11:01 15 Avgust 2020
Slušajte Sputnik
    Rusija
    Preuzmite kraći link
    Piše
    2661
    Pratite nas

    Svega nekoliko dana posle prvog sastanka lidera Rusije i Sjedinjenih Država Vladimira Putina i Donalda Trampa, koji je dao nadu u smanjenje napetosti između dve sile, iz Vašingtona je stigla vest da Bela kuća podržava nove antiruske sankcije sadržane u nacrtu zakona koje razmatra američki Kongres.

    Pritom, administracija Donalda Trampa nezadovoljna je nekim odredbama dokumenta koji predviđa ograničenje ovlašćenja samog predsednika SAD. Senat je, da podsetimo, još sredinom juna ogromnom većinom glasova odobrio amandman o proširenju sankcija protiv Rusije.

    Naftna platforma na Arktiku
    © AP Photo / Rosneft press service

    Senatori, između ostalog, predlažu da se smanji maksimalni rok tržišnog finansiranja banaka koje su pod sankcijama na 14 dana, a za kompanije petrohemijskog sektora do 30 dana. Nacrt zakona predviđa i da predsednik SAD može preduzeti mere protiv kompanija koje nameravaju da ulože više o pet miliona dolara godišnje ili milion jednokratno u izgradnju ruskih eksportnih cevovoda, kao i ako im pruže usluge i informativnu podršku. U posebnoj tački govori se o težnji Sjedinjenih Država da se suprotstave izgradnji gasovoda „Severni tok 2“.

    Direktor Centra geopolitičke ekspertize Valerij Korovin za Sputnjik ocenjuje da će, ukoliko američke vlasti istraju na ovakvoj politici, to pre svega naneti štetu njihovim interesima.

    „Ove sankcije su zapravo nekakav ostatak prethodne epohe — njih je Tramp dobio u nasleđe od administracije Obame. Kako postoji veoma jak otpor unutar američkih elita koje se suprotstavljaju Trampu i njegovim pokušajima da se približi Rusiji, sankcije razumljivo ostaju efikasno sredstvo destabilizacije rada administracije novog predsednika. Sankcije su i glavna prepreka na putu realnog približavanja pozicija sa Rusijom i konsolidacije napora da se reše ključna pitanja koja stoje ispred SAD. Zato će ovaj korak udariti po američkim interesima, a tu najpre mislim na situaciju na Bliskom istoku i u Siriji. Oni su započeli isuviše spoljnopolitičkih avantura i nemaju kapacitet da sve to samostalno završe, a upravo ove sankcije, između ostalog, stoje na putu rešavanja njihovih problema“, objašnjava Korovin.

    Stav Korovina deli i američki časopis „Volstrit džornal“ koji navodi da će nove sankcije, u slučaju usvajanja, naneti značajnu štetu američkim naftnim kompanijama i pomoći konkurentima iz Rusije i Kine. Zakon će, naime, zabraniti američkim naftnim kompanijama da učestvuju u bilo kom projektu u kom učestvuju ruske kompanije koje su pod sankcijama, a u praksi to znači da su američke firme automatski isključene iz velikih projekata.

    U međuvremenu, Rusija, koje je imala strpljenja prema Vašingtonu i upravo zato na prethodne provokativne poteze nije odgovarala recipročno, sada planira da, kako piše list „Izvestija“, protera 30 američkih diplomata i zapleni nekoliko objekata u vlasništvu SAD u Rusiji.

    Kako navodi ruski list, na ovakve mere rusku stranu je naterala odluka Vašingtona da ne vraća imovinu ambasade koja je zaplenjena u decembru 2016. godine. Ovo pitanje je ostalo nerešeno i nakon sastanka predsednika Rusije Vladimira Putina i predsednika SAD Donalda Trampa u Hamburgu.

    Vašington nije saopštio da ima plan za rešavanje krize, a u Moskvi kažu da ne žele da uvedu ovakve mere, ali da ne mogu da ostave bez odgovora neprijateljski akt Sjedinjenih Država. Valerij Korovin smatra da je uvođenje recipročnih mera u ovom konkretnom slučaju — najefikasniji metod.

    „Čini mi se da bi ove mere, zaplena imovine i proterivanje diplomata, trebalo da otrezne i ohlade usijane glave u Vašingtonu, kako bi osetili na svojoj koži ono što rade drugima. Amerikanci ne shvataju gest dobre volje, a jednostrane ustupke prihvataju kao slabost. Sa recipročnim merama će shvatiti da imaju posla sa jakom državom i da bi možda trebalo razmisliti o promeni taktike“, kaže Korovin.

    A povodom predloga američkog kongresmena Dona Bejera da Predstavnički dom razmotri amandman na projekat vojnog budžeta kojim se zabranjuje finansiranje zajedničke grupe sa Rusijom za borbu protiv sajber–pretnji, politikolog i stručnjak za SAD Dmitrij Mihejev kaže da takva inicijativa polazi od pretpostavke da su se ruski hakeri umešali u američki izborni proces. To znači da se oni plaše da bi dalja saradnja sa ruskim vlastima u oblasti sajber–bezbednosti učinila američki sistem dodatno ranjivim, kaže Mihejev i dodaje da Tramp misli drukčije.

    „Iz perspektive samog Trampa možda stvari izgledaju tako da su Rusi možda i probali nešto da urade, ali američki sistem je funkcionisao na način kako je trebalo da funkcioniše i on je legitimno pobedio. Saradnja sa Rusijom upravo u ovoj oblasti je potrebna i čak neophodna, jer bi se morao ustanoviti kanal komunikacije. Postoji zajednička opasnost da neka treća država može hakerskim napadom da na primer ograniči distribuciju električne energije ili da na neki drugi način parališe ili SAD ili Rusiju upadom u neki značajan sistem. U današnje vreme je „sajber–oružje“ podjednako važno, ako ne i važnije ili u neku ruku efikasnije od atomskog“, kaže Mihejev.

    Šef međunarodnog komiteta ruskog Saveta Federacije Konstantin Kosačov
    © Sputnik / Vladimir Fedorenko

    Prema mišljenju Mihejeva, saradnja Rusije i SAD na planu sajber–bezbednosti je apsolutno neophodna.

    „Ako se javi problem između SAD i Rusije, bilo bi jako dobro da postoji ugovor koji bi regulisao saradnju u sajber–sferi. Baš kao što u oblasti atomskog oružja postoji specijalan kanal komunikacije, kada na radaru Vašington vidi nešto nejasno, uvek može da pozove Moskvu i da momentalno razjasni da li su u pitanju rakete ili neočekivano jato gusaka, što se, iako smešno zvuči, ipak dešava. Ovakav način komunikacije bi morao postojati i u sferi sajber bezbednosti, kako bi u budućim nejasnim situacijama bilo moguće koordinisati postupke pre nego što, bez potrebe, izbije veći problem“, napominje Mihejev za Sputnjik.

    Tagovi:
    sankcije
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga