11:50 26 Februar 2020
Slušajte Sputnik
    Rusija
    Preuzmite kraći link
    Piše
    1520
    Pratite nas

    Na festivalu „Spaska kula“, koji se od 27. avgusta do 4. septembra održava u Moskvi, nastupiće i Centralni koncertni orkestar „Rimskog Korsakova“ ruske Vojno-mornaričke flote, koji ove godine obeležava 70 godina postojanja.

    Ansambl ruske armije „Aleksandrov“
    © Sputnik / Vladimir Vяtkin

    Kapetan prvog ranga, šef orkestra, umetnički rukovodilac i glavni dirigent Aleksej Karabanov za Sputnjik otkriva šta očekuje od tog festivala, kakva je iznenađenja priredio i šta misli o Srbiji, Srbima i srpskoj muzici.

    Ovo nije vaš prvi nastup na festivalu. Šta vi očekujete od „Spaske kule“, a šta publika može očekivati od vas?

    — Od „Spaske kule“ očekujemo lepo vreme. To je jedino što nas može obradovati. U poslednjih nekoliko godina nismo imali sreće sa vremenom, bilo je uglavnom kišovito. Uvek je hladno, a to nam baš ne prija. Ove godine festival je pomeren za nedelju dana ranije, upravo zato da bismo „zakačili“ više lepog vremena. Što se nas tiče, mi za ovogodišnji nastup  spremamo „Šeherezadu“ na muziku Rimsko-Korsakova, i to ne na našu inicijativu, već na molbu organizatora festivala. Dakle, za „Spasku kulu“ pripremamo šou sa muzikom iz „Šeherezade“, posvećen 70-godišnjici orkestra.

    Vaš orkestar ima dugu tradiciju i bogatu istoriju. Ako ne grešim, od samog kraja Drugog svetskog rata učestvujete i na Paradi pobede na Crvenom trgu?

    — Orkestar je stalni učesnik Parade pobede, još od 1945. godine, od prve Parade, i svaki naš kolektiv je u toj paradi učestvovao.

    Srpska i ruska zastava
    © AFP 2019 / ANDREJ ISAKOVIC

    Poznato je kakva se muzika izvodi na Paradi. Međutim, iznenađujuće je što ćete na festivalu „Spaska kula nastupiti sa izvedbom „Šeherezade, koja nema vojnu tematiku?

    — Parada orkestara ne podrazumeva samo vojnu muziku. Često ne sviramo samo nju, već i druge žanrove, kao što je klasična muzika. U to se možete uveriti već i na festivalu. To je takav vojni balet u kojem se orkestar kreće, izvodi razne figure. Sve je to povezano sa dramaturgijom i zato se dobija takva kompozicija.

    Po čemu se razlikuje muzika? Vi činite, na primer, orkestar ruske mornarice, a postoje i orkestri drugih rodova vojske. Ima li razlika u vrsti muzike, izvođenju ili nečemu drugome, između vas i, na primer, orkestra kopnene vojske?

    — Razlika u vrsti muzike nema, ali mi verujemo da se mornari u celom svetu razlikuju od kopnenih orkestara po svom zvuku. Ti orkestri zvuče mekše i nekako više melodično od kopnenih orkestara. Dirigenti kopnenih orkestara se uvek ljute kada im ja to kažem. Ali to jeste tako. Ja to nisam izmislio, već sam davno na to obratio pažnju. U koju god zemlju da dođete, tamo obavezno stoje zajedno mornarički i kopneni orkestar. Razliku možete odmah čuti.

    Možete li to da objasnite ili nečim da potkrepite?

    — To se može objasniti samo metafizički — mornari pripadaju talasima, a talasu su mekši nego zemlja.

    Često putujete. Da li ste možda imali priliku da posetite svoje kolege u Srbiji, da ih kontaktirate? Da li možda nešto znate o srpskoj muzici?

    — Nažalost, nikada nisam nastupao u Srbiji, ali kada smo bili na fudbalskoj utakmici Rusija-Srbija u Moskvi, svirali smo srpsku himnu. To je bilo veoma dirljivo. Srpska himna je veoma lepa, čak veoma liči na rusku — „Bože čuvaj cara“. Tu nešto ima. Iskreno, ja volim Srbiju, Srbi su naša braća. To je jedina zemlja u Evropi koja je ostala verna Rusiji i koja je nam bliska ne samo po religiji, nego i po mentalitetu. Ja sam, nažalost, bio samo u Crnoj Gori, a to nije isto. Sa Srbima sam razgovarao i nosim najlepše utiske. I srpski gardisti su učestvovali u „Spaskoj kuli“ pre dve godine. Tokom trajanja festivala na Crvenom trgu radio je jedan srpski kafić i tamo smo se družili i pili kafu. Glavni menadžer je Srbin i mi smo se sa njim sprijateljili.

    Srpski orkestri ove godine neće učestvovati na festivalu u Moskvi. Postoji li mogućnost da vi posetite Srbiju. Da li biste to želeli?

    — Mi bismo stvarno želeli da odemo u Srbiju. Znamo da su naše kolege iz Sankt Peterburga bile tamo za vreme bombardovanja, 1999. godine, ali nisu otkazale nijedan koncert. Imali su divan prijem kod publike i vratili su se puni utisaka. Tada smo i mi u Peterburgu nastupali na festivalu vojnih orkestara posvećenom Srbiji i, između ostalog, izveli smo kompoziciju Čajkovskog „Slovenski marš“, poznatu još i kao „Srpsko-ruski marš“. Nosili smo čak i mete — „targete“ na grudima i tako se solidarisali sa srpskim narodom.

     

    Tagovi:
    Spaska kula, Aleksej Karabanov, festival, Međunarodni festival vojnih orkestara „Spaska kula“, Aleksej Karabanov, Rusija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga