13:36 21 Jul 2019
Slušajte Sputnik
    Vojnici pucaju na policiju za vreme Februarske revolucije
    © Sputnik /

    Februarska revolucija — zavera svetskih sila ili bunt naroda?

    Rusija
    Preuzmite kraći link
    Ekipa Sputnjika
    1484

    Februarska revolucija i dalje predstavlja kontroverzno poglavlje u ruskoj istoriji, s obzirom na oprečna mišljenja o učinku poslednjeg ruskog cara Nikolaja Drugog, a mnogi istoričari smatraju da je dolazak boljševika na vlast, koji je usledio kao posledica Oktobarske revolucije, bio koban za Rusiju.

    Iako se 8. mart širom sveta proslavlja kao Međunarodni dan žena, za rusku istoriju taj datum označava nešto više. Naime, 23. februara po starom kalendaru, odnosno 8. marta po novom, žene u Petrogradu, nezadovoljne uslovima rada i ratom koji je trajao, izašle su na ulice. Niko tada nije ni slutio da bi to moglo da preraste u revoluciju i dovede do promene državnog uređenja.

    Mišljenja su podeljena, pojedini tvrde da je car Nikolaj Drugi bio slab i da je bio previše posvećen porodici i Bogu, što je rezultiralo krahom carske Rusije, ali činjenica je da je u to vreme Rusija bila superiorna u Prvom svetskom ratu, a Nemačkoj je bio potreban unutrašnji haos u toj zemlji kako ne bi izgubila rat.

    „Vole ljudi da kažu da je car bio slab, ali taj isti car je vodio Rusiju neverovatno velikim koracima napred. Za vreme Nikolaja drugog pojavio se prvi automobil, tramvaj, hidrocentrala, avion, podmornica, arktički ledolomac, kolor-fotografija, olimpijada. Za njegovo vreme je i kultura procvetala“, objašnjava u emisiji „Svet sa Sputnjikom“ glavna urednica Sputnjika Ljubinka Milinčić.

    Prema njenim rečima, car je toliko voleo Rusiju da je upravo zato i abdicirao, da ne bi doveo do krvoprolića i međusobnih ubijanja, a zapravo je, kako kaže, svojim povlačenjem uveo Rusiju u propast.

    Teško je dati nedvosmilenu ocenu uloge Nikolaja Drugog, a koliko su nerasvetljene okolnosti pod kojima se dogodila Februarska revolucija svedoči i detalj iz carevog dnevnika u kome on navodi, kako podseća Milinčićeva, da je on u dana kad je goreo Peterburg u Mogiljovu „brčkao noge u reci”.

    Februarska, a potom i Oktobarska revolucija dovela je do toga da je Rusija izgubila veliki deo svojih zapadnih teritorija u Prvom svetskom ratu, u kojima je živelo većinsko rusko stanovništvo, priča Dejan Mikavica, profesor sa Filozofskog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu.

    „Kome je sve bilo u interesu da slomi dinastiju Romanov i carsku Rusiju? Da li su to bili masoni, ili pak Jevreji, ili možda liberalano-demokratska buržoazija koja je pisala knjige po Zapadu i sve svaljivala na cara Nikolaja. Treba se zapitati i kakav je interes velikih sila u to vreme bio? Zašto bi Nemačka u vreme kada Rusi odnose pobede na frontu, finansirala Lenjina i njegovu revoluciju? Zašto se Amerika priključila ratu tek nakon kraha carske Rusije? Sve je to rezultiralo time da je Rusija ostala ruinirana, a destrukcija je načinjena u političkom, civilizacijskom i teritorijalnom smislu“, objašnjava on.

    Međutim, kako dodaje, sve je to imalo svoju cenu, a ti isti boljševici su morali posle svojim poveriocima da vrate sve te usluge, i to ne samo političkim sredstvima. Zbog toga je po veoma nerazumnim cenama rasprodavano rusko crkveno blago onima koji su boljševicima pomagali da dođu na vlast. Komunistička politika je imala potresno tragične posledice, navodi Mikavica.

    Isto tako destruktivne posledice su ta dešavanja imala i po rusko društvo, smatra politički analitičar Dragomir Anđelković, a revolucije i gubitak zapadnih teritorija doveli su do podele nacije. „Da u sopstvenim zemljama jedan deo nacije ustane i sruši državu, a potom usledi samodestrukcija i podela nacije — to je najtragičnija stvar pandorine kutije koja se dogodila februarskom revolucijom“, ističe on.

    Istovremeno, smatra Anđelković, današnja Rusija je svesna sovjetskog nasleđa, čak i sa svim negativnim elementima, a trenutna administracija predvođena Vladimirom Putinom nastoji da pozitivno percipira sve te činjenice, a celokupno postovjetsko područje pretvori u dobar instrument ruske geopolitike. Današnja Rusija je pragmatična i racionalna i gleda da sve čini u sopstvenom interesu, dodaje.

    Ljubinka Milinčić kaže i da uprkos svim dešavanjima svaka vlast ponosila svojim prethodnicima. „Sovjetska Rusija se ponosila dvorcima, ponosili su se svime što su oni stvorili. Današnja Rusija se takođe ponosi svojom istorijom, nastojeći da razgraniče mračne pojave komunizma od recimo pobede u Drugom svetskom ratu. Oni ne odbacuju prošlost. Rusija svoju istoriju ne zaboravlja“, ističe ona.

    Kada je reč o pomirenju između carske i sovjetske Rusije, ruski naučnik i doktor ekonomskih nauka Ruslan Dzarasov kaže da do toga nije došlo. „Mislim da postoje tri glavna koncepta. Liberali smatraju da je Februarska revolucija bila propuštena šansa da se u Rusiji izgradi  evropski kapitalizam, što je sprečila boljševička revolucija. Levičari i socijalisti, sa druge strane, tvrde da je Februarska revolucija kao korak ka Oktobarskoj dovela do razrešavanja svih društvenih protivrečnosti koji su postojali u carskoj Rusiji. Monarhisti, međutim, smatraju da je carska Rusija bila na ispravnom putu koji je donosio značajan ekonomski rast i da su sve to uništile revolucije“, navodi on. 

    „Zato mislim da nije došlo do pomirenja carske i nove Rusije“, zaključuje Dzarasov.

    Tagovi:
    Februarska revolucija, Svet sa Sputnjikom, posledice, Dejan Mikavica, Ljubinka Milinčić, car Nikolaj Drugi Romanov, Dragomir Anđelković, Rusija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga