala Paškunova otkrila je da mnoge starije osobe nisu sebi mogle da priušte odgovarajuću zdravstvenu negu, dok su neki od teže obolelih pacijenata zaista bili osuđeni na propast.

    Danas se situacija znatno popravila, naglasila je Ala Paškunova, ukazujući na činjenicu da stanovnici Krima, uključujući penzionere, trenutno primaju zdravstvene usluge i lekove besplatno. Tokom 2015. godine, vlasti na Krimu će potrošiti preko tri milijarde rubalja (oko 50 miliona dolara) na modernizaciju bolnica, navode zvaničnici.

    Istovremeno, penzije i plate krimskih stanovnika su povećane, pa one umnogome premašuju primanja radnika i penzionera u Ukrajini. Analitičari takođe ističu da se stepen nezaposlenosti na Krimu polako ali sigurno smanjuje.

    Obnova infrastrukture

    Rusija investira u obnovu infrastrukture i građevinarstvo. Većina krimskih odmarališta, putevi, pruge, gasovod zahtevali su rekonstrukciju. Sovjetsko nasleđe i neprocenjivo istorijsko blago poluostrva bili su prepušteni raspadanju i nestajanju pod ukrajinskom vlašću. Do sada je Kremlj obećao da će obnoviti i proširiti infrastrukturu Krima kako bi transformisao region poznat po planinskim pejzažima i suptropskoj klimi u moderno i dobro opremljeno odmaralište.

    Osim toga, rusko rukovodstvo razmatra projekat mosta preko Kerčenskog moreuza koji bi povezao poluostrvo sa ruskim kopnom. Prema nekim procenama, troškovi izgradnje mosta će dostići 3,3 milijarde dolara.

    Nacionalno pitanje

    Nekoliko decenija nacionalno pitanje na Krimu ostalo je nerešeno. Krimski Tatari, zajedno sa drugim nacionalnim manjinama, uključujući Jermene, Grke, Bugare i Nemce, optuženi su 1944. godine za izdaju i proterani su iz svoje otadžbine u centralnu Aziju i oblast Urala. Iako su se mnogi od njih vratili nakon propasti Sovjetskog Saveza, ukrajinske vlasti nisu ih ni reintegrisale niti su im dali ikakav poseban status.

    Kijev je u više navrata bio suočen sa protestima krimskih Tatara zbog nezakonite zaplene njihove zemlje. Nakon pripajanja Krima Ruskoj Federaciji, Vladimir Putin je potpisao dekret o zvaničnoj reintegraciji krimskih Tatara i drugih etničkih manjina na poluostrvu.

    Tatarski jezik postao je jedan od zvaničnih jezika poluostrva a skoro 99 odsto krimskih Tatara je već dobilo ruske pasoše.

    Proba parade za dan Vojno-pomorske flote u Sevastopolju
    © Sputnik / Vasiliй Batanov
    Proba parade za dan Vojno-pomorske flote u Sevastopolju

    Vojno uporište

    Tokom prethodnih godinu dana, Krim je postao vojno uporište Ruske Federacije: Crnomorska flota ukotvljena u Sevastopolju modernizovana je novim brodovima i podmornicama. U skladu sa Odbrambenim planom Ruske Federacije, Crnomorska flota će u 2015. godini dobiti šest fregata iz klase admirala Grigoroviča i šest podmornica iz klase admirala Varšavjanke, kao i još neke brodove i naoružanje, povećavajući borbene kapacitete snaga Ruske mornarice na Krimu.

    Zanimljivo je da se nakon ponovnog pripajanja Krima Rusiji preko devet hiljada nekadašnjih ukrajinskih boraca i oficira, kao i sedam hiljada pripadnika civilnog osoblja stacioniranih na ovom poluostrvu priključilo ruskim vojnim snagama.

    Međunarodno priznanje

    I pored masovne antiruske kampanje koju je Zapad pokrenuo nakon istorijskog referenduma na Krimu, koja je svet pozvala na izolaciju ovog poluostrva i stavljanje Rusije pod sankcije, istaknuti eksperti i političari podržali su pokret za nezavisnost Krima. Pozivajući se na presedan otcepljenja Kosova, ruski i zapadni politički analitičari istakli su da su Krimljani očigledno imali prava da proglase svoju nezavisnost od Ukrajine.

    Drugi eksperti su primetili kako je ruski predsednik Vladimir Putin bio obavezan da odgovori na neprijateljske akcije koje je kijevske hunte koja je napadala stanovništvo koje govori ruski jezik, a podržavale su je Sjedinjene Američke Države.

    Nikola Sarkozi, bivši predsednik Francuske, naglasio je da niko ne može da okrivljuje Krim za otcepljivanje od Ukrajine i pripajanje Rusiji, što je zaštitilo stanovništvo koje govori ruski jezik od ukrajinskih nacionalista.

    Bivši japanski premijer Jukio Hatojama, koji je početkom marta ove godine posetio je Krim, izjavio je da su ga razgovori sa lokalnim stanovništvom ubedili da je referendum istinski odraz njihove volje i dodao da bi više ljudi trebalo da poseti ovo poluostrvo i proceni situaciju sa lica mesta.

    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga