00:51 19 Septembar 2019
Slušajte Sputnik
    Krim

    Ruski Krim se ne može osvojiti čak ni oružjem

    © Foto :
    Rusija
    Preuzmite kraći link
    Piše
    61791
    Pratite nas

    Kako živi Krim danas, dve godine nakon vraćanja u sastav Rusije — strahuje li od odmazde ekstremističkih militantnih grupa i bataljona koje prete oružanim napadima i raznoraznim blokadama i kako se nosi sa pretnjama i pritiscima?

    Da li su zapadne sankcije ispunile svoju svrhu i urušile ekonomiju, ima li nezaposlenosti, kakvi su planovi o razvoju Krima i šta danas poluostrvo može da ponudi svetu?

    Odgovore na ta i mnoga druga pitanja dali su predsednik Republike Krim Sergej Aksjonov i generalni direktor MIA „Rosija sevodnja“ Dmitrij Kiseljov, tokom međunarodnog video–mosta Simferopolj–Moskva na temu „Dve godine ujedinjenja Krima sa Ruskom Federacijom“.

    Videomost Simferopolj–Moskva na temu: „Dve godine ujedinjenja Krima sa Rusijom“
    © Sputnik / Ilья Pitalev
    Videomost Simferopolj–Moskva na temu: „Dve godine ujedinjenja Krima sa Rusijom“

    „Krim živi i napreduje, kod nas je sve u redu. Ne obraćamo pažnju na sankcije. Ako zapadni političari imaju neke zamerke povodom našeg referenduma o ulasku u sastav Rusije, to je njihov problem. Na taj način oni rade protiv sopstvenog stanovništva, jer ograničavaju ekonomsku saradnju sa Krimom i ostalim ruskim regionima. Rusija se suočavala i sa mnogo većim teškoćama, pa izdržaćemo i sanckije. Tim pre što po mom mišljenju one će jednog dana biti ukinute, mada ne mislim da će se to desiti dok su na vlasti u Evropi aktuelni političari“, rekao je Aksjonov, ističući da strani investitori dolaze na Krim bez obzira na sankcije.

    Prema njegovim rečima, na Krimu „nema nezaposlenosti“ — u Republici je dostignuta najniža stopa nezaposlenosti u poslednjim decenijama.

    „Stopa nezaposlenosti kod nas iznosi 0,8 odsto i najniža je ceo prethodni period, uključujući i vreme kada je Krim bio u sastavu Ukrajine“, dodao je on.

    Govoreći o pretnjama koje dolaze od kojekakvih ekstremističkih grupa i pokušajima morske blokade Krima, Aksjonov je rekao da na to gledaju „sa osmehom“.

    „Mi to ne doživljavamo ozbiljno. Na koji bi način oni blokirali Krim? Na buradima ili na vodenim dušecima? Ako neko gaji iluzije da može da vrati Krim oružanim putem, neka ne troši vreme uzalud, to se nikada neće desiti. Rusija je spremna da brani sopstvene interese u svakoj tački sveta, a ni narod Krima to neće dopustiti. Tako da nemamo nikakve probleme koji se tiču bezbednosti građana — nemamo ih i nećemo ih imati, i niko ne može da to promeni. Krim je zauvek ruski, a Ukrajina bi trebalo da se pozabavi razvojem sopstvene ekonomije i privrede“, rekao je Aksjonov.

    Generalni direktor MIA „Rosija sevodnja“ Dmitrija Kiseljova je rekao da bi „Medžlis krimsko–tatarskog naroda“, koji je proglašen ekstremističkom organizacijom i koji stoji iza blokade Krima, trebalo da se registruje, da navede svoje ciljeve i izvore finansiranja.

    „Ako vi odbijate da se registrujete, ako vi odbijate da uđete u legalno polje, ako vi odbijate da navedete svoje ciljeve, ako se bavite netransparentnim biznisom sa netransparentnim izvorima finansiranja, naravno da će to izazvati određena pitanja i to je apsolutno opravdano“, dodao je on.

    Kiseljov je takođe rekao da Ukrajina nikada iskreno nije smatrala Krim svojim i zato se nije bavila njegovim razvojem.

    „U periodu od dve decenije, kada je Krim bio pod Ukrajinom, Krimom se nisu bavili. Nisu se bavili infrastrukturom, ni električnom energijom. Stiče se utisak da Krim iskreno nisu smatrali svojim i nisu bili spremni da nešto tamo ulažu, investiraju“, ocenio je Kiseljov.

    Dmitrij Kiseljov, generalni direktor MIA Rosija sevodnja
    © Sputnik / Ilья Pitalev
    Dmitrij Kiseljov, generalni direktor MIA Rosija sevodnja

    Kao primer, on je naveo situaciju sa starim automobilom, u koji njegov vlasnik ne ulaže novac zato što zna da će u skorije vreme ostati bez njega.

    Generalni direktor MIA „Rosija sevodnja“ je ocenio da se posle prisajedinjenja Krima Rusiji situacija na poluostrvu drastično promenila.

    Krim, prema njegovim rečima, danas može mnogo toga da ponudi svetu — on ima neiscrpne ljudske i prirodne potencijale.

    Krimske vlasti govore o procvatu turizma na poluostrvu. Aksjonov prognozira da će ove godine poluostrvo posetiti 20 odsto turista više nego lani.

    Prošle godine Krim je posetilo 4,5 miliona turista, što je 25 odsto više nego 2014.

    „Turističke mogućnosti Krima su ogromne. Po mom mišljenju, danas su Krimljani više nego ikad spremni da dočekaju turiste, i ne samo iz Rusije. S obzirom na to da su za ruske turiste zatvoreni Turska i Egipat, mi verujemo da će broj turista premašiti prošlogodišnju posetu za minimum 20 odsto“, rekao je Aksjonov.

    Šef Republike Krim takođe prognozira da će se ove godine trajektom kroz Kerčki zaliv, koji povezuje kopneni deo Rusije sa poluostrvom, prevesti do 6 miliona putnika.

    „Prošle godine trajekti su prevezli 4,8 miliona putnika. Mi obaramo rekorde svake godine, pokazatelji drastično rastu. Ove godine očekujemo do 6 miliona putnika na trajektima koji idu kroz Kerčki zaliv“, rekao je Aksjonov.

    Osim toga, Aksjonov je istakao da izgradnja mosta kroz Kerčki zaliv nikako neće ometati kretanje brodova. On je rekao da izgradnja mosta, dugog 19 kilometara, ide po planu — da bi radovi trebalo da budu završeni 2018, a da će most biti pušten u eksploataciju 2019. godine.

    Glavna urednica „Sputnjika Srbija“ Ljubinka Milinčić, preko video–mosta, čestitala je predsedniku Republike Krim drugu godišnjicu prisajedinjenja RF i poželela žiteljima poluostrva „da ih više nikada nikome ne poklanjaju, čak ni najboljim prijateljima“, aludirajući na to što je sovjetski lider Nikita Hruščov 1954. godine Krim poklonio Ukrajini.

    Glavna urednica „Sputnjika Srbija“ Ljubinka Milinčić čestitala predsedniku Republike Krim drugu godišnjicu prisjedinjenja Rusiji
    © Sputnik / Saša P.
    Glavna urednica „Sputnjika Srbija“ Ljubinka Milinčić čestitala predsedniku Republike Krim drugu godišnjicu prisjedinjenja Rusiji

    Tokom međunarodnog video–mosta Simferopolj–Moskva „Dve godine ujedinjenja Krima sa Ruskom Federacijom“, čestitke, komentari stručnjaka i pitanja, osim iz Beograda, stizali su i iz Rima, Vašingtona i Pekinga.

    Predsednik Krima se zahvalio narodu Srbije za svu, a pre svega „emocionalnu podršku“, ističući da ona narodu Krima daje neizmernu snagu.

    Podsetimo, 16. marta 2014. godine na Krimu je održan referendum o statusu poluostrva — više od 96 odsto stanovnika glasalo je za povratak regiona u sastav Rusije.

    Ruski predsednik Vladimir Putin potpisao je 21. marta iste godine zakon o ratifikaciji sporazuma o ulasku Krima i Sevastopolja u sastav Rusije, kao i ukaz o formiranju Krimskog federalnog okruga.

    Uprkos volji naroda i ubedljivim rezultatima referenduma, Kijev je odbio da prizna ujedinjenje Krima sa Rusijom i smatra poluostrvo „okupiranom“ teritorijom, a Zapad je Moskvi i Krimu uveo sankcije zbog „aneksije“ poluostrva.

    U Moskvi ističu da je održavanje referenduma na Krimu bilo u skladu sa normama međunarodnog prava i Ustava UN.

     

    Tagovi:
    videomost, Evropa, vlast, sankcije, Ljubinka Milinčić, Dmitrij Kiseljov, Krim, Rusija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga