05:06 18 Oktobar 2019
Slušajte Sputnik
    Pogled na zid Kremlj i zaleđenu reku - Moskva

    Rusija postaje novi centar gravitacije za Istočnu Evropu

    © Sputnik / Mikhail Fomichov
    Rusija
    Preuzmite kraći link
    1430
    Pratite nas

    Uticaj EU na njenu istočnu periferiju brzo opada. Donedavno je EU bila centar gravitacije za mnoge istočnoevropske zemlje, a sada se ovaj centar pomera ka Rusiji, ističe nemački novinar Frank Ninhujsen.

    Moskva
    © Sputnik / Natalья Seliverstova

    Dugo je Evropska unija vršila snažan gravitacioni uticaj na istočnoevropske zemlje, smatra nemački komentator Ninhujsen i dodaje da se situacija nedavno drastično promenila.

    Ninhujsen kaže da se u ovom delu Evrope odvija skrivena promena snaga.

    „Sve do sada Evropska unija bila je neka vrsta političkog usisivača u Istočnoj Evropi. Ona je upijala jednu po jednu zemlju. Toliko je bila moćna“, piše nemački novinar za „Zidojče cajtung“.

    „Međutim, Rusija ponovo dobija na značaju u konkurenciji sa EU“, ističe on.

    Ovaj komentator navodi da Moskva kapitalizuje sovjetsko nasleđe, koristeći svoje stare veze sa bivšim Istočnoevropskim blokom.

    Rusija jača svoje odnose sa balkanskim zemljama, ističe Ninhujsen, pozivajući se na ambiciozne ruske energetske projekte u regionu i vojne vežbe „Slovensko bratstvo 2016“ koje su okupile srpske, beloruske i ruske vojne jedinice ove jeseni.

    Srpska vojska takođe je održala avijaciono-taktičke vežbe „Bars 2016“ zajedno sa svojim ruskim kolegama u oktobru ove godine.

    Nemački novinar takođe ističe duboku zabrinutost zbog rezultata bugarskih i moldavskih predsedničkih izbora na kojima su pobedili proruski kandidati.

    „U Bugarskoj je socijalista koji je vodio kampanju za ukidanje sankcija EU Rusiji pobedio na predsedničkim izborima. U Republici Moldaviji novi šef države želi da nametne radikalnije promene: da se udalji od EU i okrene Evroazijskoj ekonomskoj uniji, savezu bivših sovjetskih republika“, naglašava Ninhujsen i upozorava da „uticaj Moskve u Evropi raste“.

    I zaista, ishod predsedničkih izbora u Bugarskoj i Moldaviji pogodio je evropski establišment ispod pojasa. Međutim, teško da je krivica Rusije što Brisel gubi svoj prestiž među Istočnim Evropljanima.

    Govoreći za „Sputnjik“ zamenik direktora Centra za ukrajinske studije na Moskovskom državnom univerzitetu Bogdan Bezpalko smatra da su istočnoevropske države postale razočarane ideologijom „evrointegracija“ koja je pretvorena u „neku vrstu religije“. Umesto toga, one žele da nastave normalne i pragmatične odnose sa svojim susedima, ističe ovaj analitičar.

    Sa svoje strane, ruski poslanik Franc Klincevič naglasio je da se politika sankcija EU protiv Rusije osvetila Istočnoj Evropi kao dodatak na nezadovoljstvo Briselom.

    Aleksandar Safonov sa Instituta za slovenske studije Ruske akademije nauka slaže se sa Klincevičem.

    „Bugarska je pretrpela velike ekonomske gubitke zbog sankcija“, rekao je Safonom. „Za Bugarsku je Rusija oduvek bila važan trgovinski partner i partner koji joj je pomogao da reši brojna regionalna pitanja“.

    Safonov smatra da bi Bugarska mogla da uspostave bliske odnose sa Rusijom na isti način kao što su to uradile Srbija i Mađarska.

    Nepotrebno je reći da je Moskva pozdravila pozive za bližu saradnju koje su uputili pobednici predsedničkih izbora u Bugarskoj i Moldaviji.

    „Bili smo impresionirani nekim izjavama koje su pokazale spremnost za rad na normalizaciji odnosa sa drugim državama, uključujući i našu“, istakao je portparol Kremlja Dmitrij Peskov.

    Suština stvari je da je politički establišment EU i SAD otvoreno rusofoban, istakao je Klincevič u intervjuu za Sputnjik.

    On je citirao nedavnu izjavu Federike Mogerini, trenutne visoke predstavnice Evropske unije za spoljne poslove i bezbednosnu politiku, nakon pobede Donalda Trampa na predsedničkim izborima u SAD.

    Mogerinijeva je istakla da se „veoma principijelan stav“ EU o antiruskim sankcijama neće promeniti „bez obzira na moguće promene u politikama drugih“.

    Ruski parlamentarac smatra da je to „zabrinjavajući“ signal.

    Klincevič je nagovestio mogućnost da bi oni evropski političari koji su se kladili na antirusku retoriku pre predsedničkih i parlamentarnih izbora u Evropi 2017. mogli na kraju da se suoče sa istim ishodom kao i Hilari Klinton.

    Obični Evropljani trpe zbog evropskih sankcija Rusiji, istakao je on.

    „Retorika pretnji i diktatom prema Rusiji nije prihvatljiva, a život je pokazao da Evropska unija i Sjedinjene Američke Države ovaj problem nisu rešile“, zaključio je Klincevič.

    Tagovi:
    gravitacija, sankcije Rusiji, uticaj, EU, Istočna Evropa, SAD, Rusija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga