17:06 24 Septembar 2020
Slušajte Sputnik
    Rusija
    Preuzmite kraći link
    0 510
    Pratite nas

    Atomsko bombardovanje Hirošime i Nagasakija tokom Drugog svetskog rata treba okarakterisati kao zločin protiv čovečnosti i neophodno je formirati međunarodni tribunal kako sećanje na tu tragediju ne bi otišlo u zaborav, izjavio je predsednik Državne dume Sergej Nariškin.

    Nariškin je izjednačio zločin Amerikanaca sa zločinima koji su počinili nacisti tokom oba svetska rata, piše ruski list MK. 

    „Događaje u Japanu treba osuditi kao zločin protiv čovečnosti“, rekao je Nariškin i dodao da danas postoje veoma jake uticajne sile u SAD koje pokušavaju da prepišu istoriju i izbrišu sećanje na ove strašne događaje.

    On je dodao da je potrebno formirati međunarodni tribunal za događaje pre 70 godina u Japanu, jer SAD uporno pokušavaju da izbrišu iz istorije detalje bombardovanja, broj poginulih, kao i predstavu o tome ko je za to odgovoran.

    „Za zločin protiv čovečnosti ne postoji rok trajanja. Zamislite da je Hitler, koristeći hemijsko oružje, uništio nekoliko evropskih gradova? To bi bila posebna tačka Nirnberškog procesa. Kako to da bombardovanje Japana nikad nije bilo predmet međunarodnog vojnog tribunala, imajući u vidu da je to bio jedinstven slučaj kada su korišćene atomske bombe“, zapitao se Nariškin.

    Prema rečima predsednika Donjeg doma ruskog parlamenta, Japanci su tokom Drugog svetskog rata počinili puno zločina nad stanovnicima Kine, Koreje i drugih azijskih zemalja, ali građani Hirošime i Nagasakija za to nisu trebali da odgovaraju.

    Prema Nariškinu, atomsko bombardovanje Hirošime i Nagasakija nije bilo ni strateški neophodno, s obzirom da je napad na ta dva grad usledio nakon pobede Crvene armije u Mandžuriji, te da su SAD taj čin iskoristile više da zastraše Sovjete nego same Japance.

    „Atomsko bombardovanje Japana je čin najgnusnijeg vandalizma“, ocenio je on.

    Prema rimskom pravu, na čemu je i zasnovan Međunarodni sud pravde, za zločin protiv čovečnosti smatra se bilo koji akt sistematskog napada na civilno stanovništvo, pojasnio je Nariškin i dodao da je bombardovanje japanskih gradova veoma očigledan primer toga, kao i da bi sve međunarodne institucije trebalo to i da potvrde.

    Bombardovanje Hirošime se desilo 6. avgusta 1945. godine, a Nagasakija tri dana kasnije, a suma je bila smrt između 150.000 i 250.000 ljudi, mahom civila.

    Tagovi:
    međunarodni sud, atomska bomba, bombardovanje, Sergej Nariškin, Japan
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga