04:03 22 Oktobar 2019
Slušajte Sputnik
    Drugi svetski rat, 1941-1945. Pobednička zastava na Rajhstagu u Berlinu, 2. maj 1945.

    Cećanje na 30 miliona žrtava nacizma (video)

    © Sputnik / Vladimir Grebnev
    Rusija
    Preuzmite kraći link
    Piše
    0 230
    Pratite nas

    U zoru tog davnog letnjeg jutra, pre 74 godine, bez ikakvog upozorenja, nemačka vojska napala je Sovjetski Savez.

    Glavne udarne sile započele su 22. juna 1941. godine operaciju „Barbarosa“ bombardovanjem Kijeva, Rige, Viljnusa, Minska, Bresta, Sevastopolja, ali i mnogo drugih gradova duž zapadne granice Sovjetskog Saveza, kao i železničkih čvorišta, aerodroma, vojnih baza. Artiljerijska vatra je raznosila pogranična utvrđenja, dok je vojska Vermahta prodirala unutar Sovjetskog Saveza.

    Sat i po nakon početka ofanzive, oko šest sati ujutro, tadašnji nemački ambasador u Sovjetskom Savezu Verner fon Šulenberg stigao je u Kremlj da preda notu o objavi rata. Prema dokumentima koji govore o susretu nemačkog ambasadora sa sovjetskim ministrom spoljnih poslova Vjačeslavom Molotovim, navodi se da je Fon Šulenberg vidno bio nesrećan zbog odluke njegove vlade, koja je uprkos sporazumima o prijateljstvu i pomirenju naprasno odlučila da izvrši invaziju na Sovjetski Savez.

    Staljinu, koga je o početku invazije obavestio načelnik Generalštaba maršal Žukov, još oko pola pet ujutru, to nije bilo dovoljno da ga ubedi da su Nemci prekršili sve dogovore i napali sovjetske snage u Ukrajini, Belorusiji i Baltiku. Staljin nije verovao ni u izveštaje legendarnog sovjetskog obaveštajca Riharda Zorgea, poznatijeg kao Ramzaj, koji je nedelju dana pred invaziju upozorio Kremlj da je napad Nemaca planiran za 22. jun. 

    Hitni sastanak u Kremlju koji je Staljin sazvao trajao je preko tri sata, sve dok nisu donesene prve odluke o tome kako uzvratiti vatru nemačkim snagama. Staljin ni tada nije bio spreman da povredi nemačku granicu, već je izdao naređenje da se bombarduju neprijateljske kopnene trupe. Međutim, već tada je nemačka avijacija dominirala nebom, a preko hiljadu sovjetskih aviona uništeno je u jutarnjim bombardovanjima.

    Zvanično saopštenje o početku rata Staljin je izdao tek u podne 22. juna. Bilo je predlagano da se sam Staljin obrati naciji, međutim on nije bio spreman da to učini, već su svi članovi Politbiora sačinili saopštenje koje je pročitano preko radija.

    Tada se prvi put rat naziva Otadžbinskim, a ministar Molotov izgovara reči koje dan-danas svaki ruski đak zna: „Pravda je na našoj strani. Neprijatelj će biti poražen. Pobeda će biti naša“. 

    Drugi svetski rat je Sovjetskom Savezu doneo ogromne gubitke — preko 30 miliona života, odnosno jednu šestinu stanovništva. Celokupna infrastruktura okupirane sovjetske teritorije je bila praktično uništena. 

    Na današnji dan se širom zemalja bivšeg Sovjetskog Saveza pale sveće i polažu venci na svim spomenicima junacima Velikog otadžbinskog rata.

    Tagovi:
    Barbarosa, ofanziva, Veliki otadžbinski rat, Josif Visarionovič Staljin, Rusija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga