12:24 18 Avgust 2019
Slušajte Sputnik
    Američki režiser Oliver Stoun na zabavi u čast 70. godišnjice Međunarodnog filmskog festivala u Kanu.

    Oliver Stoun: Uspeo sam da iznerviram Putina (video)

    © Sputnik / Ekaterina Česnokova
    Rusija
    Preuzmite kraći link
    0 640

    Režiser Oliver Stoun govorio je o svom intervjuu sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom sa dopisnikom RIA Novosti Aleksejom Bogdanovskom. Stounov film iz četiri dela ove nedelje se prikazuje na američkom televizijskom kanalu „Šoutajm“.

    Buš je rekao da je pogledavši Putinu u oči i razumeo njegovu dušu. Možete li reći da ga sada poznajete?

    — Ne. On je bio vrlo ljubazan, vrlo detaljan, pomogao nam je da shvatimo šta Rusija zapravo misli o situaciji u svetu. SAD se menjaju, kao i odnosi sa Rusijom. On je rečito govorio o NATO-u, odustajanju SAD od sporazuma o PRO, o podršci Sjedinjenih Američkih Država terorizmu na Kavkazu i Siriji, i o Ukrajini je izneo svoj stav. Osim toga, govorio je i o predstojećim izborima, o ekonomiji.

    To objašnjava mnogo, jer mi sve to ne čujemo na Zapadu. Imao sam priliku da razgovaram sa predsednikom „bez filtera“ o onome šta se dešava u svetu, po njegovom mišljenju. Osim toga, uradili smo intervju na ruskom. Nismo ga sinhronizovali. To je važno, jer obično u Americi ako čujemo predsednika, čujemo promenjen glas, sinhronizovan, gde on zvuči kao kauboj ili fudbalski trener, što je vrlo grubo. Bilo je divno čuti njegov pravi glas.

    Vladimir Putin igra hokej
    © Sputnik / Nina Zotina

    Da li je on glumio u razgovoru sa vama ili je bio otvoren, iskren?

    — Ne znam. Nisam radio sa njim. Vi ga bolje poznajete nego ja. Ali smatram da ima jasan stav, da je jak lider koji je organizovao zemlju posle predsednika Jeljcina. Mislim da je na mnogo načina privreda dvehiljaditih bolje organizovana. Mislim da se zemlja oporavila. Još uvek ima mnogo problema i on (Putin) je svestan toga. Sankcije, naravno, takođe ne pomažu. Ali mislim da je čovek koji je ponosan na svoju zemlju i radi za njene nacionalne interese.

    Da li ste pokušali da ga „upecate“ na nečemu? Da li ste uspeli da ga iznervirate u nekom trenutku?

    — Mislim da sam u jednom trenutku uspeo. Mislim da je on navikao da ga izazivaju i kritikuju. Nažalost, često ga kritikuju na Zapadu i mnogo puta nepravedno. Mislim da je bio umoran da stalno to sluša. Rusima je dosadilo da slušaju šta govore Amerikanci ili Evropljani, jer oni misle drugačije. Imamo veoma čudnu situaciju u svetu. Nikada nije toliko kritikovan Kremlj i ruski lider. To je zaista novo… I veoma sam zabrinut zbog toga, jer su najvažnije stvari u životu za mene mir i bezbednost.

    Vi ste razgovarali sa gospodinom Putinom o optužbama da se Rusija mešala u izbore u SAD. Šta Vam je rekao?

    — Ne mogu sada da otkrivam šta mi je rekao, to je četvoročasovni film. Više sam pokušao da ga navedem da govori o budućnosti. On ima veliki značaj za Rusiju. Mislim da je doprinos njegovog predsednikovanja veliki. To je moje mišljenje. Vidim neke veze sa Ruzveltovom administracijom, jer je Ruzvelt bio prvi američki predsednik koji je imao četiri mandata. Četiri. I ukoliko se Putin bude kandidovao 2018, to će biti četvrti put i to će biti veoma značajno.

    Mislim da je Ruzvelt je imao isti uticaj na zemlju. Kada je došao na vlast 1931. godine, ako se sećate, u Sjedinjenim Američkim Državama bila je depresija koja je potpuno uništila banke i finansijsku strukturu. I on je napravio velike promene, dozvolio je vladi da uđe u igru u oblasti ekonomije na način koji nikada ranije nije upotrebljen. A Amerikanci su bili veoma nezavisni od vlasti, to je tako „divlji“ sistem.

    I mnogi Amerikanci su se suprotstavljali Ruzvelti, oni su ga mrzeli. I mnogi američki predsednici, kao što je Ronald Regan, bili su protiv takve politike. I sada se Amerika kreće u drugom pravcu. Što se tiče Rusije, posle Jeljcina se činilo da ste hteli da se razvijate slobodno, da više ne postoji sistem, da je komunizam pao i da želite „divlji“ kapitalizam. Mislim da Putin pokušava da to izbalansira po principu tržišne ekonomije da više liči na Evropu nego na Sjedinjene Američke Države. 

    Američki filmski reditelj Oliver Stoun
    © Sputnik / Grigoriy Sisoev

    Na američkim kablovskim televizijama već godinu dana se govori isključivo o navodnoj zaveri Donalda Trampa sa Rusijom — naravno  i Rusija i Tramp to poriču. Da li mislite da će gospodin Tramp pronaći novi pristup Rusiji? I da li gospodin Putin želi novi pristup Sjedinjenim Američkim Državama?

    — Što se tiče gospodina Putina i Amerike, on nije menjao svoj stav već nekoliko godina. On je govorio: „Želeli bismo da razgovaramo, da sarađujemo u borbi protiv terorizma, o nuklearnom oružju, o svemiru, o klimi. Mora mnogo da se uradi, ništa se ne čini.

    Da li je Tramp sada priteran uza zid?

    — Gospodin Tramp je potpuno priteran uza zid. Sa druge strane, gospodin Putin u jednom trenutku (u filmu) kaže da se čini da se politika SAD ne menja, već se samo predsednici menjaju. Predsednik Obama je mogao da ima planove za „resetovanje“ i, eventualno, liberalizaciju američke politike u ratu protiv terorizma i slično, ali nije mogao ništa da postigne.

    Čini se da u SAD postoji „vlada u senci“, prava vlast i rukovodstvo koje upravlja zemljom i donosi odluke. To uključuje ogroman vojno-industrijski kompleks, korporacije, a tu spadaju i obaveštajne službe. Čini se da oni imaju izuzetnu vlast koju nisu imali kada sam bio mlađi. Oni su porasli do monstruoznih razmera. Mislim da su oni namerno napravili toliko problema sa Rusijom. Mislim su oni priterali Trampa uza zid. On nikako ne može da „resetuje“ odnose sa Rusijom, čak ni ako to želi.

    Vinston Čerčil je rekao da je Rusija je zagonetka umotana misteriju unutar enigme, ali da za nju verovatno postoji ključ — ruski interesi. Da li mislite da je vaša misija bila da objasnite Zapadu šta Rusija podrazumeva pod svojim nacionalnim interesima?

    — Da, naravno. Uvek sam smatrao da da bi se izgradili neki odnosi morate da razumete drugu stranu. To je kao brak. U suprotnom dobijate socijalni haos. Naveli ste uspešan primer sa Čerčilovom izjavom: on je mrzeo komunizam i hteo da ga saseče u korenu. I upravo on je bio jedan od inicijatora Hladnog rata. Dakle, on nije bio nimalo uzoran čovek.

    Međutim, u filmu Putin govori da je čak i Čerčil znao kada da se dogovara i pregovara. I to je u kontekstu toga koliko su Putina kritikovali. A on odgovara: hajde da razgovaramo, možemo da vodimo dijalog. I mislim da je on u pravu, a mi (SAD) ga nismo dovoljno dobro slušali. Moj film su, inače, takođe kritikovali, a da ga još nisu ni pogledali.

    Neki novinari su napisali da ste bili fascinirani Putinom. Ja ne mislim tako, ali mi se čini da između vas postoji neka „hemija“.

    — Da, ja sam režiser i to je moj posao. Radio sam sa mnogim dobrim glumcima i ponekad sam, čini mi se, postizao veoma dobre rezultate. Moj rad i jeste to: da dobijem naklonost čoveka, čak i ako ga sasvim ne razumem. Da pokušam da shvatim ljude. I ja sam ponosan što sam u ovom filmu to uspeo. Snimili smo 20 sati materijala koji su postali osnova za jedinstveni četvoročasovni film koji će biti aktuelan još mnogo godina u mnogim pitanjima, kao primer političkog dokumentarnog filma o tome kako lider osvaja poverenje zemlje i kako se nosi sa haosom i antagonizmom.

    Ovo je veoma dobar primer. Rusko-američki odnosi sada prolaze kroz dramatičan i opasan momenat i ne mogu da vam opišem koliko sam zabrinut zbog toga, kao bivši vojnik i kao čovek koji je upoznat sa onim što se dešava u svetu i koliko je nepotrebna i neblagovremena ova situacija.

    Delimično vidim razlog za to u vojnoindustrijskom kompleksu SAD, veoma mnogo je potčinjeno njegovim interesima. Da bi se nahranilo čudovište, a to je 6,5 milijardi dolara godišnje, morate da napravite neprijatelja. I mislim da se mi (SAD) trenutno bavimo nečim takvim: stvaramo sebi neprijatelje. Naravno, sada ima mnogo objektivnih neprijatelja, postoji terorizam. Ali terorizam je, između ostalog i reakcija na premilitarizovani svet. Zasitili smo svoje tržište oružjem, moramo da ga prodajemo, nastavljamo da tražimo neprijatelje, tražimo prijatelje i nastavljamo da nagomilavamo oružje. Jednom će sve ovo otići u vazduh. To je moj najveći strah.

    Koliko dobro ste lično upoznali Putina? On se retko otvara. Na primer, o svojim unucima on nikada nije ranije javno govorio. Da li mislite da ste ga razumeli privatno?

    — To nije bio moj cilj, nisam pokušao da ga ispitujem o njegovom ličnom životu, da otkrivam neke momente. Nisam pokušavao da ga upecam, kao što kažu novinari… Došao sam u Rusiju jer su za mene važni ovi odnosi (između zemalja). I mislim da je on inteligentan čovek. Sastao sam se sa njim kada sam išao u Moskvu da snimim film o Edvardu Snoudenu, nekoliko puta tokom tog perioda i on mi je dao veoma razumno objašnjenje ruske tačke gledišta o tom pitanju. I to je bio razlog da se vratim u Rusiju za naredne intervjue. 

    Sećam se kada sam došao u Sovjetski Savezi 1983/84, još dok je bio Brežnjev (odmah posle smrti Brežnjeva, prim. red), tada sam se bavio disidentima, pa čak i napisao scenario o njima, koji nikada nije bio ekranizovan, zato što je era Gorbačova koja je nastala, promenila situaciju i ta (disidentska) tematika se više ne bi tražila. Zatim sam dolazio kada je predsednik bio Gorbačov. On mi se mnogo svideo, iako tada nisam shvatao širu sliku o onome što se dešava, a onda sam došao ’90-ih godina, kada sam predstavljao svoj film „Rođene ubice“, i ni tada nisam razumeo šta se dešava u Rusiji, sa ljudima ovde.

    Režiser Oliver Stoun
    © AP Photo / Invision/Evan Agostini

    Nisam shvatao ogromne socijalne potrese koji su uticali na ruski narod. Zatim je došla Snoudenova priča i preko nje — Putinova. Tako da ja imam poseban interes prema Rusiji, sa jedne strane, kao spoljni posmatrač, stranac, ali video sam sve te promene. I mislim da je to veoma loše, da ste u ovoj drami predstavljeni kao neprijatelji. To zaista nikome nije potrebno.

    Da li očekujete da će Vas kritikovati zbog filma u SAD? Pošto se čak i običan razgovor sa Rusima u američkim medijima predstavlja kao nešto užasno.

    — To je neizbežno. Takav mi je posao, da me kritikuju zbog ovog ili onog. Mislim da samo drugačije od nekih ljudi gledam na stvari. Mislim da ono što izaziva odbojnost ili pohvalu, da to nije toliko pitanje o meni, već je mnogo šire pitanje. Ali raditi ono što ja radim je vredno toga. To je važno za svet, da bi ljudi postali svesni.

    Bez obzira na to ko i šta piše o tome, svejedno na kraju niko neće reći da je odlično. Ali ovo je važan film. Važno je da se pokaže u Americi. Mnogi ljudi će ga pogledati i reći „možda on i nije tako loš momak“. Film će se gledati širom sveta, u Aziji, u Africi. To je pokušaj da se stvori javnost među našim narodima.

    Govorili ste mnogo o nuklearnoj opasnosti, gledali ste zajedno film „Doktor Strejndžlov“ (crna komedija Stenlija Kjubrika o nuklearnom ratu). Zašto je Vama to toliko važno? Malo ljudi danas veruje u mogućnost „vrelog“ rata…

    — Treba shvatiti da kada gospodin Putin govori o situacija sa nuklearnim oružjem, on ističe da su SAD izašle, napustile sporazum o protivraketnoj odbrani koji su 1972. godine potpisali Brežnjev i Nikson. To je bio važan sporazum, kako govori Putin, kamen-temeljac naše bezbednosti. Kada su Amerikanci izašli iz ovog sporazuma i počinjali da razvijaju svoje protivraketne sisteme, kažu da oni funkcionišu, ali mi ne znamo to zasigurno, i razmestili ih u Evropi, u Poljskoj, u Rumuniji, a kažu da je zbog Irana. To nema nikakvog smisla.

    Međutim, Rusija kaže da oni mogu imati dvostruku namenu.

    — Ljudi ne shvataju da nije istina to što Amerika izjavljuje da su to odbrambene rakete. To su veoma opasne odbrambene rakete. Oni mogu da se preko noći pretvore u ofanzivne. A Rusi, koji se u slučaju lansiranja nalaze na nekoliko minuta od katastrofe, ne znaju da li je to odbrambeno ili ofanzivno oružje. Nuklearni paritet možda i postoji, ali nisam siguran. Ako pogledate kartu, možete videti svu logistiku.

    Ovo je veoma opasna situacija. Ne samo da indicent može da se dogodi u svakom trenutku, već se to toliko puta za 40-50 godina dešavalo. Mi se toga sećamo — raketne krize (oko Kube). Vi ste mladi. Ali kažem vam, to je bilo veoma strašno. Gospode, kako da se vratimo na iskrene pregovore Gorbačova i Regana. Među njima je postojao dogovor i mogao je da bude mir. Ali nema razloga za to… Gospodin Putin nije po svačijem ukusu, ali on ni na koji način ne radi tako da preti Evropi ili Americi. Naduvavaju kao veliku opasnost da Rusija namerava da zavlada svetom. Ali to nema nikakvog smisla.

    Mnogi se sigurno pitaju — gde je tu pretnja? Gde je opasnost? Svet može da bude miran. Da, imamo DAEŠ. Mi znamo za to, Putin zna za to. Zašto se ne fokusiramo na to? Hajde da pokušamo da smirimo Bliski istok, zašto je tamo tolika ludnica? Jedna stvar vodi ka drugoj — destabilizuje se Irak, a zatim Sirija. Zašto se Sirija smatra neprijateljem? Zato što su tamo šiiti, što znači da su oni saveznici Irana. A zašto je Iran neprijatelj? Gde je ta opasnosti o kojoj govore? Zašto je uništena Libija? Ona je potpuno uništena. Zašto je Libija postala baza terorista? Ova pitanja mnogi ljudi retko sebi postavljaju. Treba kritikovati našu vladu, jer ona radi nezavisno od volje naroda koji želi mir.

    Kakvo je vaše mišljenje o budućnosti rusko-američkih odnosa? Da li mislite da stižu bolja vremena?

    — Nadam se. Gospodin Putin je sigurno spreman da razgovara. Uvek je govorio da bez obzira koliko ste pesimista, uvek postoji nada. Mislim da je važno da se shvati da je neophodno uložiti napore da se postigne mir.

    Tagovi:
    intervju, Oliver Stoun, SAD, Rusija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga