21:02 15 Decembar 2019
Slušajte Sputnik
    Rad na serveru

    Strane vlade najveća pretnja informacionoj bezbednosti Rusije

    © Fotolia / .shock
    Rusija
    Preuzmite kraći link
    Piše
    0 280
    Pratite nas

    Glavni izvori pretnje informacionoj bezbednosti i ruskom biznisu nisu samo hakeri i zaposleni u tim kompanijama, koji špijuniraju, kradu i prodaju podatke o firmi ili prave diverzije i sabotaže, već i vlade stranih država, ubeđeni su šefovi najvećih ruskih holdinga i korporacija, uključujući „Rosnjeft“, RŽD, „Rostelekom“, „Lukoil“, VTB i druge.

    Eksperti kažu da sajber sukobi predstavljaju novu vrstu ratovanja koja se tehnološki veoma brzo razvija. Rezultat tog razvoja su sve češći i intenzivniji sajber napadi koje države pokreću na protivničke ciljeve i koji imaju širok spektar dejstva, od informacionih do fizičkog uništenja ciljeva.

    Međutim, ima i onih stručnjaka koji navode da su takvi sajber napadi stranih vlada preuveličani, i da su takvi slučajevi pojedinačni.

    Istraživanje sprovedeno u Rusiji, u 100 vodećih kompanija, pokazalo je da su glavni izvor pretnji u sferi informacione bezbednosti, po mišljenju 66 odsto anketiranih, zaposleni u tim kompanijama, u 44 odsto slučajeva to su hakeri, 27 odsto njih je navelo da sajber pretnje dolaze od strane bivših radnika, 24 odsto se požalilo na izvođače radova i pružaoce usluga, 18 odsto njih je videlo pretnju od strane stranih vlada, a još 8 odsto njih je govorilo o opasnosti koja dolazi od strane stranih kompanija.

    Stručnjaci kažu da slučajevi industrijske špijunaže i ciljanih napada često povezuju sa aktivnostima stranih vlada i politike u celini, ali da to može biti bilo ko — od stranih obaveštajnih službi do direktnih konkurenata.

    Ruski eksperti navode da u proseku prođe tri godine od upada sajber napadača u infrastrukturu firme do otkrivanja počinioca.

    Više od polovine anketiranih čelnika ruskih kompanija (čak 60 odsto njih) smatra da je nivo informacione bezbednosti u njihovim firmama nedovoljan.

    Najčešća posledica takvih napada bila je krađa ili nanošenje štete u bazama podataka.

    Ruke na tastaturi
    © AP Photo / Damian Dovarganes

    Samo tokom prošle godine sajber napadi su ruskoj ekonomiji naneli štetu od 203,3 milijarde rubalja, što je 0,25 odsto BDP-a. Ta suma obuhvata direktnu finansijsku štetu, koja iznosi 123,5 milijardi rubalja i ukupne troškove od 79,8 milijardi dolara, potrošene na oporavak.

    Te podatke je objavila „Grup IB“, fondacija za razvoj internet inicijativa. U istraživanju je učestvovalo oko 600 ruskih kompanija iz različitih sfera — od industrije i energetike do banaka i osiguravajućih kuća.

    Sa slučajevima sajber kriminala suočilo se čak 92 odsto kompanija, uključujući i državne firme.

    Istraživanje je takođe pokazalo da su kompanije dobro upoznate sa informacijama o potencijalnim opasnostima, ali da metode borbe sa prestupnicima nisu poznate baš svima.

    Najveći broj sajber napada zabeležen je u bankarskom sektoru, a ovi ciljani napadi su naneli bankama višemilionsku štetu.

    Osim njih, na meti su državne firme i velika preduzeća, a u poslednjih nekoliko godina i internet prodavnice.

    Specijalni predstavnik ruskog predsednika za pitanja međunarodne saradnje u oblasti informacione bezbednosti i specijalni izaslanik ruskog Ministarstva spoljnih poslova Andrej Krutskih rekao je da je broj sajber napada na državne sajtove i portale u 2015. godini premašio brojku od čak — 70 miliona! Približno, u takvom obimu sajber ratovanje se dešava između SAD i Kine.

    „Mislim da geopolitičko stanje savremenog sveta zbog specifičnosti revolucije u sferi informacionih i komunikacionih tehnologija i metoda njihovog korišćenja moglo bi se nazvati ’ratom u uslovima mira‘“, rekao je Krutskih.

    On je naglasio da taj rat nije samo virtualan.

    „On nanosi realnu štetu. A, istovremeno zemlje koje vode taj rat održavaju međusobne diplomatske odnose“, dodao je diplomata.

    Ruski predsednik Vladimir Putin je svojevremeno izjavio da je internet „specijalni projekat CIA“, da su druge zemlje počele da ga koriste „ne samo za ekonomske, nego i za vojne i političke ciljeve“ i istakao je da je informaciona bezbednost prioritet Rusije.

    Tagovi:
    bezbednost, informativni rat, Rusija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga