07:08 26 Jun 2019
Slušajte Sputnik
    Predsednik Rusije Vladimir Putin govori na forumu Jedan pojas - jedan put u Pekingu

    Putin: Rusija će na sve akcije NATO-a adekvatno odgovoriti

    © REUTERS / Alexander Zemlianichenko
    Rusija
    Preuzmite kraći link
    0 631

    Predsednik Rusije Vladimir Putin izjavio je da će Rusija adekvatno odgovoriti na akcije NATO-a da bi očuvala strateški balans, istovremeno potrošivši manje novca i ne na uštrb efikasnosti.

    Vladimir Putin
    © AFP 2019 / Olga MALTSEVA

    „Za Rusiju postoje dve pretnje. Prva je razmeštanje ovih protivraketa u neposrednoj blizini naših granica u istočnoj Evropi, a druga pretnja je što protivraketni bacači za nekoliko sati mogu da se pretvore u lansere za udarne rakete. U istočnoj Evropi će na vodi, na moru, biti postavljeni na brodovima koji će dežurati na Sredozemnom moru i severnim morima i staviće na Aljasku“, rekao je Putin u intervjuu američkom režiseru Oliveru Stounu u drugom delu dokumentarnog filma koji je prikazan na kanalu „Šoutajm“.

    Prema njegovim rečima, Rusija je sada praktično okružena sistemima PRO.

    „U stvari, to je još jedna gruba velika strateška greška naših partnera, jer će na sve ove akcije Rusija dati adekvatan odgovor i to neće značiti ništa drugo do još jedan krug trke u naoružanju. Pri tome će naš odgovor biti mnogo jeftiniji. Ona (tehnologija) je možda negde grublja, ali će biti efikasna. I mi ćemo očuvati taj takozvani strateški balans. Balans je veoma važna stvar“, rekao je Putin.

    On je takođe istakao da širenje NATO-a i raspoređivanje sistema protivraketne odbrane u Evropi primorava Rusiju da na to reaguje. Govoreći o širenju alijanse, ruski lider je istakao da umesto toga mogu da se sklapaju sporazumi o bezbednosti i uzajamnoj pomoći ukoliko zemlje smatraju da su u opasnosti.

    Putin je dodao da nakon što se raspao Sovjetski Savez, a Iran odustao od nuklearnog programa, nema smisla za raspoređivanjem PRO i proširivanjem pakta.

    Snouden je hrabar čovek

    Veći deo intervjua objavljenog u utorak bio je posvećen Snoudenu. Putin ga je nazvao „hrabrim, pa čak i malo nesmotrenim“ čovekom.

    Američki režiser Oliver Stoun
    © Sputnik / Ekaterina Chesnokova

    Predsednik je istakao da Snouden „nije nameravao da nam daje neke informacije“. „On je pozvao na zajedničku borbu. A kada je postalo jasno da mi još nismo spremni za to, verovatno ću mnoge razočarati, rekao sam da to nije za nas. Mi i bez toga imamo komplikovane odnose sa Sjedinjenim Američkim Državama, ne trebaju nam dodatne komplikacije. On je samo otišao i nestao“, ispričao je Putin.

    Putin je kazao da je prvi kontakt sa Snoudenom održan još u Kini, gde je on pobegao iz SAD. „A zatim su mi saopštili da je gospodin Snouden u avionu koji je trebalo da se prizemlji u Moskvi i da nakon toga treba da pređe u drugi avion i dalje da odleti za Latinsku Ameriku. Ali, ispostavilo se da zemlje u koje je hteo da leti, prvo, ne žele da ga prihvate, a drugo, ova informacija nije od nas, već iz drugih izvora odmah dospela medije i postalo je jasno mu neće tek tako dozvoliti da bilo gde odleti“, rekao je Putin.

    Tako se, prema rečima ruskog predsednika, bivši agent NSA našao u Moskvi u delu za tranzitne putnike. „I onda smo mu dali privremeni azil“, dodao je šef države.

    Putin nije odgovorio na pitanje da li ga je tadašnji američki predsednik Barak Obama zvao u vezi sa Snoudenom. „Ne želim da govorim o tome. To je stvar poverljive prirode“, istakao je Putin. 

    O Ukrajini

    Tokom razgovora dotaknuta je i tema Ukrajine. „Filozofija međunarodne američke politike u ovom regionu je u tome da je neophodno da se ni u kom slučaju ne dozvoli približavanje Ukrajine i Rusije, jer u tome neko vidi nekakvu pretnju. Neko smatra da je to izvor rasta moći Rusije i da treba po svaku cenu sprečiti približavanje Rusije i Ukrajine“, naglasio je Putin.

    Istovremeno, i u SAD i u Evropi postoje oni koji su delovali polazeći od različitih shvatanja, a ne slobode izbora ukrajinskih državljana, dodao je ruski predsednik.

    „Podrška radikalnim elementima u Ukrajini, nacionalističkim elementima, ona sa stanovišta takvog pristupa predstavlja siguran dobitak. Prema tome, onaj ko je to učinio postigao je svoj cilj, oni su to uradili savršeno. Svaka im čast“, rekao je Putin.

    Prema rečima predsednika Rusije, „ukoliko se na ovaj problem pogleda malo šire, a ne sa stanovišta neposredne konfrontacije i okupljanja oko sebe satelita na osnovu neke spoljne pretnje, već ako pogledate na razvoj svetske zajednice… pogledate 25 godina unapred kako se razvija situacija u svetu, onda bi trebalo da se promeni filozofija međunarodnih odnosa“.

    O američkim predsednicima

    Govoreći o odnosima sa SAD, predsednik Putin izjavio je da se sa promenom predsednika SAD „skoro ništ“ ne menja. Putin je potvrdno odgovorio na Stounovo pitanje da li je američki predsednik Donald Tramp četvrti američki lider od kada je Putin na vlasti. Na komentar Stouna da se „Tramp nalazi u džepu Kremlja" Putin je nasmejao.

    Komentarišući reči bivše američke kandidatkinje za predsednika Hilari Klinton, koja je Putina uporedila liderom Trećeg Rajha Adolfom Hitlerom, ruski predsednik je naveo da od strane Rusije takođe može da se nađe niz poređenja delatnosti američkih političara, ali Moskva pokušava da se uzdrži od ekstremnih izjava.

    „Nema u tome ništa novo. Mi se lično poznajemo. Ona je energična žena. Mi, takođe, možemo da nađemo svakakva poređenja, ali se iz političke kulture uzdržavamo od ekstremnih izjava“, rekao je Putin. U martu 2014. godine, televizija Si-En-En je javila da je Klintonova, govoreći u kontekstu Krima, povukala paralelu između Putina i Hitlera. Ona je tada tvrdila da Putinove reči o potrebi da se zaštiti ruski narod podsećaju na Hitlerova akcije, koji je govorio da mora da štiti ljude sa nemačkim korenima koji žive u istočnoj Evropi.    

    Stoun je pune dve godine snimao seriju razgovora sa Putinom u ukupnom trajanju od preko 19 sati i stvorio, kako je najavljeno, „dosad neviđeni materijal o ruskom predsedniku“, koji će u Americi biti emitovan četiri večeri zaredom, od 12. do 15. juna.

     

    Tagovi:
    kontramere, NATO, Oliver Stoun, Vladimir Putin, Rusija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga