00:22 16 Decembar 2017
Beograd+ 13°C
Niš+ 14°C
Slušajte Sputnik
    Ulazak Krima u sastav Rusije

    Kako je Krim ujedinio rusku naciju

    © Sputnik/ Vladimir Astapkovich
    Rusija
    Preuzmite kraći link
    1721

    Povratak Krima u sastav Rusije pre tri godine ujedinio je naciju i postao je izazov za rukovodeću elitu. Sa ekonomske tačke gledišta, krimski projekat je višestruko veći i kompleksniji od projekta za Olimpijske igre u Sočiju, ali se već danas može reći: država je uspela da ga realizuje, piše sajt „Ekspert.ru“.

    „Krim je naš“ podelio je najnoviju istoriju Rusije na „pre“ i „posle“. Teško je reći da li je Vladimir Putin osetio karakter transformacije nacionalne samospoznaje nakon potpisivanja sudbonosnog dogovora 18. marta 2014. godine, ali je očigledno da je ta odluka značajno olakšala traganje za nacionalnim identitetom ruskog naroda nakon katastrofe 1991. godine, jer upravo je predsednik iz godine u godinu pokretao ovo pitanje na sastancima sa elitama, inteligencijom, činovnicima. Svaki put neuspešno. Država nije bila spremna za takav razgovor.

    Ulazak Krima u sastav Rusije ujedinio je naciju po prvi put za poslednje dve decenije. Nije to bilo ni zbog teritorijalnog proširenja, ni zbog zaštite od spoljašnjeg pritiska, već zbog osećaja solidarnosti, zajedništva, iznenadne spoznaje svojih korena, koji dopiru daleko pre sovjetskog perioda, u carsku Rusiju.

    Ne sme se potceniti ni imperijalistički osećaj. Rusija prvi put nakon 1945. godine nije izgubila, već je dobila teritoriju i to ne ratom. Krimljani su sami pokazali želju da uđu u sastav zemlje. To je podiglo samopouzdanje naciji i likvidiralo „gubitničko“ osećanje. U javnosti, u medijima, među činovnicima odjednom se probila reč „Rusi“, pojavio se pokušaj artikulacije „ruske ideje“. Sam predsednik, u neprekidnom traganju za nacionalnom idejom, zaustavio se na „patriotizmu“.

    Važno je dodati da se nacija nije uvukla u ideološki pancir, bez obzira na sankcije i oštru konfrontaciju sa zapadnim „partnerima“. Nema agresivne reakcije kako vlasti, tako i naroda, a nije došlo ni do ideološkog razdora sa evropskim vrednostima.

    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga