22:57 15 Novembar 2019
Slušajte Sputnik
    Porodica Romanovih

    MISTERIJA: Da li je neko od Romanovih, ipak, preživeo?

    © Wikipedia / Ras67
    Rusija
    Preuzmite kraći link
    Piše
    3755
    Pratite nas

    Ubistvo poslednjeg ruskog cara Nikolaja II Romanova i cele carske porodice decenijama intrigira javnost. Međutim, jedna od najvećih misterija 20. veka mogla bi da bude rasvetljena već krajem januara ili početkom februara ove godine.

    Istraga je ove jeseni ponovo pokrenuta i ona bi trebalo da razjasni da li su svi članovi carske porodice ubijeni ili je, ipak, neko od njih preživeo.

    Prema zvaničnoj verziji, cara Nikolaja II, njegovu suprugu Aleksandru, njihove četiri ćerke Anastasiju, Mariju, Olgu i Tatjanu i njihovog sina carevića Alekseja, kao i četiri člana kraljevske posluge, boljševici su streljali u podrumu kuće u Jekaterinburgu 1918. godine.

    Međutim, postoji i verzija da je istorija tog događaja, po Staljinovoj naredbi, falsifikovana — da ćerke i supruga Nikolaja II Aleksandra Fedorovna nisu bile streljane, da su prebačene negde u inostranstvo i da su doživele starost, a da je telo imperatora rastvoreno u kiselini i „prosuto“ u reku.

    Nikolaj Romanov
    © Sputnik / Radoje Pantović
    Nikolaj Romanov
    Sumnju na zvaničnu verziju baca činjenica da su ostaci carevića Alekseja i velike vojvotkinje Marije pronađeni tek 2007. godine na Uralu, i to na potpuno drugoj lokaciji od one na kojoj je pronađena masovna grobnica sa ostalim članovima carske porodice.

    Sada su potrebna nova ispitivanja ne bi li se potvrdila i njihova autentičnost.

    Član Ruske akademije nauka Veniamin Aleksejev, koji je od 1993. do 1998. godine bio član Komisije vlade Rusije u toj istrazi, tvrdi da su zajedno sa ugljenisanim kostima carevića i nadvojvotkinje bile pronađene kovanice iz 1930. godine.

    „Kako one mogu biti u grobovima koji datiraju od 1918. godine? Do sada, odgovora na to pitanje nema“, konstatuje akademik.

    Aleksejev ističe da postoje i druge činjenice i dokazi koji su u suprotnosti sa zvaničnom verzijom. 

    Sudbina imperatorke i velikih kneginja 

    O sudbini ženskog dela porodice već decenijama polemišu istoričari. Mišljenja su podeljena. Ima onih koji se slažu sa zvaničnom verzijom da su svi članovi carske porodice iste noći streljani, ali i onih koji veruju da su imperatorka i velike kneginje preživele.

    Car Nikolaj Romanov sa ženom Aleksndrom Fjodorovnom i ćerkom Olgom
    © Sputnik / RIA Novosti
    Car Nikolaj Romanov sa ženom Aleksndrom Fjodorovnom i ćerkom Olgom

    U Nemačkoj se 1920. godine pojavila mlada žena koja je koristila ime Ana Anderson, a koja je tvrdila da je najmlađa ćerka cara Nikolaja II — velika kneginja Anastasija.Francuski istoričar Mark Fero je tvrdio da je u leto 1918. godine ženski deo porodice bio predat Nemcima. Posle predaje, velika kneginja Olga se nalazila pod zaštitom Vatikana i kasnije je umrla u Italiji. Velika kneginja Marija se udala „za jednog bivšeg ukrajinskog kneza“. Imperatorki Aleksandri Fedorovnoj je bio dat azil u Poljskoj — ona je zajedno sa svojom ćerkom Tatjanom živela u Ljvovskom ženskom manastiru.

    Ta devojka bila je spašena nakon pokušaja samoubistva i prvobitno je odbijala da otkrije svoj identitet. Tek je 1922. godine rekla da je ona princeza Anastasija Nikolajevna.

    Govorila je čak i ruski. Mnogi rođaci carske porodice govorili su tada da je ona prevarant.

    Od 1968. živela je u SAD i svima je govorila da je ona ruska velika kneginja. Umrla je 12. februara 1984. godine. Njeno telo je kremirano i sahranjeno u Nemačkoj. Tada je napravljena DNK analiza kojom je dokazano da Ana Anderson i Anastasija Nikolajevna nisu ista osoba i da je Ana zapravo bila Poljakinja Franciska Šankovska. Međutim, i danas ima onih koji misle, pa i koji tvrde da je Ana bila prava Anastasija.

    Fotografija nastala na dan objavljivanja veridbe Nikolaja i princeze Aleksandre,  1894 godine
    © Foto :
    Fotografija nastala na dan objavljivanja veridbe Nikolaja i princeze Aleksandre, 1894 godine
    Postoji verzija da su 1946. godine Amerikanci potegli pitanje o nasledstvu dragocenosti koje su pripadali kneginji Anastasiji. Staljin je kao odgovor naredio da se kod Jekaterinburga napravi lažna grobnica ubijene carske porodice, čime je zatvoreno pitanje o velikoj kneginji i njenim dragocenostima. Operacija je nazvana „Krst“, a nju je navodno predvodio jedan od bližih Staljinovih saradnika Vjačeslav Molotov. 

    Lažne princeze i carević 

    Ana Anderson nije bila jedina koja se predstavljala kao velika kneginja Anastasija. Lažnih Anastasija bilo je u svetu najmanje 34.

    Još više je bilo lažnih carevića — čak 81. U istoriji su poznate takođe i 53 samozvane Marije, 33 Tatjane i 28 Olgi.

    Osim toga, dve strankinje su se predstavljale kao ćerke ruskog imperatora, koje nikada nije imao — kao Aleksandra i Irina. Poslednja je navodno bila rođena posle Oktobarske revolucije, u toboljskom izgnanstvu, i uz saglasnost sovjetskih vlasti prebačena je u inostranstvo.

    Ukupno je izbrojano najmanje 230 prevaranata, koji su se lažno predstavljali kao članovi porodice Romanovih. 

    Nikolaj Romanov
    © Sputnik / Radoje Pantović
    Nikolaj Romanov

    „Preživeli car i carević 

    Jedan od „čudesno preživelih carevića Alekseja“ — poljski špijun Mihail Golenjevski tvrdio je da čak nikakvog streljanja nije ni bilo. U njegovom kazivanju čak ni komandant „kuće od posebnog značaja“ Jakov Jurovski nije bio ubica Romanovih, već spasitelj — zahvaljujući njemu carska porodica je uspela da napusti Jekaterinburg i pređe u Poljsku. U početku su se Romanovi, navodno, naselili u Varšavi, a zatim su prešli u Poznanj.

    Isti izvor je tvrdio da je Aleksandra Fedorovna umrla 1925. godine, posle čega se porodica raselila po svetu: Anastasija se preselila u SAD, Olga i Tatjana u Nemačku, a Aleksej i Marija su ostali u Poljskoj sa ocem.

    Prema rečima „carevića“, car je obrijao bradu i brkove i samim tim je promenio svoj izgled. Ali, nije sedeo skrštenih ruku — predvodio je tajnu „rusku imperatorsku antiboljševičku organizaciju“, u kojoj je, podrazumeva se, bio i njegov sin, kome su roditelji promenili ime u Mihail Golenjevski.

    Navodno, želja carevića da se osveti komunistima odvela je već odraslog carevića u vojnu obaveštajnu službu socijalističke Poljske.

    Ciljevi poljskog špijuna Golenjevskog, kao i ostalih lažnih kneginja i carevića, bili su očigledni — svako od njih je želeo da se dočepa bogatstva Romanovih.

    I Golenjevski i Ana Anderson su godinama pokušavali da dobiju pristup računima carske porodice u zapadnim bankama. Andersonova je čak pokrenula i sudski proces u kojem je tražila da bude priznata kao naslednica Romanovih. Parnica je sa povremenim pauzama trajala skoro 40 godina. Andersonova je izgubila bitku. 

    Ruska pravoslavna crkva 

    Ruska pravoslavna crkva (RPC) se zalaže za to da se ispitaju sve verzije kobne jekaterinburške noći i onoga što je usledilo, da se otkrije sve ono što je istraga godinama zataškavala i o čemu su istoričari ćutali.

    Ruski istražitelji, na zahtev RPC, krajem septembra su ekshumirali ostatke poslednjeg ruskog cara i njegove supruge u nadi da će nova istraga razjasniti njihovo ubistvo. Uzorci su uzeti sa tela cara Nikolaja II i njegove supruge Aleksandre, i sa krvave uniforme Aleksandra II, Nikolajevog dede, ubijenog 1881. godine.

    Car Nikolaj Drugi u društvu carica Marije i Aleksandre Fjodorovne
    © Foto :
    Car Nikolaj Drugi u društvu carica Marije i Aleksandre Fjodorovne

    U novom pokušaju da se posmrtni ostaci svih članova porodice polože na večni počinak u Sankt Peterburgu, paralelno se obavlja i DNK analiza ostataka carevog oca Aleksandra III, kako bi se uporedila ne samo sa ostacima njegovog sina, nego i ostacima tela za koje se veruje da su pripadala Alekseju i Mariji, a koji se trenutno čuvaju u Ruskoj državnoj arhivi.

    Ako test bude pozitivan, Aleksej i Marija biće prebačeni u Crkvu svetog Petra i Pavla u Sankt Peterburgu u grobnicu u kojoj već počivaju njihovi otac, majka i tri sestre — Olga, Tatjana i Anastasija.

    Očekuje se da će otvaranje grobnica konačno razrešiti zagonetku o sudbini Romanovih, a možda će i otvoriti neka nova pitanja.

    Tagovi:
    Ruska pravoslavna crkva, Ruska akademija nauka (RAN), nadvojvotkinja Anastasija Romanova, carević Aleksej Romanov, carica Aleksandra Romanova, car Nikolaj Drugi Romanov, Jekaterinburg, Rusija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga