17:29 18 Septembar 2020
Slušajte Sputnik
    Rusija
    Preuzmite kraći link
    21884
    Pratite nas

    Amerikanac u ruskoj armiji: koje predrasude o ruskim oružanim snagama imaju stranci i kakva je zaista ruska armija?

    Analitičar televizijskog kanala „Raša tudej“ Tim Kerbi, rođen u SAD, proveo je nedelju dana u ruskoj floti, a potom je izneo utiske o tome na svom blogu.

    Potpuni fijasko: Amerikanac u Vojno-mornaričkoj floti RF

    Vazduh je ispunjen slabašnim dimom. Čuju se pucnji automatskih pušaka. Jedan od vojnika trči, a onda pada: nije dobro procenio visinu cevi koju je trebalo da preskoči. Njegovo glomazno telo od sto kilograma, opasano teškim pancirom, obrušava se na zemlju, lice mu se zariva u pesak. Oseća bol u levoj nozi. 

    Taj vojnik sam ja. Strani „propali vojnik“ koji je dobio mogućnost da služi u ruskoj floti — kao učesnik rijalitija. 

    Verovatno mislite da sledi reklama za vojnu službu po ugovoru. U stilu: „Ako glupi Amerikanac može da služi vojsku, zašto se vi, pametni Rusi, tresete? Potpišite ugovor već danas!“ Ne, neće biti takve reklame. Ja nisam mogao da prođem službu kako dolikuje, te neću govoriti da je to divno i krasno. Ipak, spreman sam da vam pričam o svom iskustvu. 

    Pružena mi je mogućnost da budem jedini Amerikanac (koji pritom ne ume da pliva) u Vojno-mornaričkoj floti Ruske Federacije samo zato što kao radijski voditelj učestvujem u projektu u kom se svake godine u armiju šalje šestorica ljudi koji su odslužili vojni rok i šestorica koji nikada nisu bili u vojsci. Oni treba svojoj zemlji da pokažu da su za kratko vreme sposobni da postanu pravi vojnici. 

    Naravno, ja sam u tom programu bio najgori, zbog čega sam se stideo. Ipak, ova strašna nedelja u armiji podstakla me je na razmišljanje i omogućila mi je da promenim odnos prema vojnoj službi: neki mitovi su razvejani, a neke predstave su potvrđene.

    Očekivanje: Ishrana podnošljiva. Realnost: Ishrana odlična!

    Svi učesnici projekta koji su služili vojsku pre 10-15 godina jednoglasno su potvrdili: ono čime su ih onda hranili teško se moglo nazvati hranom za ljude. Danas je sve drugačije. Radim u Moskvi na dva mesta i smelo mogu da tvrdim da je vojnička hrana bolja nego u našim menzama. Naravno, svaka polufabrička hrana je daleko od idealne, ali su paketi koje dobijaju u vojsci mnogo ukusniji i, naravno, zdraviji, od zamrznutih i konzerviranih delikatesa u prodavnicama u Moskvi.

    Očekivanje: Ruska vojska je velika sila. Realnost: Ruska vojska jeste velika sila!

    Počev od vremena prvih drevnoruskih knezova, Rusija je mnogo puta dokazala da je kadra da se zaštiti. Da nije bilo legendarnog herojstva ruskih vojnika, Rusija ne bi uspela da izađe na svetsku pozornicu i da se održi kao velika civilizacija. 

    Rusi sa zadovoljstvom demonstriraju snagu i hrabrost svoje vojske kako bi zadivili naivne strance. Ja odavno živim u Rusiji i mnogo puta sam praznovao 9. maj. U toku sam. Da bih opisao svoja osećanja u vezi s efikasnošću ruskih vojnika, citiraću ono što sam rekao u radijskom programu: „Vidim pred sobom dva automobila marke ’ferari‘ (to su stariji oficiri), a pored njih je kosilica za travu (to sam ja)“.

    Najužasnija situacija za muškarca jeste da ne bude alfa-mužjak. Osećaj neprimerenosti me je prosto ubijao. Jedan od vojnika je izgledao upravo kao Stalone — i glas, i gestovi… Ako svi ruski vojnici liče na vojnike moje jedinice, onda Rusi nemaju čega da se boje.

    Očekivanje: Kasarna je šupa ili baraka iz Solženjicinovih knjiga. Realnost: Kasarna podseća na američko univerzitetsko naselje.

    Jedan od glavnih razloga zbog čega ništa nisam postigao u armiji jeste moj mentalitet, ili, bolje rečeno, psihologija usamljenog vuka. Bilo mi je neprijatno da stojim u ogromnoj zajedničkoj kupaonici s momcima golim kao što sam i ja. Zbog toga sam bio prijatno iznenađen kada sam video da su tuševi razmešteni u odvojenim kabinama. Pre dolaska zamišljao sam vojnički toalet kao betonsku šupu s rupom, a ispostavilo se da je prilično pristojan, a čak i čuva privatnost. Ako su u svim ruskim kasarnama takvi uslovi, to veoma olakšava službu. 

    Kreveti su bili veoma udobni. U kasarni su bile i tri veš-mašine i filter za vodu. Bio je i čajnik. Ali nismo imali vremena da ih koristimo: bili smo zauzeti po ceo dan.

    Očekivanje: U vojsku zovu samo muškarce. Realnost: Žene takođe služe otadžbini.

    U vojsci je čovek stalno zauzet: ne može da spava koliko želi, nema više od deset minuta za jelo, sve vreme je u pokretu. Vojnik je potčinjen režimu: kao i majka koja doji bebu (ona takođe ne spava i sve vreme je prinuđena da nešto radi). Žene Rusije, znajte: vaše „služenje domovini“ veoma podseća na vojničko.

    Očekivanje: U vojsci se praktikuje surova psihološka manipulacija. Realnost: Manipulacije ima, ali nije surova.

    Smatra se da su osnove metodike vaspitavanja vojnika u savremenim armijama sveta postavljene u Pruskoj, u vreme Fridriha Drugog. Glave regruta se briju kako bi se uništila njihova individualnost, na njih se viče, zastrašuju se — po planu Fridriha „redovi treba da se boje svojih oficira više nego neprijatelja“. Čak su i drevni Rimljani znali da kukavice treba nemilosrdno kažnjavati kako bi se ostali borili do poslednjeg. Mnogo pre Frojda generali su shvatili efikasnost brutalne psihološke manipulacije za stvaranje moćne armije.

    To sam očekivao. Profesionalnog mađioničara teško je zadiviti primitivnim trikovima. Pošto sve znam o metodama informacionog rata i o delovanju meke sile u politici, teško me je primorati da se potčinjavam frazama tipa: „Ako ne pretrčiš razdaljinu brže, ispaštaće ceo vod“. Kada shvatim da mnome manipulišu, u mom mozgu se uključuje režim suprotstavljanja. Tako sam podsvesno ratovao protiv „Fridriha“ cele svoje vojničke nedelje.

    Očekivanje: Oficiri u vojnicima vide robote. Realnost: Oficiri u vojnicima vide sinove. 

    Nisam služio u američkoj armiji, tako da sam očekivao, kao u filmu „Olovni kovčeg“, da su narednici zle psihopate, koji se naslađuju patnjama svojih potčinjenih, da koriste svaku mogućnost da ih ponize i strogo kazne. 

    Narednici se prema nama nisu ponašali kao psihopate-diktatori nego kao strogi očevi koji su od nas želeli da naprave bolje ljude. Njihov glavni cilj je bio poboljšanje kvaliteta vojske. 

    Očekivanje: Biće vojničkih viceva i humora. Realnost: Mnogo vojničkih viceva i humora.

    Prijatelj mi je jednom rekao da svi stanovnici Klivlenda imaju smisao za humor jer im je tako lakše da podnose teskobe života. Verovatno je u vojsci takođe teško živeti kao i u Klivlendu jer ovde ima mnogo viceva, anegdota, pa čak i sarkazma. Uvek sam sa sobom nosio 10 kilograma sarkazma i crnog humora i u tom smislu sam — pravi ruski vojnik!

    Tagovi:
    ispovest, Vojska Rusije, vojna mornarica, flota, novinar
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga