12:43 20 Avgust 2019
Slušajte Sputnik
    Partnerstvo - ilustracija

    EU želi da pruži ruku Rusiji, ali to zavisi od SAD

    © Foto : Pixabay
    Rusija
    Preuzmite kraći link
    Jovana Vukotić, Miloš Ćurčin
    2211

    Iz Moskve su stigle tri vesti koje govore o pojačavanju dijaloga EU i Rusije — najava dolaska visoke predstavnice EU za spoljnu politiku i bezbednost Federike Mogerini, mogućnost održavanja saveta Rusija—NATO, kao i najavljeni pregovori o povratku Rusije u Parlamentarnu skupštinu Saveta Evrope.

    Stalni predstavnik Rusije u EU Vladimir Čižov
    © AFP 2019 / JOHN THYS

    Da li je to signal otopljavanja odnosa između Zapada i Rusije i može li to rezultirati eventualnom ukidanju sankcija Rusiji? Prema rečima političkog analitičara Dmitrija Kulikova, dolazak Mogerinijeve u Moskvu ne uliva prevelike nade za rešavanje odnosa Evrope i Rusije, ali šalje signal da je Brisel shvatio neophodnost dijaloga sa Moskvom.

    On ističe da EU svojom politikom sama sebe ograničava misleći da će na taj način izvršiti pritisak na Rusiju, ili je barem izolovati, ali da sada postaje jasno da je takva politika „besmislena i neproduktivna“.

    Prema oceni političkog analitičara Branka Raduna, EU nakon „bregzita“ pokušava da ojača svoju poziciju, da se konsoliduje, a jedan od puteva svakako je poboljšanje odnosa sa Rusijom.

    Pitanje je, objašnjava on, dokle EU može da ide, s obzirom da sankcije Rusiji nisu stigle iz Brisela nego iz Vašingtona, a da je EU samo izvršilac radova. „Mislim da je ovo znak da EU želi da pruži ruku Rusiji, ali to neće toliko zavisiti od nje koliko od SAD“, dodaje on.

    Analitičar Dušan Proroković, međutim, smatra da su u pitanju kontradiktorne vesti s obzirom na to da je EU odlučila da produži sankcije Rusiji.

    „Ne očekujem brzo ukidanje sankcija, ali očekujem početak dijaloga na tu temu. Ključni događaj koji će odrediti sudbinu odnosa između Rusije i EU su predstojeći izbori u SAD, jer će tada bi poznato koliko će EU moći samostalnu da vodi svoju politiku, a koliko će slediti SAD u njenim daljim strateškim nastupanjima“, upozorava on.

    Govoreći o najavljenom savetu Rusija—NATO, koji bi trebalo da bude održan ubrzo nakon samita NATO-a u Varšavi, Kulikov smatra da je susret bilo kakvog formata dobar signal, ali i prilika da se na dnevni red stave sva goruća pitanja.

    „Ukoliko na samitu NATO-a u Varšavi budu donete nove odluke uperene protiv Rusije, što se može realno očekivati, onda bi Moskva otvoreno mogla da iznese svoj stav tokom saveta Rusija—NATO“, ističe on.

    U međuvremenu, odjeknula je i vest o tome da bi šefovi političkih grupa Parlamentarne skupštine Saveta Evrope (PSSE) trebalo da posete Moskvu krajem meseca kako bi sa ruskim vlastima razgovarali o eventualnom povratku Rusije u tu instituciju.

    Politikolog Aleksandar Konjkov smatra da strategija koju je u ovom slučaju izabrala Rusija donosi i očekivane rezultate, kao i da Savet Evrope sada „sam upada u jamu koju je iskopao za Rusiju“.

    „Neka PSSE sama odluči ko je više izgubio, s obzirom da su oni ovu situaciju i stvorili. Moskva je samo reagovala na njihove akcije. Stav Rusije i dalje je da želi da bude aktivna u radu Parlamentarne skupštine, ali nije spremna da zbog toga odstupa od svojih principa i nezavisne politike“, ističe Konjkov.

    Podsećamo, PSSE je tokom 2014. i 2015. ruskoj delegaciji zbog stava o Krimu oduzela pravo glasa i pravo učešća u radu statutarnih organa i posmatračkoj misiji Skupštine, a kao odgovor na ove mere, ruska delegacija napustila je PSSE.

    Moskva je u više navrata saopštavala da će se vratiti u Parlamentarnu skupštinu samo u slučaju da se ruskoj delegaciji u potpunosti vrate sva ovlašćenja.

     

    Tagovi:
    otopljavanje odnosa, Zapad, pomirenje, politika, PSSE, NATO, Branko Radun, Dušan Proroković, Federika Mogerini, EU, Rusija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga