01:16 24 Avgust 2019
Slušajte Sputnik
    Ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov i državni sekretar SAD Reks Tilerson

    Kome treba pasoš za Aljasku — Lavrovu ili Tilersonu?

    © AP Photo / Carolyn Kaster
    Rusija
    Preuzmite kraći link
    Olivera Ikodinović
    0 202

    Nakon posete Vašingtonu, ruski šef diplomatije Sergej Lavrov otputovao je u Ferbenksu na Aljasci, gde će prisustvovati samitu Arktičkog saveta. U Vašingtonu su se pregovori vodili uglavnom o krizi u Siriji i Ukrajini i odnosima Rusije i SAD, a na Aljasci će se razgovarati, pre svega, o Arktiku.

    Ministri osam država-članica Arktičkog saveta — Rusija, SAD, Kanada, Danska, Norveška, Island, Finska i Švedska, kao i predstavnici nekih nearktičkih država, na Aljasci će razgovarati o budućnosti te osetljive oblasti.

    Interesovanje za arktičku saradnju je lako objašnjivo. Rezerve nafte i gasa na Arktiku uporedive su sa rezervama u Zapadnom Sibiru i iznose, prema preliminarnim procenama, oko 100 milijardi tona uslovnog goriva. Prema sprovedenim istraživanjima, u tom regionu nalazi se i značajan deo neistraženih svetskih rezervi nafte i gasa.

    Iako su ključna pitanja Arktičkog saveta problemi naroda i etničkih grupa u tom regionu, klimatske promene i ekologija, saradnja u oblasti nauke, analitičari ne isključuju mogućnost da će biti razmotrena i ekonomska pitanja.

    Ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov
    © Sputnik / Kirill Kallinikov

    „Danas je pitanje arktičke saradnje veoma važno. Svojevremeno je potpisan sporazum između ’Rosnjefta‘ i ’Ekson mobila‘, na čijem je čelu svojevremeno bio aktuelni američki državni sekretar Reks Tilerson, a taj sporazum je predviđao udruživanje napora za osvajanje arktičkih resursa. Postoji mogućnost da se Rusija i SAD vrate ovom, za obe strane, povoljnom dogovoru, koji je Obamina administracija suspendovala u okviru sankcione politike. To je principijelno pitanje, i napredak po tom pitanju nije ništa manje važan od napretka po pitanju Sirije. Mislim da Tilerson i Lavrov shvataju značaj toga i uveren sam da je na pregovorima dva zvaničnika bilo reči o tome. Obnavljanje saradnje na arktičkom epikontinentalnom pojasu je važno ne samo kada je reč o ekonomskim, već i taktičkim odlukama. Čak bih rekao da budućnost Sirije delimično zavisi i od Arktika, jer bi obnavljanje zajedničkih projekata na Severu dovelo do slabljenja sankcija i vremenom bi došlo do jačanja bilateralne saradnje SAD i Rusije“, kaže za Sputnjik Vladimir Vasiljev, glavni naučni saradnik Instituta SAD i Kanade Ruske akademije nauka.

    Sve veću zabrinutost izaziva i problem militarizacije Arktika. U januaru je u norvešku vojnu bazu, na 1.500 kilometara od granice sa Rusijom, stiglo 300 američkih marinaca da učestvuje u šestomesečnom vojnom programu obuke. To je u Rusiji, koju zapadne zemlje aktivno optužuju za militarizaciju arktičkog regiona, izazvalo zabrinutost.

    Potpredsednik Vlade Dmitrij Rogozin ranije je rekao da Rusija nije uključena u militarizaciju Arktika, a da su optužbe drugih zemalja „propaganda“.

    Ruski predsednik Vladimir Putin je ranije govorio i o pretnji koju za Rusiju predstavljaju američki PRO sistemi na Aljasci. On je objasnio da je Rusija vojno aktivna na svojoj teritoriji i da to nosi lokalni karakter, a da američki PRO nije odbrambeni sistem, već deo nuklearnog potencijala.

    Putin je takođe istakao i da Rusija ne namerava da se takmiči sa SAD na Arktiku, uključujući i trku u vojnoj sferi.

    Uoči posete Lavrova Aljasci Ministarstvo spoljnih poslova je saopštilo da „Rusija vidi Arktik kao teritoriju dijaloga i saradnje i da će se odlučno suprotstaviti svim pokušajima da se u region unesu nervoza i politika konfrontacije“.

    Moskva smatra da u regionu nema nerešivih nesuglasica i pitanja koja bi zahtevala vojna rešenja.

    Međutim, iako se Arktički savet ne bavi vojnim pitanjima i pitanjima bezbednosti u regionu, ima analitičara koji smatraju da bi to mogla da bude jedna od tema.

    Problem militarizacije Arktika mogla bi da reši ekonomska saradnja država, smatra Vasiljev.

    „Pretpostavljam da će druga važna tema tog arktičkog skupa biti naše eventualno vojno suparništvo na Arktiku. Taj problem postoji i zbog toga je veoma važno obnavljanje ekonomske saradnje. To bi stavilo u drugi plan militarizaciju Arktika i čak bi pokrenulo proces demilitarizacije regiona. Mislim da će i ta tema biti razmotrena na forumu“, dodao je on.

    Podsećanja radi, SAD su preuzele predsedavanje Savetom pre dve godine. Veliki deo rada tog tela oslanjao se na politiku tadašnjeg predsednika SAD Baraka Obame, za čiju administraciju su klimatske promene i Arktik bili prioriteti. 

    SAD su kao predsedavajuće Savetom istakle tri oblasti: poboljšanje uslova života i ekonomije u oblastima uz Arktik, upravljanje Severnim ledenim okeanom i klimatske promene.

    Jedan od poslednjih zvaničnih poteza SAD u Savetu, pre no što predsedavanje bude predato Finskoj, biće donošenje „Deklaracije iz Ferbanksa“, u kojoj će biti smernice za rad Saveta u naredne dve godine.

    Arctic Ocean. (File)
    © Sputnik / Vladimir Astapkovich

    Nils Andreasen, izvršni direktor Instituta za Sever, sa sedištem u Ankoridžu, rekao je da bi taj dokument mogao da rasvetli kakav će biti američki pristup prema Arktiku ubuduće.

    Učesnici foruma će takođe potpisati „Sporazum o jačanju međunarodne naučne saradnje na Arktiku“, kojim će biti regulisana pitanja kao što su omogućavanje pristupa naučno-istraživačkim centrima na Arktiku, isporuka naučne opreme i materijala, obuka mladih istraživača i naučne razmene. Taj dokument, kako navode američki zvaničnici, biće obavezujući.

    Podsećanja radi, na ranijim zasedanjima Arktičkog saveta bila su izrađena dva važna međunarodna sporazuma. Jedan se odnosio na saradnju u korišćenju aviona i morskih plovila za traganje i spasavanje (2011), a drugi na prevenciju izlivanja nafte na Arktiku (2013. godine).

    Takođe, očekuje se i da će specijalna grupa za pitanja razvoja telekomunikacija u arktičkom regionu predstaviti izveštaj o aktuelnom stanju sistema veze na Arktiku i perspektivama njihovog razvoja, a biće razmotrena i pitanja organizacije monitoringa životne sredine, kao i očuvanja flore i faune u tom regionu.

    Visoki zvaničnici osam zemalja Arktičkog saveta se sastaju na svake dve godine. Poslednji put samit je održan u Kanadi. Sledeće zasedanje Saveta biće održano u Finskoj, koja će preuzeti predsedavanje Savetom.

    Zanimljivo je, međutim, da Lavrov i Tilerson, posle Vašingtona, nastavljaju razgovore na Aljasci, nekadašnjoj ruskoj zemlji.

    Rusija je pre 150 godina Americi prodala tu „ekonomski nerazvijenu zemlju“ i to za „šaku dolara“ — za svega 7,2 miliona. Ispostavilo se, međutim, da se u toj „škrinji od leda“ skriva pravo blago — pronađene su ogromne zalihe zlata, nafte i drugih resursa.

    Samo u toku prvih 50 godina vladavine nad tom zemljom Amerikanci su od Aljaske zaradili bar sto puta više nego što su je platili. Mnogi u Rusiji ni danas ne mogu sa tim da se pomire, pa su stvoreni brojni mitovi u vezi sa tom trgovinom.

    Mnogi su smatrali, a i dalje smatraju, da je prodaja Aljaske ogromna greška i kratkovida odluka. Moguće je da su tome doprinele i priče o tome da je Aljaska data za dugove, poklonjena, ustupljena u najam. Pričalo se i da su je Amerikanci na prevaru uzeli od Rusa.

    Pitanje o povratku Aljaske u sastav Rusije povremeno se i danas pokreće u ruskoj javnosti. Govorilo se i da će ruski predsednik Vladimir Putin pokrenuti reviziju kupoprodajnog ugovora carske Rusije sa SAD, te da će od Vlade tražiti da isti proglasi ništavnim i da je spreman da vrati pare Amerikancima, a da Aljasku uzme nazad. Međutim, sve te spekulacije Putin je lično odbacio.

     

    Tagovi:
    Aljaska, Arktik, Sibir, Arktički savet, Reks Tilerson, Sergej Lavrov
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga