08:18 23 Septembar 2019
Slušajte Sputnik
    Nižnji NovgorodKalinjingradMoskovski biznis centarSankt Peterburg

    Najlepši gradovi Rusije (foto)

    © Sputnik / Varvara Gertьe © Sputnik / Igorь Zarembo © Foto: Pixabay © Foto: pixabay.com/canesjurij
    1 / 4
    Rusija
    Preuzmite kraći link
    Piše
    1842
    Pratite nas

    Rusija je najveća zemlja na svetu, bogata svojom viševekovnom istorijom i jedinstvenom kulturom.

    U ovoj zemlji živi više od 145 miliona stanovnika u preko 1.100 gradova. Zanimljiv je podatak da Rusija ima čak 15 gradova sa više od milion stanovnika.

    Vinston Čerčil je davne 1939. godine rekao da je Rusija „zagonetka umotana u misteriju unutar enigme“.

    Ona je definitivno zemlja brojnih prirodnih lepota i bogatstva, koja može štošta da ponudi turistima, a mi vam predstavljamo deset najlepših ruskih gradova.

    Sankt Peterburg

    Crkva spasa na krvi u Sankt Peterburgu
    © Wikipedia / NoPlayerUfa
    Crkva spasa na krvi u Sankt Peterburgu

    Nekadašnji Petrograd, odnosno Lenjingrad, nalazi se u severozapadnom delu zemlje i sa svojih 5,2 miliona stanovnika drugi je grad po veličini u celoj Rusiji.

    Smešten je na reci Nevi i na mnogim kanalima, zbog čega ga nazivaju i „severna Venecija“.

    Grad je početkom 18. veka osnovao Petar Veliki i sve do 20. veka je bio prestonica Ruskog carstva.

    Bogat je arhitektonskim remek-delima i prelepo uređenim parkovima i nalazi se pod zaštitom Uneska.

    Ovde se nalazi čuveni muzej „Ermitraž“, Crkva Spasa na krvi, „Marijinski teatar“, Kazanjski sabor, Dvorski trg, Petropavlovska tvrđava, Vasiljevsko ostrvo, Isakijevska saborna crkva, Bronzani konjanik, krstarica „Aurora“, Ruska nacionalna biblioteka… To je samo delić onoga čime Peterburg osvaja brojne turiste iz celog sveta.

    Jednostavno, u ovom gradu je za potpun užitak dovoljno i samo prošetati Nevskim prospektom, ploviti čamcem po reci Nevi i brojnim kanalima ili prosto leti uživati u peterburškim belim noćima.

    Moskva

    Crveni trg u Moskvi
    © Sputnik / N.Draginskiй
    Crveni trg u Moskvi

    Moskva je prestonica carske i moderne Rusije i najveći grad ove zemlje. Osnovao ju je Jurij Dolgoruki davne 1147. godine, a prema nekim izvorima ime nosi po reci Moskvi koja protiče kroz ovaj grad.

    Moskva je danas veliki naučni, kulturni, politički, privredni i turistički centar jednog dela sveta (malo je reći Rusije), riznica kulture koja čuva blago i drevno nasleđe u veličanstvenim zdanjima čuvenog Kremlja i pod zlatnim i šarenim kupolama za nju karakterističnih pravoslavnih svetinja.

    Crveni trg, Kremlj, Crkva Vasilija Blaženog, Boljšoj teatar, Hram Hrista Spasitelja, Novodevičji manastir, Tetrjakovska galerija, sedam Staljinovih visotki — samo su delić onoga čime Moskva osvaja.

    Sa svojih više od 12 miliona stanovnika Moskva je u pravom smislu reči megalopolis, koji zadivljuje svojom veličinom, širokim bulevarima i predivno uređenim parkovima… Grad se razmeće svojom raskoši, lepotom i bogatstvom, ostavljajući utisak autoriteta i moći.

    Moskva je danas važna i sve posećenija turistička destinacija, koja brojnim turistima iz celog sveta ima mnogo toga da ponudi.

    Kazanj

    Kazanjski Kremlj
    © Sputnik / Alekseй Nasыrov
    Kazanjski Kremlj
    Kazanj je prestonica ruske republike Tatarstan i sa preko 1,1 milion stanovnika jedan od (naj)većih gradova Rusije.

    Nalazi se na oko 700 kilometara istočno od Moskve, na ušću reka Kazanjke i Volge.

    Obeležje grada, osnovanog početkom 11. veka, jeste Kazanjski Kremlj. Ova istorijska gradska tvrđava se nalazi na Uneskovoj listi Svetske baštine.

    Za Kazanj kažu da je grad neverovatne lepote i da je primer međureligijske tolerancije — ovde pravoslavne svetinje mirno žive u susedstvu džamija, ali i katoličkih crkava.

    Ovde se hrišćanski krst, Davidova zvezda i muslimanski polumesec nalaze pod jednom kupolom, i to u Hramu svih religija, koji spaja 16 svetskih religija pod jedan krov i pokazuje moguću miroljubivu koegzistenciju različitih veroispovesti.

    Osobenost Kazanja je i to što se ovde prepliću dve velike kulture — ruska i tatarska.

    Kazanj je poznat po svojim drevnim ulicama, muzejima i pozorištima, smeštenim u starom delom grada.

    Jekaterinburg

    Jekaterinburg
    Jekaterinburg

    Jekaterinburg je „glavni grad Uralskih planina“ i sa 1,4 miliona stanovnika četvrti po veličini grad u Rusiji, posle Moskve, Sankt Peterburga i Novosibirska.

    Smešten je u istočnom podnožju planinskog lanca Ural, oko 1.700 kilometara istočno od Moskve, na granici Evrope sa Azijom.

    Grad se od 1924. do 1991. zvao Sverdlovsk, po sovjetskom revolucionaru i političaru Jakovu Sverdlovu.

    Donedavno su stranci malo znali o ovom gradu, jer je zbog vojne industrije i strateških fabrika bio decenijama zatvoren.

    Mnoga istorijska mesta, palate i utvrđenja, uništeni su tokom sovjetske ere, zbog čega je Jekaterinburg delimično izgubio svoju raskošnu lepotu, ali ga je zato Unesko svojevremeno uvrstio na listu „12 idealnih gradova za život“.

    Najčuvenija znamenitost ovog grada je Hram na krvi, koji ima veliki značaj u ruskoj istoriji, jer je izgrađena na mestu gde su boljševici, 1918. godine tokom Oktobarske revolucije pogubili cara Nikolaj Drugog i njegovu porodicu. Zatim su tela ubijenih bila prevezena u zapušteni rudnik „Ganina jama“.

    Grad je poznat i po brojnim pozorištima i muzejima i drugim kulturno-istorijskim znamenitostima.

    Nižnji Novgorod

    Nižnjenovogorodski Kremlj
    Sputnik
    Nižnjenovogorodski Kremlj

    Nižnji Novgorod je jedan od najlepših gradova Rusije, a udaljen je oko 400 kilometara od Moskve. Smešten je na ušću reke Oke u Volgu.

    Ima preko 1,2 stanovnika i po veličini je peti grad u državi.

    Osnovan je 1221. godine, a od 1932. do 1990. zvao se Gorki, po piscu Maksimu Gorkom, koji je rođen u ovom gradu. Spomenik Gorkom krasi jedan od gradskih trgova, ali ipak najveći spomenik u gradu posvećen je Valeriju Pavloviču Čkalovu, probnom pilotu čije su akrobacije avionom izazivale divljenje i poštovanje ruskih prijatelja i neprijatelja širom planete.

    Ipak, simbolom Nižnjeg Novgoroda smatra se Nižnjenovogorodski Kremlj, sagrađen u 16. veku, i Velika pokrovska ulica — glavna ulica grada — koja je u sebi sačuvala brojna plemićka zdanja i stare trgovačke radnje iz 18. veka.

    Grad nosi i epitet „zeleni“, zbog mnoštva parkova koji se prostiru na oko hiljadu hektara.

    „Nižnji“, kako ga od milja zovu, jedan je od vodećih industrijskih gradova u Rusiji, a monotoniju sivila fabričkih hala i socrealističke arhitekture razbijaju obnovljene fasade zdanja preostalih iz vremena carske Rusije, kao i zlatne kupole manastira i crkava koje izviruju sa svih strana.

    Ovde se nalazi i fabrika i muzej najvećeg ruskog proizvođača automobila — „Grupe GAZ“.

    Kalinjingrad

    Ruski grad Kalinjingrad
    © Sputnik / Igor Zarembo
    Ruski grad Kalinjingrad

    Kalinjingrad je najzapadnija tačka Rusije. Nalazi se na skoro 1.300 kilometara od Moskve, između Poljske i Litvanije, i ima pristup Baltičkom moru.

    Nekada je bio deo Pruske, Poljske i Nemačke, zvao se Kenigzberg, da bi zatim konačno, posle Drugog svetskog rata, ušao u sastav Sovjetskog Saveza, odnosno Rusije.

    Izgradili su ga 1255. godine Nemci za Nemce, što se odrazilo i na arhitekturu — grad je uspeo da zadrži nesvakidašnju lepotu srednjovekovnog nemačkog grada, ali je obogaćen lepotom ruske duše.

    Grad se nalazi na ušću reke Pregel u Kalinjingradski zaliv, a u njemu živi skoro pola miliona ljudi.

    Obiluje brojnim kulturno-istorijskim spomenicima, muzejima, galerijama, crkvama, katedralama, pozorištima… Ima zoološki vrt i botaničku baštu.

    Grad je poznat i po brojnim lepim kapijama, kao što su Kraljevska, Fridrihsburška ili Fridlandska kapija, koja je istovremeno i muzej.

    Ovaj kraj Rusije je najpoznatiji po ćilibaru, tako da nije čudno što je lokalni Muzej ćilibara jedan od najposećenijih, a ujedno je to prvi i jedini muzej te vrste u Rusiji. Drugi značajni muzeji su Muzej svetskog okeana, državna Umetnička galerija itd.

    U svakom slučaju, Kalinjgrad je grad koji nikog ne ostavlja ravnodušnim. Ovde je živeo Imanuel Kant, a tu je napisao i „Kritiku čistog uma“.

    Novosibirsk

    Državno akademsko pozorište opere i baleta u Novosibirsku
    © Sputnik / Valerij Titievski
    Državno akademsko pozorište opere i baleta u Novosibirsku

    Sa preko milion i po stanovnika, Novosibirsk je treći grad po veličini u Rusiji, a ujedno je i najveći sibirski grad. Od ruske prestonice je udaljen oko 3.300 kilometara. To je relativno mlad grad — osnovan je 1893. godine, a status grada je dobio deceniju kasnije.

    Podignut je na mestu gde Transsibirska železnica prelazi veliku sibirsku reku Ob. Značaj grada povećan je početkom 20. veka završetkom železnice Turkestan-Sibir, koja povezuje Novosibirsk sa Centralnom Azijom i Kaspijskim morem. Od 1917. do 1926. grad se zvao Novonikolajevsk, po caru Nikolaju Drugom Romanovu.

    Novosibirsk se ne može pohvaliti velikim brojem arhitektonskih spomenika, ali nije ništa manje lep od svojih starijih konkurenata.

    Sabor Aleksandra Nevskog, Voznjesenki sabor, Dom oficira — najstarija su zdanja u gradu. U Novosibirsku se nalazi i Muzej sunca — prvi i jedini muzej sunca u svetu, u kojem je prikupljeno više od 400.000 eksponata posvećenih toj zvezdi. U ovom gradu se nalazi i jedinstvena u svetu Mala (dečija) železnička pruga.

    Soči

    Otvaranje Soči parka
    © Sputnik / Mihail Mokrušin
    Otvaranje Soči parka

    Ovaj grad se nalazi na crnomorskoj obali, na oko 1.700 kilometara od Moskve, i jedno je od omiljenih letovališta kako domaćih, tako i stranih turista.

    Grad je nastao 1838, prvobitno kao vojno utvrđenje Aleksandrija, da bi već 1896. dobio današnji naziv, ali i rang grada. Danas ima oko 400.000 stanovnika.

    Ono što Soči čini posebnim i izuzetno posećenim letovalištem jeste klima koju karakterišu duga i topla leta i blage zime. Tradicionalno je čuven i po prelepim vrtovima i retkim rastinju, koje su obožavali i car Petar i Staljin, ali u njemu uživa i aktuelni predsednik Putin.

    Sa prelepih gradskih plaža pruža se još lepši pogled na obližnji Kavkaz i njegove snežne vrhove.

    Soči je bio domaćin Zimskih olimpijskih igara 2014. godine, a zahvaljujući savremenoj olimpijskoj infrastrukturi i prijatnoj klimi ostao je grad sporta.

    Rostov na Donu

    Pogled u sumrak na Rostov na Donu
    Pogled u sumrak na Rostov na Donu

    Rostov na Donu je administrativno sedište Rostovske oblasti. Nalazi se na jugu zemlje, 46 kilometara od ušća Dona u Azovsko more. Od Moskve je udaljen skoro 1.300 kilometara.

    Sa preko milion stanovnika, Rostov je jedan od najvećih gradova evropskog dela Rusije i poznat je pod imenom „vrata Kavkaza“, a često ga nazivaju i „južnom prestonicom Rusije“.

    Osnovala ga je carica Elizabeta Petrovna 1749. godine.

    Grad je pun hramova raznih religija, veličanstvenih arhitektonskih zdanja i lepih kutaka prirode.

    Sabor Presvete Bogorodice se s pravom smatra glavnom znamenitošću grada. Još jedno obeležje grada je most preko reke Don, ali grad nudi i brojne druge zanimljivosti.

    Jalta

    Jalta
    © Sputnik / Taras Litvinenko
    Jalta

    Jalta je grad i letovalište na južnoj obali poluostrva Krim, u podnožju Krimskih planina. Leži u dubini jednog od brojnih krimskih zaliva, okružena šumovitim planinama, mnoštvom vinograda i obližnjih voćnjaka. Početkom 19. veka ovde su boravile mnoge ruske i ukrajinske aristokrate i poznati umetnici, poput Lava Tolstoja, Antona Pavloviča Čehova i Petra Čajkovskog.

    Ono što predstavlja simbol Jalte i čitavog krimskog poluostrva je zamak Lastavičje gnezdo ili Livadija. Izgrađen je početkom 20. veka na litici Aurora, uzdignutoj 40 metara iznad Crnog mora.

    Od 4. do 11. februara 1945. u Livadijskom dvorcu održana je Konferencija u Jalti, gde su velike sile — Sovjetski Savez, Velika Britanija i SAD, odlučivale o uređenju svetskog poretka nakon Drugog svetskog rata.

    Danas grad Jalta predstavlja jednu od najlepših i najrazvijenijih turističkih destinacija na čitavom Krimu.

    Lenjin i Staljin su odredili Krim kao rajsko odmaralište, Hruščov ga je 1953. poklonio Ukrajincima, da bi žitelji poluostrva ubedljivom većinom, preko 95 odsto njih, u martu prošle godine na referendumu odlučili da se Krim vrati pod okrilje Rusije. Gradić danas broji oko 77 hiljada stanovnika.

     

    Slično:

    Rusija može da bude jedan od lidera u turizmu
    Turizam u svemiru za 10 do 15 godina
    Uživanje u Karađorđevoj šnicli usred Moskve (foto)
    Rusija će finansirati domaće turističke agencije
    Kinezi izdvajaju milijarde dolara za „crveni turizam“
    Rusija spremna za „crveni turizam“
    Tagovi:
    gradovi, turizam, Petar Veliki, Josif Visarionovič Staljin, Vladimir Iljič Lenjin, Jalta, Kalinjingrad, Sankt Peterburg, Soči, Moskva, Rusija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga