07:02 28 Oktobar 2020
Slušajte Sputnik
    Rusija
    Preuzmite kraći link
    Piše
    25132
    Pratite nas

    Vest da su navodno nemačke gasne turbine uprkos sankcijama nezakonito dospele na Krim rasplamsala je veliku aferu, pa će ceo slučaj epilog dobiti na sudu.

    Cela priča se zakuvala nakon što je agencija „Rojters“, pozivajuće se na svoje izvore, objavila da su na Krim dospele „Simensove“ turbine za termoelektrane, uprkos sankcijama koje evropskim kompanijama zabranjuju prodaju energetske tehnologije tom poluostrvu.

    Pogled na Balaklava zaliv, Krim
    © Sputnik / Mikhail Mokrushin

    Ukoliko bi se dokazalo da je „Simens“ zaobišao sankcije, to bi moglo da se završi ogromnim kaznama za nemačkog giganta.

    U „Simensu“, međutim, negiraju da su nezakonito isporučili turbine na Krim, a nemački ambasador u Rusiji je čak direktno optužio Ruse da su obmanuli Nemce.

    Predstavnici kompanije tvrde da su po ugovoru turbine legalno prodate ruskoj kompaniji „Tehnoprom eksport“ za termocentralu Tamani u Krasnodarskom kraju, koja ne podleže zapadnim zabranama, ali da su kasnije Rusi „najmanje dve gasne turbine, mimo njihove volje, prebacili iz Rusije na Krim“, iako su dobijali garancije da te turbine neće završiti na Krimu.

    Rusi, ipak, tvrde da na Krim nisu stigle nemačke turbine, već ruske. Putinov portparol Dmitrij Peskov je rekao da su na Krimu montirane turbine proizvedene u Rusiji, od domaćih komponenata, ali je bez obzira na to nemački gigant rešio da pravdu potraži na sudu.

    „Simens“ je arbitražnom sudu u Moskvi podneo tužbu protiv svoje mešovite firme u Rusiji, koja proizvodi gasne turbine, i protiv ruskog „Tehnoprom eksporta“, ćerke-firme državne korporacije „Rosteh“.

    Paradoks je u tome što je „Simens“ na sud ide bez ijednog dokaza. U kompaniji priznaju da nemaju dokaze o tome da sporne turbine nisu njihove, ali da imaju „razloga da u to veruju“. 

    Špijuniranje
    © Flickr / Jeffrey Cuvilier

    „Dokaz bi bio da sam lično otišao tamo, pogledao turbine i po njihovom broju utvrdio pripadaju li ’Simensu‘. Međutim, okolnosti i kako to sve izgleda daje nam razlog da verujemo da su to te turbine koje su dostavljene u Taman“, rekao je predstavnik „Simensa“ Filip Enč.

    Moskvi je, međutim, jasno odakle vetar duva. Ministar industrije i trgovine Denis Manturov je rekao je nemačka kompanija bila prinuđena da se obrati sudu pod pritiskom „starijeg brata“ preko okeana.

    Osim toga, on je istakao da Rusija ima i sertifikat za te turbine, a ruski eksperti objašnjavaju da je to upravo dokumentovani dokaz onoga o čemu govori Rusija, da su krimske turbine ruske, a ne nemačke proizvodnje. Taj papir bi mogao da oslobodi „Simens“ od optužbi da krše sankcije.

    Prema ruskoj verziji, zbog situacije u kojoj se nalazi Krim, „Tehnoprom eksport“ je bio prisiljen da kupi četiri kompleta gasnih turbina koje su bile korišćene, a zatim su ih modernizovali ruski stručnjaci u domaćim fabrikama da bi se ispoštovao projektantski zahtev. Nije objavljeno od koga su turbine kupljene. 

    S druge strane, analitičari smatraju da ruska strana ne bi grubo kršila uslove dogovora i podsećaju i da je Nemačka važan strateški partner i glavni lobista „Severnog toka 2“.

    „U ovom slučaju, u neverovatnim uslovima totalnog kršenja prava Rusije od strane zapadnog sveta, ’Simens‘ prosto pokušava da ostavi utisak da se srcem i dušom trudi da razjasni čije su to bile turbine i čak možda da kazni rusku stranu kako bi dobio aplauz na Zapada. Ipak, u dubini duše se nada da će se sankcije jednog dana završiti i da će moći da sarađuje sa Rusijom. Trebalo bi istaći da ’Simens‘ zauzima jako dobro mesto na ruskom tržištu i da kompanija ima duboke interese da redovno i trajno sarađuje“, rekao je za Sputnjik advokat Janis Jukša.

    Podsećanja radi, „Simens“ već godinama u Rusiji uspešno posluje. Nemački koncern je 2011. godine osnovao u Sankt Peterburgu zajedničku kompaniju u kojoj je on vlasnik 65 odsto akcija, a ruske „Silovije mašini“ 35 odsto.

    Tagovi:
    krim
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga