11:18 18 Novembar 2019
Slušajte Sputnik
    Obeležavanje Prvog maja u Moskvi

    Mir, rad, maj — praznik rada u Rusiji

    © Sputnik / Ilья Pitalev
    Rusija
    Preuzmite kraći link
    Piše
    0 142
    Pratite nas

    Prvi maj — međunarodni praznik rada. Ili, nerada. Kako se uzme. Za Ruse to je Dan proleća i rada, koji je u dobroj meri izgubio ideološko značenje i pretvorio se u produženi vikend kojem se svi raduju.

    Za većinu građana Rusije to je sada praznik koji simbolizuje početak pravog proleća i „otvara“ sezonu odlazaka u prirodu i na daču (vikendice).

    Ove godine se prvomajski praznici poklapaju sa najvećim hrišćanskim praznikom — Uskrsom. Rusi neće raditi četiri dana, od 30. aprila do 4. maja.

    Praznici će biti obeleženi narodnim šetnjama, mitinzima, koncertima, festivalima, izložbama na gradskim ulicama, trgovima i parkovima…

    Od 1. do 10. maja samo u Moskvi biće održano više od 500 svečanosti, koje će, kako se procenjuje, posetiti više od 12 miliona ljudi. 

    Moskovljani će već ovog vikenda masovno napustiti svoje domove i uputiće se na dače, u parkove, u prirodu, gde će tradicionalno roštiljati, spremati „šašljike“ (ražnjiće) na grilu i veseliti se.

    Imaju li Rusi zaista razloga za slavlje?

    Nezaposlenost je u svakoj zemlji verni pratilac krize. Strah od gubitka posla, kažu sociolozi, jedna je od najvećih noćnih mora Rusa. Da li je to baš tako? Kakva je zapravo situacija na ruskom tržištu rada? Imaju li Rusi razloga za brigu?

    Prema podacima „Rosstata“, u martu ove godine broj radno sposobnog stanovništva u Rusiji iznosio je 76, 1 milion ljudi, odnosno 52 odsto od ukupnog stanovništva. U tu kategoriju ulaze ljudi uzrasta od 15 do 72 godine, zaposleni i nezaposleni.

    Na birou rada registrovano je nešto više od milion Rusa.

    Prema svetskim parametrima, u situaciji dugotrajne krize, to je niska stopa nezaposlenosti. Na primer, u SAD, gde je ekonomija u usponu, ta brojka iznosi oko pet odsto, ali je dugi niz godina, nakon globalne ekonomske krize 2008. godine, ona bila znatno veća od šest odsto. U većini evropskih zemalja stopa nezaposlenosti je oko 10 odsto.

    Nezaposlenost u Nemačkoj u aprilu je, recimo, ostala na martovskom nivou i iznosila je 6,2 odsto. Primera radi, stopa nezaposlenosti u Srbiji u četvrtom kvartalu 2015. godine iznosila je 17, 9 odsto.

    Rusi često menjaju posao, pa se rusko tržište rada smatra jednim od najmobilnijih u svetu.

    Zanimljivo je, takođe, da u Rusiji veoma retko poslodavci otpuštaju radnike. U 80 odsto slučajeva zaposleni napuštaju firme svojom voljom i vrlo brzo, ako ne odmah, pronalaze drugi posao — isti takav ili još bolji i plaćeniji. Retko ko pada „sa konja na magarca“.

    Takođe, ovde je oduvek važilo pravilo — što je viši nivo obrazovanja to je manji rizik da ćete biti bez posla. Najniža stopa nezaposlenosti beleži se upravo među ljudima sa visokim obrazovanjem.

    Eksperti kažu da nema ništa neobično u tome što usled krize nije usledio nagli porast nezaposlenosti. To je, objašnjavaju oni, zbog specifičnosti ruskog tržišta rada koje se lako prilagođava šokovima ne toliko na račun smanjenja zaposlenosti i povećanja nezaposlenosti, koliko na račun povećanja radnog vremena i smanjenja plata.

    Istraživanje „Levada centra“ pokazuje da se oko 43 odsto Rusa plaši nezaposlenosti.

    Eksperti, međutim, smatraju da činjenica da se ljudi plaše nezaposlenosti „služi kao amortizer od visoke nezaposlenosti“ — iz straha da ne ostanu bez posla zaposleni su orniji za rad, produktivniji, ali i spremniji da ostaju prekovremeno i čak pristanu da rade za nižu platu.

    Veselo za majske praznike

    Kako god bilo, Rusi će praznike tradicionalno dočekati u dobrom raspoloženju — neki na putovanjima, neki na dači, a neki na gradskim trgovima i ulicama.

    Obeležavanje Prvog maja u Moskvi
    © Sputnik / Evgeniй Biяtov

    Još u sovjetsko doba 1. maj je imao status najmasovnijeg praznika. Najbolji radnici i zaposleni su centralnim ulicama grada pronosili transparente sa sloganom — „Mir, trud, maй!“ (Mir, rad, maj).

    U Rusiji se 1. maj kao Dan međunarodne solidarnosti radnika redovno proslavlja od 1890. godine. Posle Oktobarske revolucije praznik je počeo i zvanično da se slavi — tog dana su se održavale masovne šetnje radnika i parade. Drugog dana praznika, po pravilu, u celoj zemlji su se održavale tzv. „majovki“ — masovno praznovanje u prirodi.

    Za sada se zna da će Moskovljani za Uskrs i Praznik proleća i rada imati lepo vreme. U slučaju da se priroda uroti protiv njih, avijacija će „razbiti“ oblake — vojni avioni će kilometrima pred ruskom prestonicom prskati oblake tečnim azotom, granuliranim ugljen-dioksidom i specijalnim cementom.

    Ista tehnologija se koristi još od sovjetskih vremena i to tri puta godišnje, na Dan pobede nad fašizmom, Dan državnosti i Dan Moskve.

    Iako inače nije praksa da se oblaci razbijaju na Prvi maj, ovogodišnji praznik rada se poklapa sa Uskrsom, pa je odlučeno da je to dovoljno za intervenciju.

    Ukoliko dođe do „rasterivanja“ oblaka, sunčani praznik rada i pravoslavni Uskrs koštaće Rusiju 1,3 miliona dolara.

    Slično:

    #SputnjikIntervju: Da li su radnici danas moderni robovi
    Kad su izborne vreće od radnog prava veće
    Prvi maj 2015 — povratak radničke klase u robovlasništvo
    Praznik rada - jedni na roštilju, drugi na protestu
    Kriza disciplinuje radnike
    Istanbul: Vodenim topovima i suzavcem na demonstrante
    Tagovi:
    kriza, praznik rada, obeležavanje, nezaposlenost, Prvi maj, SSSR, Rusija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga